Nemanja Kojić Kojot je jedna od najzačajnijih figura domaće alternativne scene. Tokom svoje, skoro tridesetogodišnje karijere kreirao je muzička dela koji su danas veoma cenjena i aktuelna. Kombinujući elemente različitih muzičkih žanrova – od metala, preko hardkora do rege zvuka uspevao je da dopre do svakog od nas, ostavljajući pritom autentičan muzički izražaj u svakom od bendova čiji je bio deo.



Pozdrav Nemanja, hvala na odvojenom vremenu i razgovoru. Velika mi je čast da danas razgovaram sa tobom.  Za početak, jedno neformalno pitanje - kako si?

Veliko poštovanje takođe. Dobro sam. Stiže proleće, ima koncerata u najavi. Tako da sam odlično ustvari.

Krajem prošle godine na domaćoj sceni se pojavio novi entitet pod nazivom “Remedy”. Budući da ti stojiš iza ovog projekta, da li nas možeš malo bliže upoznati sa pričom koja se krije iza imena “Remedy”?

Posle razlaza Eyesburn-a, počeo sam da pišem pesme bez ikakvog razmišljanja o stilu i o tome hoće li se to što radim nekom dopasti, mislio sam da ću uz pomoc profi muzičara snimiti svoj prvi rock solo album. Međutim, jedno popodne u gradu sam sreo Igora (bubnjara benda Remedy). Odmah smo se dogovorili da popričamo ozbiljnije o tome da radimo zajedno. Inače, Igor i ja smo svirali od 1992. do 1994. zajedno u bendu “Dead Ideas”, i imali turneje zajedno još kao tinejdžeri, tako da se jako dobro poznajemo svirački i privatno. Ivan, basista gorepomenutog sastava, je najpozitivnija osoba koju sam viđao u tom trenutku na sceni. Tako da sam već na samom početku znao da ova kombinacija može uspeti. I eto nas... Remedy je bilo neodoljivo ime za nas u trenutku nastajanja.

Prva svirka pomenutog benda se desila u Beogradu, na “Roots” koncertu braće Cavalera. Kakve utiske nosiš sa tog koncerta i kakve su bile reakcije publike?

Da. Prvi koncert na takvom mestu i u takvom trenutku mogao je biti pobeda ili totalni promašaj. Sva sreća, publika nam je bila naklonjena. I kritika takođe. Lepo smo dočekani na domaćoj rock/metal sceni i svima smo jako zahvalni zbog toga.

Pomenuti koncert je bila šansa da se ponovo sretneš sa tvojim dugogodišnjim prijateljem Maxom Cavalerom. Eyesburn je u prošlosti realizovao nekoliko evropskih turneja sa bendom Soulfly, dok si ti učestvovao na dva studijska ostvarenja pomenutog benda. Reci nam, kako je uopšte došlo do te saradnje sa Maxom i kako danas gledaš na istu?

Na prvom koncertu Soulfly u novobeogradskoj Hali sportova, poklonio sam Maxu sve domaće punk/metal/HC diskove koje sam imao u kući. Hteo sam da mu predstavim našu scenu, znajući da se zanima za underground. Par meseci kasnije, Alek (Eyesburn) dobio je poziv od Maxove gospođe. Pozvani smo da uradimo pesmu zajedno i da budemo support na evropskoj turneji. Pesma “Moses” je snimljena (album “Prophecy” 2014.) i svirali smo turneju od 24 datuma po celoj Evropi. Posle toga snimio sam pesmu “Inner Spirit” (album “Dark Ages” 2015.) i ovaj put bez Eyesburna krenuo na turneju od 48 datuma, takođe po Evropi. Jako mi je drago što sam zahvaljujući Maxu nastupao na legendarnim mestima kao sto su Dynamo fest (Eidhoven), Olympia (Pariz),Globe (Stokholm)... Najdraži deo “Dark Ages” turneje mi je bio u Skandinaviji, gde su Soulfly zajedno sa Black Label Society bili support za Black Sabbath. To je nezaboravno iskustvo - Sabbath 5 puta, dan za danom.

Da se vratimo na Remedy. Pre par dana je počela turneja po Srbiji koju realizujete sa bendom Quasarborn. Kako ste došli na ideju da baš sa tim sastavom putujete po Srbiji?
Ja sam Space Eater fan, komunicirao sam sa Lukom i ranije. Svratio sam na Quasarborn probu i kroz priču smo došli do zakljucka da su Quasar i Remedy u istom položaju. Novi bendovi odavno poznatih likova… I eto nas... Za sad imamo desetak bukiranih datuma, a biće ih još.

Kada možemo očekivati prvi Remedy album?

