Quasarborn je još jedno novo ime na domaćoj metal sceni, bend kreiran od bivših članova legendarnog sastava Space Eater. Ovi momci su pomerili granice thrash metal žanra i odlučni su u tome da postave nove, izuzetno visoke, standarde metal svirke u Srbiji, a i šire. O situaciji na domaćoj sceni, odluci da se započne nova muzička priča, predstojećim Quasarborn koncertima i metal produkciji razgovarali smo sa Lukom Matkovićem, liderom pomenutog beogradskog sastava.



Pozdrav Luka, hvala na ovom gostovanju. Da li nas na samom početku možeš malo upoznati sa tvojim novim bendom Quasarborn? Ko su članovi ovog sastava i kako ste došli na ideju da kreirate isti?
Pozdrav, Marko, hvala na pozivu! Quasarborn smo osnovali Marko Danilović Tihi (bubanj), Đorđe Luković (gitara), Miloš Tomasović (bas) i ja, jer smo imali ideju i potrebu da izađemo iz okvira koje je pred nas stavljao naš dugogodišnji bend Space Eater. U Space Eateru su pravila i granice jasni, to je old skul treš metal bend koji je osnovao pokojni Boško Radišić, dok je Karlo Testen, uz nas, održavao tu ideju živom. Međutim, mi smo hteli da muziku i imidž malo više prošaramo raznim detaljima koji se ne uklapaju u viziju Space Eatera kao benda, i tako je rođen Quasarborn. Za sada je to još uvek muzički dosta blizu onome što smo do sada radili, ali će u budućnosti biti sve manje i manje.

Nedavno ste objavli prvi spot za numeru „Danse Macabre“. To je prvi singl sa vašeg albuma prvenca. Sa kim ste srađivali pri snimanju spota?
Spot za tu pesmu je snimio i montirao Đorđe Stojiljković, i mi smo jako zadovoljni kako je to ispalo. Hteli smo vrlo jednostavan, minimalistički spot, kako bismo u prvi plan stavili pesmu i bend. Ideja je da se pojavimo pred publikom s nečim što nas što bolje predstavlja.

Pre početka ovog intervjua, rekao si mi da je album konceptualan. Koja se priča krije iza ovih 9 numera i šta naši čitaoci mogu da očekuju (muzički) od vašeg benda?
Album prati priču jednog mladog čoveka (metalca, u ovom slučaju), koji odrasta i shvata u kakvom trulom svetu živi. On pokušava da se snađe i izbori s okolnostima u kojima živi, ali ne uspeva i na kraju... Uostalom, što bih sve otkrivao, sačkejate album i poslušajte! Što se tiče muzike, to je i dalje treš metal koji je, iako vuče korene u školi osamdesetih zapravo dosta savremen, ali i izuzetno aranžmanski pretrpan sitnicama, rifovi se jako brzo smenjuju, sve je užasno inteznivno i šizofreno (kao i ova rečenica).

Kada možemo očekivati izdavanje albuma i da li se zna ko je izdavač?
Album je do sada već trebalo da je gotov, ali je, na žalost, snimanje pauzirano zbog moje upale grla. Čim se oporavim, nastavljamo snimanje, kojeg je ostalo još jako malo, i potom tražimo izdavača. Nadamo se da će album biti objavljen na jesen, ali ne možemo ništa obećati.


Ko je zadužen za vizuelni identitet benda?
Marko Danilović Tihi! Kompletan dizajn, omot, plakate, zastavu ispred koje sviramo, logo, simbol, sve je on zamislio i realizovao, uz sugestije ostalih. Jako mi je drago što u bendu imamo nekog ko može da našu zajedničku viziju predstavi tako. Što manje posla ostaje na nekom van benda – to bolje!

Nastupali ste na Festivalu srpskog podzemlja. Vaš nastup je definitivno privukao dosta pažnje publike, to je ujedno i vaš prvi zvaničan nastup u Srbiji. Kakve utiske nosite sa tog nastupa?
To je naš prvi nastup pred domaćom publikom, i mogu reći da smo oduševljeni reakcijom, pogotovo s obzirom na to da ljudi još uvek nemaju prilike da čuju snimljene pesme.

