Sava Živanović (Marica, School Bus, Centurion): Ulagati vreme i samo raditi na sebi - sve će se isplatiti
Helly Cherry
Sava Živanović, mladi basista koji briljira u svakom žanru, od masnog punk'n'rolla sa School Bus-om, preko teških mjetala Marice i Centuriona sve do zaraznog popa Maroon 5 tribute benda, je pristao da izađe na pivo sa mnom i odgovori na nekoliko pitanja uoči svirke School Bus-a sa Crvenim Kartonom i Atheist Rapom 27.04. u zaječarskom Omladinskom centru. Dotakli smo se kako svakog projekta posebno, tako i scene uopšte.
 |
| foto: Nina Nikitović |
Ha-ha, pa kad sam bio na snimanju sa Maricom za "Maybe human is divine", poslednji singl, snimali smo kod Pejčića i on je bio producent. I onda me je pitao kao ej brate mi (School Bus prim. aut.) imamo plan da izbacimo novi album, ajde da sviraš i ja rekoh ajde što da ne. Ja inače oduvek pratim School Bus, baš, baš dugo, od početka skoro, jer su na sceni već koliko, osam, devet godina, sad će čak i deset. Kad sam bio mlađi, oduvek sam bio u fazonu e brate koliko bih voleo da sviram u ovakvom bendu, znaš ono, pank bend, kolko su kul i sve to. I na kraju Pejča me je pozvao da sviram i tako smo krenuli polako da radimo i eto mene tu.
S obzirom da je povod intervjua svirka School busa, Crvenog Kartona i Atheist Rapa u Zaječaru, reci nam nešto o trenutno radu School Bus-a i planovima nakon izdavanja albuma "Gledanje u sunce".
Sad smo izbacili novi album "Gledanje u sunce" i trenutno se radi promocija albuma u regionu, bili smo na Kosovu sad za vikend i u Kladovu. Naredni koncerti School Bus-a su sa Atheist Rapom u Zaječaru 27. aprila i 30. u Prokuplju, nakon toka 19. i 20. u Bosni u Srebrenici i Pale. Sad za vikend takođe snimamo live studio session sa dve pesme sa poslednjeg albuma i jednom novom, nepoznatom (smeh) koju niko nije čuo sem Radula i sviramo jednu obradu. Snima se kod Nenada Pejčića u studiju PsychoTherapy, biće i video materijala na youtube-u.
Da ne izostavim Centurion, vidim da ponovo kreće sa svirkama posle skoro dve godine i da se nalaziš u novoj postavi, šta se dešava na tom planu, hoće li biti i nečeg novog?
Da, Centurion nije imao koncert dve godine, a za te dve godine se definitivno mnogo radilo. Ja sam u Centurionu svega par meseci, baš kratko, ali bend je opasan, (smeh). Mogu da kažem da je jako opasan. Trenutno smo u studiju, završava se prvi album. Inače imaju EP od četiri pesme i jedan singl po kojima su poznati i koliko vidim ljudi ih vole i jedva čekaju koncert. 27. maja će biti besplatan koncert u Elektropioniru u Beogradu. Znači biće haos, Prototype Unleashed svira kao podrška i očekujem dobar provod jer je povratnički koncert Centuriona. Spremili smo mnogo iznenađenja i sad idemo u studio da još neko iznenađenje spremimo za koncert. Sviraće se i nove pesme sa albuma koje ljudi još nisu imali prilike da čuju... Mislim ta etno-prog priča je jako zanimljivia i po meni ne postoji sličan bend Centurionu jer oni imaju sve u sebi: thrash, etno, prog, heavy, baš svašta i svakom prija. Tekstovi su isto jaki, muzika je kompleksna dosta, ali je poprilično zanimljiva.
Kako stoji Marica, ni njih ne viđam već duže vreme, šta se sa njima zbiva?
Pa Marica nije imala koncert možda godinu dana, tako nešto. Sad sviramo 12. u Kragujevcu, Dom omladine i 13. u Požarevcu u KB-u sa bendom Counterignition.
Ima li nečeg novog sa njima?
Da, trenutno radimo na albumu i mislim da bi trebalo u toku leta da uđemo u studio i da krenemo sa snimanjem takođe prvog albuma. To će isto da bude haos, jer skroz je drugačije od materijala koji je na youtube-u, jedva čekam.
E sad, da ostavim bendove i pređemo na muziku uopšte. Dosta muzičara danas svira u više bendova/projekata, ali većina ostaje u "svom" žanru, šta te je navelo da se oprobaš u ovoliko različitih žanrova, koja te muka naterala (smeh)?