Koliko već ove ili sledeće nedelje izlazi prvi studio live singl pod nazivom “Bigman”. Sniman je uživo u Ivanovom studio (Klinika Petrović). Predprodukcija albuma je takođe ubrzo gotova. Album je spreman, datum izlaska zavisi od drugih okolnosti. Pokusaćemo da kontaktiramo i strane i domaće izdavače. U interesu nam je da snimimo album koji neće biti kratkog daha. Kao što su pesme tekstualno i muzički univerzalne, tako i produkcija treba da bude temeljna. Za to je potreban ozbiljan studio i posvećen rad. Ako ne nadjemo izdavača, što je takođe moguća varijanta, objavićemo ga sami, kako tako, do kraja godine. Radni naziv albuma je “THE SPIN”.


Hornsman Coyote je i dalje aktivna priča. Šta se novo sprema u tom taboru?

Roots reggae je moja muzika no.1. Ne prestajem sa radom na njoj. Prošle godine sam imao dva jako uspešna albuma: “Safe Planet” sa Soulcraft i “Roaring Bras”s sa bendom Roots Hitek (UK). Početkom 2017. izašao je singl “Modern Age Slavery”. U toku ove godine imacu bar 7-8 vinil izdanja na kojima sam svirao u društvu različitih reggae pevača i producenata. Centar moje reggae karijere je Engleska, u koju nerado idem. Mrzi me i necu da čekam i plaćam vize. To je otežavajuca okolnost, da nema te prepreke verovatno bih imao mnogo više posla kao Hornsman Coyote. U međuvremenu otvoreni smo za Soundsystem nastupe po regionu i zemljama za koje nam ne treba viza. Dosta toga urađeno je u Holandiji i Francuskoj, gde očekujem potvrde nekih datuma za leto.

Nažalost, prošle godine je održan oproštajni koncert legendarnog Eyesburna. Ima li šanse da se ta priča ponovo oživi u budućnosti?

Redovno se pitamo za zdravlje i u dobrim smo odnosima. Koliko god sam usled prezasićenja pokušavao da zakopam Eyesburn, on i dalje živi. Pesme se slušaju i obrađuju. A meni je lično bio neophodan prekid kako bih se malo odmorio, jer sam sa svim promenama postava imao nerealnu sliku o tome šta dalje sa tim velikim bendom. U najavi je re-izdanje našeg prvog albuma “Dog Life” na vinilu. Bitno je da smo dobro. Svi su živi i zdravi. I sve je moguće.

Ti si multi instrumentalista. Oduvek me je zanimao tvoj kreativni process, kako dolaziš na ideje za pesme i kako komponuješ?

To sve dolazi od nekud. Muzika je viši čin. Ne postoje reči koje bi opisale taj proces. Nekad tekst inspiriše muziku, nekad obratno. Ja nisam rečit čovek i ne umem da glumim proroka u intervjuima. Ja sam iz ljudi za ljude i ponekad protiv ljudi. Najbolje se izražavam kroz muziku. Ako nekog zanima da zagrebe površinu, najbolje će me razumeti preko pesama. Što se tiče rifova i duvačkih linija...dovoljna je samoća, gitara i trombon.

Da li pratiš domaću scenu i da li postoji neki sastav koji bi posebno izdvojio?

Svi kidaju i hvala im što postoje.

Na sceni si već dugi niz godina, prošao si sve i svašta. Puno uspona i padova, lepih i ružnih momenata bavljenje muzikom nosi sa sobom. Koji bi savet mogao da daš mladim muzičarima, koji tek ulaze u ovu divnu, ali prilično surovu i tešku borbu u svetu “šou biznisa”?

Najbitnije je da sami budete zadovoljni sa onim što radite. Nikako ne upadajte u razmišljanja ko je od koga bolji. Kao što ne postoje dva ista čoveka na ovoj planeti, tako ne postoje ni dva ista svirača ili pevača. Pravite svoj zvuk, bez preterane želje da zvučite kao neko drugi... Neko veliki. Vreme će pokazati da l’ ste stvarno posebni ili ne. Ako padnete... Uvek postoji druga šansa, ukoliko ste bili iskreni pri padu. Muzika je viši čin kome se treba prepustiti u potpunosti, ako želite da vam to bude život. Rock on !!!

Došli smo do kraja našeg razgovora. Nemanja, hvala na razgovoru i odvojenom vremenu. Još jednom, bila mi je izuzetna čast da danas razgovaram sa tobom. Da li bi poručio nešto našim čitaocima za sam kraj?

Takođe veliko poštovanje tebi Marko na pozivu - puno hvala što cinite rock’n’ roll živim. Hvala vama što pišete i vama što čitate. Vidimo se na turneji!

Sa Kojotom razgovarao Marko Todorović