Nord - Play restart
Helly Cherry
Bend NORD sam pronašao davnih dana, a na YT kanalu imali su samo tri pesme. Pokušao sam da pronađem i ostatak materijala, ali u pitanju je bio EP sa samo te tri numere, koji je kasnije prerastao u album Play restart.
Album je za naše tržište objavljen kod Geenger records-a, čime izdavač po ko zna koji put dokazuje svoju privrženost kvalitetnim i zrelim izvođačima, a bend dobija izuzetnu odskočnu dasku za predstavljanje svog prvenca.
Play restart je možda dvotematski album, vrlo blizu konceptualnom albumu, ali se opet deli na dve strane – na širu, društvenu stranu, i na užu, ličnu stranu. Ova prva strana se odnosi na položaj i ulogu čoveka u višedimenzionalnoj realnosti, dok se druga strana na mnogo prefinjeniji način bavi naglim i bolnim odlaskom voljene osobe, nakon koje ostaju demoni i želja da se pritisne restart dugme i počne ispočetka.
Muzika je izuzetno raznovrsna, a ono što na prvo slušanje ostaje kao light-motiv je široka upotreba neobičnih ritmova i iscepkanih taktova ala Tool. Onda tu lagano nadolaze klavijature, prateći vokali, space efekti i žestoki rifovi, koji svi skupa grade jednu neobičnu muzičku sliku, koja predstavlja precizan presek i odmerenu fuziju većeg broja žanrova – od pop muzike, preko metala i alternative, do grunge motiva. Aranžmani su izuzetno zanimljivi i zvuče kao da su ih radili profesionalno školovani muzičari. Pesma se lagano podiže i gradi, svaki sledeći momenat je jači i bogatiji od prethodnog, a to je urađeno tako da se uopšte ne primete dodaci, a opet su prisutni i čujni. Svaki ton, svaki ukras i efekat su na mestu, nadgradnja zvuči bez greške, nema grubih prelaza i upliva, već je sve maksimalno precizno isplanirano i odsvirano. Ne forsiraju se solaže, već se javljaju melodijski pasaži, što je dobar korak, jer bi solaže prelazile granicu ukusa u ovom miksovanom žanru koji već sadrži sasvim dovoljno faktora za zanimljiv i zdrav zvuk.
Tekstove bih podelio na dve strane, kao što sam gore naveo. Bend nije težio da ostavi dubok poetski utisak, već se držao jednostavnosti i pevljivosti, uz neki elementarni nivo tog pomenutog lirskog dojma. Sve što su rekli, mogli su reći na mnogo kompleksniji i hermetičniji način, ali su svesni da time ne bi ostavili utisak koji je ostavljen uz jedne sasvim obične reči.
Zvuk album je s tehničke strane neprikosnoven. EP koji sam slušao zvučao je garažno, odavao je taj grubi grunge stil, dok je album izvučen u zaista precizan miks, gde se jasno čuje i blagi zvuk klavira, odsečan, klizeća gitara, prljava distorzija i pored svega, vokal nije potisnut u drugi plan od svih navedenih varijanti. I dalje je ostao grub utisak, ali predstavljen na jedan mnogo moderniji i čistiji način. Lično imam osećaj kao da slušam master trake i da sam samostalno izmiksovao svoju željenu verziju snimaka.
Verujem da će se ovaj album čuti dolazećeg leta na mnogim muzičkim festivalima, a zainteresovanim slušaocima preporučujem da ga obavezno preslušaju.
Tihomir Škara
Album je za naše tržište objavljen kod Geenger records-a, čime izdavač po ko zna koji put dokazuje svoju privrženost kvalitetnim i zrelim izvođačima, a bend dobija izuzetnu odskočnu dasku za predstavljanje svog prvenca.
Play restart je možda dvotematski album, vrlo blizu konceptualnom albumu, ali se opet deli na dve strane – na širu, društvenu stranu, i na užu, ličnu stranu. Ova prva strana se odnosi na položaj i ulogu čoveka u višedimenzionalnoj realnosti, dok se druga strana na mnogo prefinjeniji način bavi naglim i bolnim odlaskom voljene osobe, nakon koje ostaju demoni i želja da se pritisne restart dugme i počne ispočetka.
Muzika je izuzetno raznovrsna, a ono što na prvo slušanje ostaje kao light-motiv je široka upotreba neobičnih ritmova i iscepkanih taktova ala Tool. Onda tu lagano nadolaze klavijature, prateći vokali, space efekti i žestoki rifovi, koji svi skupa grade jednu neobičnu muzičku sliku, koja predstavlja precizan presek i odmerenu fuziju većeg broja žanrova – od pop muzike, preko metala i alternative, do grunge motiva. Aranžmani su izuzetno zanimljivi i zvuče kao da su ih radili profesionalno školovani muzičari. Pesma se lagano podiže i gradi, svaki sledeći momenat je jači i bogatiji od prethodnog, a to je urađeno tako da se uopšte ne primete dodaci, a opet su prisutni i čujni. Svaki ton, svaki ukras i efekat su na mestu, nadgradnja zvuči bez greške, nema grubih prelaza i upliva, već je sve maksimalno precizno isplanirano i odsvirano. Ne forsiraju se solaže, već se javljaju melodijski pasaži, što je dobar korak, jer bi solaže prelazile granicu ukusa u ovom miksovanom žanru koji već sadrži sasvim dovoljno faktora za zanimljiv i zdrav zvuk.
Tekstove bih podelio na dve strane, kao što sam gore naveo. Bend nije težio da ostavi dubok poetski utisak, već se držao jednostavnosti i pevljivosti, uz neki elementarni nivo tog pomenutog lirskog dojma. Sve što su rekli, mogli su reći na mnogo kompleksniji i hermetičniji način, ali su svesni da time ne bi ostavili utisak koji je ostavljen uz jedne sasvim obične reči.
Zvuk album je s tehničke strane neprikosnoven. EP koji sam slušao zvučao je garažno, odavao je taj grubi grunge stil, dok je album izvučen u zaista precizan miks, gde se jasno čuje i blagi zvuk klavira, odsečan, klizeća gitara, prljava distorzija i pored svega, vokal nije potisnut u drugi plan od svih navedenih varijanti. I dalje je ostao grub utisak, ali predstavljen na jedan mnogo moderniji i čistiji način. Lično imam osećaj kao da slušam master trake i da sam samostalno izmiksovao svoju željenu verziju snimaka.
Verujem da će se ovaj album čuti dolazećeg leta na mnogim muzičkim festivalima, a zainteresovanim slušaocima preporučujem da ga obavezno preslušaju.
Tihomir Škara