Pa nije muka brate, nego želja za znanjem i napredovanjem na prvom mestu definitivno. Jer ja u početku, kada sam krenuo da sviram bio sam dosta ograničen. Samo metal metal metal i to čak ne sve od metala nego samo nesto određeno. Bio sam true kako bi rekli (smeh). Ali posle toga sam shvatio da ako želis da napreduješ na instrumentu i da uradiš nešto od sebe moraš da se baciš na sve i da uložiš vreme podjednako u svaki muzicki žanr. Meni se to sve sviđa, ne radim ništa na silu i radim to s ljubavlju i stvarno mi dosta znači što to sve radim i osećam napredak. Mislim ja inače obožavam džez da sviram i neki funk, fusion, to mi je poprilično zanimljivo, rnb, baš, baš volim sve to.
Ne bi bio basista da ne voliš.
To to, da znaš, jer to je... Muzika gruva čoveče. Svaki bas treba da radi na svim žanrovima. Ja slušam mnogo više fusion nego metal muziku ali eto sviram metal. Sviram i jazz i fusion tako kad nahvatam neke jamm sessione i kada me zovu. Za sada doduše nemam nista u planu, ali nadam se da će biti nečega u skorije vreme.
A reci mi jel obraćs pažnju na to koliko se i da li se uopšte razlikuju scene u zavisnosti od toga sa kojim bendom sviraš, u smislu kvaliteta scene, posećenosti, koliko često svirate i tako to?
Scena se svakako razlikuje, čak i raznim vrstama metala nije ista publika. Punk scena je... Šta znam, nije brate živa. Mislim School Bus ima posećene koncerte zato što znamo ljude i sviđa im se to što radimo, u suđtini nije to klasičan punk to je punk 'n' roll i to nije ono, dvojka i jedno te isto (smeh). Dosta je melodično, ima dobre tekstove jake, iskrene i sve to. Tako da scena se definitvno razlikuje, metal koncerti su dosta posećeniji od pank koncerata i to ne kod svih metal bendova nego kod onih koji su kao veći tzv. veći, definitivno budu posećeniji koncerti i to pogotovu u Beogradu. Ako si na sceni u Beogradu duže vreme imaćes publike dosta, ovako u unutrašnjosti slabo brate, evo sad kad smo bili sa Quasarborn, oni su iz Beograda, oni nisu imali toliko posećene koncerte kao School Bus na primer u ovim delovima (Knjazevac - rodna gruda School Busa prim. aut.), zato što, jebi ga, nisu odavde, a tako isto School Bus mislim da ne bi imao toliku posećenost u Beogradu koliko oni.
A u regionu?
Region, hmm, pa sve zavisi, ako si metal bend onda ideš u metal klubove i sviraš tamo. Ja sam sa Maricom u imao posećen koncert i bilo je super, onda u Bosni... Ima, mislim sve zavisi od kluba i od promocije, promocija je najbitnija definitivnon za sve.
Koliko je uopšteno teško/lako probiti se danas i ostati na sceni?
Kod nas r’n’r scena brate... to je jako jako uh... teško brate. Mislim na r’n’r sceni se znaju ljudi, svi se znamo i svako je sa svakim okej. Naravno imaš, brate, likove koji su ono, ljubomorni i koji ne dolaze na svirke svojih ortaka i to, a zapravo treba svi da se podržavaju. Ja baš volim domaću scenu i volim da idem na svirke. I koliko je zajebano probiti se... Pa u suštini sve zavisi od tebe, ako se guraš i radiš sa dosta ljudi i upoznaješ nove ljude, probaš sa njima, jammuješ, naravno da će svi da čuju za tebe. Izbacuješ na internet svoje klipove, cimaš se, sviraš svuda i to. Znaće ljudi za tebe i zvaće te još više da sviraš. Znači što više radiš to te više zovu.
Hvala ti Savo, samo za kraj imaš li nesto da poručiš mladim muzičarima koji pokušavaju da se probiju?
Pa pazi, bitno je da budu istrajni u tome što rade definitivno i da ulažu vreme u sebe kao i u svoj bend i da ne budu ograničeni, da rade na sebi dosta, dosta jer će sve to da se isplati i videće drugi ljudi, znači ako radiš na sebi videće se. Mislim samo istrajnost, scena nije neka, ono nemamo publike toliko koliko bismo voleli, šta znam, ali ako vole to neka rade brate. Svakako će to da se vidi.
Kako stoji Marica, ni njih ne viđam već duže vreme, šta se sa njima zbiva?
Pa Marica nije imala koncert možda godinu dana, tako nešto. Sad sviramo 12. u Kragujevcu, Dom omladine i 13. u Požarevcu u KB-u sa bendom Counterignition.
Ima li nečeg novog sa njima?
Da, trenutno radimo na albumu i mislim da bi trebalo u toku leta da uđemo u studio i da krenemo sa snimanjem takođe prvog albuma. To će isto da bude haos, jer skroz je drugačije od materijala koji je na youtube-u, jedva čekam.
