Nakon oko godinu i po dana od koncerta u Domu sindikata, Apocalyptica se ponovo vratila u Beograd, ovog puta u novobeogradsku Halu sportova. Turneja je bila posvećena delu benda Metallica, te su tako svog pevača ostavili u Finskoj, a sa sobom poveli starog člana, koji je sa njima 1996. godine učestvovao u snimanju albuma Apocalyptica Plays Metallica By Four Cellos, koji je napunio drugu deceniju. 


Odmah se dalo primetiti da Hala sportova nije najbolji prostor za ovaj koncert jer je i parter bio do pola pun, a o tribinama da ne govorimo, dok je sala Doma sindikata 2015. godine bila krcata.  A moram priznati da je i ozvučenje bilo bolje.

Bend je sa minimalnim zakašnjenjem izašao na binu. Koncert je bio podeljen u dva dela. Prvi je činilo osam pesama sa albuma zbog kojeg se i krenulo na turneju, a drugi različite obrade Metallice, od kojih su se neke našle kao bonus trake na reizdanju ovog albuma, dok neke nikada nisu snimljene od strane Apocalyptice. Tokom tog prvog dela, na bini su bili samo četvorica čelista, svečano obučeni, uglavnom u sedećem položaju i sa panelima, koji su potencijalno skrivali bubnjeve, iza leđa. Koncert su otvorili pesmama Enter Sandman i Master Of Puppets, koje su bile jedne od najglasnije pevanih pesama od strane publike. Iako je Eicca tokom jednog od svojih pričanja između pesama napomenuo da, pošto su oni instrumentalni bend, mi moramo da budemo vokal, publika nije baš bila vična zadatku, pošto je sreću da budu horski otpevane imalo svega nekoliko pesama. No, aplauza i ovacija nije nedostajalo, s te strane je publika bila odlična! Sa prvim delom koncerta imam još jedan problem, a to je ozvučenje. Slabije čulo i ono što sviraju i ono što govore jer su svi zvučnici i pojačala bili okrenuti ka tribinama sa leve i desne strane, tako da smo mi u sredini ostali uskraćeni za savršen zvuk. Nakon odsvirane pesme Welcome Home (Sanitarium), koju su, u znak dobrodošlice, posvetili povratničkom članu ove turneje, čoveku pod imenom Antero Mainnen, došlo je do kraja prvog dela koncerta i pauze od dvadesetak minuta.

Ovaj prelaz između delova koncerta iskoristiću za malu digresiju: molim sve ljude koji idu na koncerte i očekuju potpunu tišinu, te im smetaju osobe koje pričaju, osobe koje pevaju reči ili pevuše melodiju, ali su zato najglasnije kada se treba rugati nekome ko stoji pored njih, da ostanu kod kuće i gledaju snimke lajv koncerata. Tako će uštedeti pare. Ovako kvarite i drugima utisak.

Kao što sam i pretpostavila, paneli sa bine su sklonjeni, a ispod velikog platna bio je vizuelno najbolji set bubnjeva koji sam do tada videla. na njega su bile prikačene ventilacione cevi, činele su  bile isečene u spirale koje su visile kao kada spiralno ljuštite jabuku, a mogli smo da vidimo i kantu za mleko! Tehničari su postavili mikrofon na sredinu, što mi je ulilo malo nade da će se sa bendom ipak pojaviti i pevač Franky Perez, ali to se nije desilo.

Drugi deo koncerta bend je započeo pesmom Fade To Black. Zvuk je bio bolji, bubnjevi su uneli mnogo eksplozivnosti, Eicca i Perttu su divljali po bini, dok su Antero i Paavo (zbog noge u gipsu) presedeli i ostatak koncerta. Među pesmama našle su se i neke ređe svirane, poput Escape, za koju je Eicca rekao da je nisu svirali od '93, ali da postoji razog za to. Takođe je rekao da je i Metallica nikada nije svirala uživo, a da je vrlo moguće da je razlog isti. No, oni su tu da ruše pravila, te je ovog puta odsvirana.

I moj omiljeni deo kocerta je stigao, a to je momenat u kojem Perttu preuzima mikrofon kako bi predstavio članove. Ovaj deo je prošli put bio najzabavniji i najduhovitiji, a ni ovog puta nije bilo drugačije. Tako ih je sada predstavio kao tri i po čela, zbog Paavove noge u gipsu, ali je takođe, predstavljajući Eiccu izjavio kako, kada je oformljen sastav 2Cellos u Hrvatskoj, on nije bio pozvan.

Bend je koncert završio pesmom Seek & Destroy, čije je delove pevao Eicca i naveo me na pomisao da je trebalo da peva tokom celog koncerta. Naravno, bend se vratio na bis od još dve pesme, od kojih je Nothing Else Matters bila horski ispraćena, Dok se broj glasova koji je pevao One, koja je najavljena kao najbolja pesma koju je Metallica ikada snimila, bio poprilično umanjen.

Bend je ispraćen zaglušujućim ovacijama i obećano je da će se Apocalyptica sigurno ponovo vratiti. Kako su dokazali da ispunjavaju obećanja, čekamo ih na sledećem beogradskom susretu.

Jelena Ostojić