Nedavno ste objavili da svirate na ovogodišnjem izdanju Exit Festivala, da li su planirani još neki nastupi za naredni period?
Trenutno smo na vikend turneji s novim bendom Nemanje Kojića Kojota, Igora Škore i Ivana Petrovića, Remedy, u okviru koje ćemo nastupiti u Pirotu, Nišu, Vršcu, Požarevcu i Užicu, a već smo posetili Zaječar i Negotin. Turneja je u organizaciji Different Strings buking agencije. Dakle, prvi sledeći datumi, Pirot i Niš 17. i 18. mart!

Pomenuo si turneju sa sastavom Remedy, kako je došlo do te saradnje, budući da se vaša muzika prilično razlikuje od onoga što Kojotov sastav radi?
Kojot je, zapravo, veliki treš metal fan, i jedan od njegovih prvih bendova Dead Ideas s bubnjarem Remedyja Igorem Škorom je svirao krosover treš metal i hardkor. Elem, Dorkin iz benda Instead of a Kill je pustio snimak našeg Space Eater koncerta iz Doma omladine Beograda Saletu iz SMF-a, koji je onda to pustio Kojotu. Jako mu se dopalo to što radimo, i kontaktirao me je, pričali smo nekoliko puta, došao nam je na probu, i došli smo na ideju da zajedno započnemo turneju, kao muzičari koji rade na sceni neko vreme, ali sad postoje pod novim imenima.


Putem vaše facebook stranice sam saznao da pripremate i jedno live dvd izdanje, pod nazivom “Quasarborn TV“. Reci nam nešto više o tome?
To je snimak koji je zapravo bio vežba studentima Fakulteta dramskih umetnosti. U pitanju je televizijski snimak našeg nastupa na tom fakultetu, koji su oni snimali i montirali. Međutim, da bismo malo uzdigli nivo zvuka i slike, ja radim na remiksu audio snimka u svom studiju, dok je za “premontiravanje” slike zadužena Mina Drumwitch Petrović. Pratite našu stranicu, uskoro nešto više o tome!

Ti se baviš audio produkcijom, školovan si producent i vlasnik Citadela Sound Production studija. Uspešno si sarađivao sa mnogim domaćim sastavima i nekim poznatim imenima evropske metal scene. Koju bi saradnju posebno izdvojio i koji su to projekti iz tvog kataloga na koje si najponosniji?
Za sada, od objavljenih albuma, najponosniji sam na albume bendova The Stone “Nekroza”, Infest “Cold Blood War”, Space Eater “Passing Through the Fire to Molech”, Alitor “Eternal Depression” i Nadimač “Manifest protiv sudbine”. Međutim, tek nailaze izdanja kojima sam posebno zadovoljan, kao što su noviji radovi Alitora, Centuriona, pa i Quasarborn album. Uskoro dosta toga novog iz Citadela studija! A, kada si već spomenuo “poznata imena evropske metal scene”, zanimljiv je bio susret s Niklasom Kvarfortom iz švedskog benda Šajning koji je gostovao Kozeljniku na pretposlednjem EP izdanju i koji se davio kaišem u studiju kako bi postigao adekvatan performans.

Nemoguće je ne spomenuti tvoju sveopštu prisutnost na domaćoj sceni. Pored Quasarborna, ti si član još nekolicine domaćih metal bendova u kojima sviraš različite instrumente. Koji su to bendovi u kojima trenutno sviraš i kako uspevaš da uklopiš produkcijski posao sa obevazama koje imaš prema bendovima u kojima sviraš?
Jedini bend kojeg sam stalni član pored Quasarborna je, zapravo, Bombarder. Osim toga, po potrebi sviram kao “pozajmica” raznim bendovima... U Infestu sviram gitaru i bas, u Merciful Angelu bubanj, svirao sam i sa The Stone jedan koncert. A, na pitanje kako postižem... Evo, baš sam nedavno izbačen iz Svartgrena, gde sam svirao bubanj, zbog toga što sam kočio bend svojim viškom obaveza.

Luka, stigli smo do kraja našeg razgovora. Hvala ti na odvojenom vremenu. Želimo vam puno uspeha u radu vašeg benda, a kao što to obično biva – odjavu prepuštam sagovorniku, odnosno tebi.
Hvala tebi i Helly Cherry-ju na podršci i borbi za domaću scenu!

Sa Lukom razgovarao Marko Todorović