Nakon tek nešto više od godinu dana, sastav koji nazivaju švedskom hevi metal divizijom vraća se u Beograd. Kako su i iz Sabatona rekli, Mikser je bio krcat (čemu je dokaz bio i onaj čuveni pad ograde), tako da su odlučili da sviraju u većem prostoru, što je karakterističnije za njihove nastupe.


Koncert je počeo već oko 19 časova, kada su na scenu izašli kostimirani članovi sastava Twilight Force i po prvi put se predstavili srpskoj publici. Ovaj sastav je takođe iz Sabatonovog rodnog grada Faluna, te je logično što su baš njih poveli kao predgrupu na ovaj deo turneje. Osim što izgledaju kao da su izašli iz igrice jer na sceni, između ostalog imaju nekromansera i elfove, oni i zvuče kao da su iz neke mnogo dobre igrice. Chirleonov vokal šalje trnce kroz kičmu. Bend je takođe maksimalno opušten i ume da animira i zasmeje publiku. U publici je bilo više fanova nego što sam očekivala, a posle njihovog nastupa i veoma prijateljske nastrojenosti prema ljudima pred kojima su svirali, mislim da imaju daleko više fanova u Srbiji.


Mnogi su komentarisali da nije u redu što je Accept predgrupa Sabatonu, a ne obrnuto. Što se toga tiče, imam samo da kažem da oni nisu bili predgrupa, već više nešto kao počasni gosti. Takođe, s obzirom da Accept postoji dugih 40 godina, a za svo to vreme nije stigao do Srbije, njihovi fanovi mogu samo da zahvale Šveđanima što su ih uključili i u ovaj deo turneje. Što se samog nastupa benda tiče, bili fan ili ne, ne možete da ne budete oduševljeni dok pred vama stoje legende jednog žanra. Kroz 10 pesama, ovaj sastav nas je provukao kroz svoj opus, od statih hitova iz osamdesetih, do ovih snimljenih sa Tornillom, koji je, iskreno rečeno, bio moj jedini problem pri slušanju ovog sastava sinoć. Svakako da ne znam kako je bend ranije zvučao uživo, pa ne mogu da uporedim, ali njegov vokal mi na nekoliko momenata zaista nije prijao.

Svakako, Accept je na sceni, iza dimnih zavesa koje su se konstantno iznova kreirale, bio eksplozivan i publika je to itekako osetila, te ceo nastup ispratila ovacijama. Iz moje glave nikako ne nestaje horsko pevanje pesme Metal Heart sa istoimenog albuma.

Kada su se legende povukle sa bine, usledio je polusatni period čekanja, kako bi rekviziti sa prethodnog nastupa bili sklonjeni i zamenjeni onim za sledeći. Ovog puta uvodna pesma nije bila The Final Countdown, već se umesto nje orila In The Army Now. Nakon The March To War, začuo se čuveni Joakimov pozdrav nakon kojeg sledi eksplozivan početak koncerta uz Ghost Division. Nakon toga, pesmom Sparta otvaraju blok u kojem sviraju pesme sa novog albuma, koje je publika više nego odlično prihvatila, sudeći po horskom pevanju, šutkama i skakanju. 


Kako je Tommy novi član benda, imao je priliku da bira pesmu, a kako je publika konstantno pevala Swedish Pagans, za nju se i odlučio. Joakim mu je odgovorio sa: "Znaš da mrzim tu pesmu!", dodavši na srpskom jedno glasno "Seronjo!". Uspeo je da ga ubedi da seronjo na srpskom znači živeli, te je Tommy uzviknuo isto, dok se smeh orio publikom. No, nastup su nastavili sa Swedish Pagans, a kako bi, kako kažu, malo izmenili repertoar i ne bi svaki put svirali iste pesme, publika je imala prilike da čuje i dugo neizvođenu Coat Of Arms, kao i akustičnu verziju pesme The Final Solution, a Panzerkampf publika ovog puta nije morala dugo da traži.

Prijateljski odnos ovog benda sa publikom je očigledan, što nije ni čudo jer ove godine proslavljaju jednu deceniju od svog prvog nastupa u Srbiji. Kako su na novom albumu snimili pesmu The Last Dying Breath, čija je tema čuveni govor majora Dragutina Gavrilovića i čije je premijerno izvođenje najavljeno za beogradski koncert, bend ju je mudro čuvao do kraja, a zatim odlučio i da se sa publikom našali. Joakim je izazivao ovacije u publici govoreći da će konačno da sviraju pesmu koja se celo veče očekuje, a zatim je bend izveo Shiroyamu, što se završilo Joakimovim "Koncert je gotov, idemo kući", koje se nastavilo "prepiranjem" sa publikom.

Bend je otišao sa bine, a prostorijom se prolomio govor majora Gavrilovića, koji je veći deo publike govorio uporedo sa snimkom. Ova pesma je, očekivano, bila najbolji momenat ovog koncerta, tri i po minuta energičnog slavljenja otadžbine i njenih heroja, uz vijorenje zastava, što na bini, što ispred nje. Nisam patriota, ali kad god čujem ovu pesmu naježim se i prođu me trnci. Nakon završetka pesme i dugog skandiranja publike Sabatonu, Joakim je izjavio: "Ljudi koji slušaju radio prenos ovo ne mogu da vide, ali naježio sam se". Koncert je završen skakanjem uz To Hell And Back, nakon cega se bend pozrdavio sa publikom.

Svi u publici mogu da  pamte ovo kao jedan divan koncert na kojem su imali prilike da čuju nešto novo, da čuju legende heavy metala po prvi put, kao i da ponovo ugoste bend koji im je ovaj put doneo poseban poklon - pesmu o junacima njihove zemlje. Dokazali smo da ponedeljci nisu uvek tako loši i da je potreban samo dobar povod da se ispolji odlična energija ponedeljkom.

Jelena Ostojić