E sad, da ostavim bendove i pređemo na muziku uopšte. Dosta muzičara danas svira u više bendova/projekata, ali većina ostaje u "svom" žanru, šta te je navelo da se oprobaš u ovoliko različitih žanrova, koja te muka naterala (smeh)?
Pa nije muka brate, nego želja za znanjem i napredovanjem na prvom mestu definitivno. Jer ja u početku, kada sam krenuo da sviram bio sam dosta ograničen. Samo metal metal metal i to čak ne sve od metala nego samo nesto određeno. Bio sam true kako bi rekli (smeh). Ali posle toga sam shvatio da ako želis da napreduješ na instrumentu i da uradiš nešto od sebe moraš da se baciš na sve i da uložiš vreme podjednako u svaki muzicki žanr. Meni se to sve sviđa, ne radim ništa na silu i radim to s ljubavlju i stvarno mi dosta znači što to sve radim i osećam napredak. Mislim ja inače obožavam džez da sviram i neki funk, fusion, to mi je poprilično zanimljivo, rnb, baš, baš volim sve to.
Ne bi bio basista da ne voliš.
To to, da znaš, jer to je... Muzika gruva čoveče. Svaki bas treba da radi na svim žanrovima. Ja slušam mnogo više fusion nego metal muziku ali eto sviram metal. Sviram i jazz i fusion tako kad nahvatam neke jamm sessione i kada me zovu. Za sada doduše nemam nista u planu, ali nadam se da će biti nečega u skorije vreme.
A reci mi jel obraćs pažnju na to koliko se i da li se uopšte razlikuju scene u zavisnosti od toga sa kojim bendom sviraš, u smislu kvaliteta scene, posećenosti, koliko često svirate i tako to?
Scena se svakako razlikuje, čak i raznim vrstama metala nije ista publika. Punk scena je... Šta znam, nije brate živa. Mislim School Bus ima posećene koncerte zato što znamo ljude i sviđa im se to što radimo, u suđtini nije to klasičan punk to je punk 'n' roll i to nije ono, dvojka i jedno te isto (smeh). Dosta je melodično, ima dobre tekstove jake, iskrene i sve to. Tako da scena se definitvno razlikuje, metal koncerti su dosta posećeniji od pank koncerata i to ne kod svih metal bendova nego kod onih koji su kao veći tzv. veći, definitivno budu posećeniji koncerti i to pogotovu u Beogradu. Ako si na sceni u Beogradu duže vreme imaćes publike dosta, ovako u unutrašnjosti slabo brate, evo sad kad smo bili sa Quasarborn, oni su iz Beograda, oni nisu imali toliko posećene koncerte kao School Bus na primer u ovim delovima (Knjazevac - rodna gruda School Busa prim. aut.), zato što, jebi ga, nisu odavde, a tako isto School Bus mislim da ne bi imao toliku posećenost u Beogradu koliko oni.
A u regionu?
Region, hmm, pa sve zavisi, ako si metal bend onda ideš u metal klubove i sviraš tamo. Ja sam sa Maricom u imao posećen koncert i bilo je super, onda u Bosni... Ima, mislim sve zavisi od kluba i od promocije, promocija je najbitnija definitivnon za sve.
Koliko je uopšteno teško/lako probiti se danas i ostati na sceni?
Kod nas r’n’r scena brate... to je jako jako uh... teško brate. Mislim na r’n’r sceni se znaju ljudi, svi se znamo i svako je sa svakim okej. Naravno imaš, brate, likove koji su ono, ljubomorni i koji ne dolaze na svirke svojih ortaka i to, a zapravo treba svi da se podržavaju. Ja baš volim domaću scenu i volim da idem na svirke. I koliko je zajebano probiti se... Pa u suštini sve zavisi od tebe, ako se guraš i radiš sa dosta ljudi i upoznaješ nove ljude, probaš sa njima, jammuješ, naravno da će svi da čuju za tebe. Izbacuješ na internet svoje klipove, cimaš se, sviraš svuda i to. Znaće ljudi za tebe i zvaće te još više da sviraš. Znači što više radiš to te više zovu.
Hvala ti Savo, samo za kraj imaš li nesto da poručiš mladim muzičarima koji pokušavaju da se probiju?
Pa pazi, bitno je da budu istrajni u tome što rade definitivno i da ulažu vreme u sebe kao i u svoj bend i da ne budu ograničeni, da rade na sebi dosta, dosta jer će sve to da se isplati i videće drugi ljudi, znači ako radiš na sebi videće se. Mislim samo istrajnost, scena nije neka, ono nemamo publike toliko koliko bismo voleli, šta znam, ali ako vole to neka rade brate. Svakako će to da se vidi.
Intervju pripremio Mladen Ilić