Završivši Baladu o slanom moru Prat je svoje junake rasejao širom sveta i napustio bajkoviti ambijent Pacifika. Kain i Pandora su otišli na jednu stranu, vraćajući se svojim životima; Korto i Raspućin na drugu. Monah je, naravno, iščezao. Balada je bila zaokružena celina, i u tom trenutku Pratu nije padalo na pamet da nastavi priču. Iz njegovog ugla Korto Malteze nije čak ni bio glavni protagonista Balade. Za Prata su to bili Kain i Pandora, što i ne čudi s obzirom na to da mu je kao inspiracija za strip poslužila Plava laguna Henrija de Vira Stekpula. 


Poslednja tabla Balade je objavljena u februaru 1969. u "Sgt. Kirku". U međuvremenu je objavio Il ragazzo rapito i Le avventure di Fanfula u "Corriere dei Piccoli", po tuđim scenarijima, kao i Luck Star O'Hara u "Sgt. Kirku" kao kompletan autor. Nakon okončanja Balade bacio se na stvaranje Pustinjskih škorpija za "Sgt. Kirka", ali nije stigao dalje od početka. Revija se ugasila i Prat je ostao bez angažmana. Saradnja sa "Corriere dei Piccoli" je već bila završena zbog, kako Prat tvrdi, zavisti kolega iz redakcije. Ali, ako sagledamo realno, ni Prat nije bio baš najlakša osoba za saradnju. Bio je sklon iznenadnim nestancima, kada bi išao na svoja čuvena putovanja, što je svakako zadavalo brige urednicima. 

I tada je doneo nekoliko najvažnijih odluka u svom životu. Okrenuo se francuskom tržištu, zahvaljujući poznanstvu sa Žoržom Rijeom, glavnim urednikom levičarskog "Pifa". Dok je putovao iz Đenove za Pariz, sa namerom da predloži strip-projekte Rijeu, što je već antologijska priča kada se govori o Pratu, pala mu je na pamet ideja da jednog od aktera Balade o slanom moru, Korta Maltezea, pretoči u serijal kratkih stripova. Rije je pristao, i tako je nastao serijal Korto Malteze, koji se danas smatra vrhunskim dostignućem devete umetnosti. Serijal je bio hit, Prat je postao međunarodno poznat i cenjen. I, zašto ne reći, dovoljno bogat da još više i češće putuje svetom, što mu je pružalo inspiraciju za još novih avantura Korta Maltezea, i tako u krug. Dobro, slava je došla postepeno, što se tiče čitalaca, ali kritička i stručna javnost su relativno brzo prigrabili serijal, a Prat je u Francuskoj doživeo priznanje kakvo nije imao u domovini. 

Prat je za "Pif" tokom nepune tri godine nacrtao 21 kratku priču o Kortu, i to je bio njegov svet u tom periodu. Prvih šest je objedinjeno u album U znaku Jarca, koji čini deo kanonskog dvanaestoknjižja Korta Maltezea. Pod znakom jarca je u Komuninom izdanju od pre 20 godina podeljen na dva albuma, Karipska svita i Pod gusarskom zastavom, ali reč je o istoj kolekciji priča koju je Darkwood objavio sredinom februara. 


Priče iz albuma U znaku Jarca su u "Pifu" prvobitno objavljivane u crno-beloj verziji, a kolor iz Darkwoodovog albuma je delo Patricije Canoti, kao što je slučaj i u svim ostalim albumima. Nema sumnje da se, kao što je već rečeno tokom priče o Baladi, Patricijin kolor paletom boja idealno uklapa u staložen, onirički svet Korta Maltezea. Postoji osetna harmonija između onoga što je Prat dočaravao tušem u stripu ili akvarelom na ilustracijama, i rada Canotijeve. A Pratov crtež u U znaku Jarca je daleko usklađeniji, sigurniji i više definisan od onog u Baladi, gde je još tragao za posebnim grafičkim izražajem. Daleko od toga da poetski mir i bajkovitost Balade nisu maestralno nacrtani. Ali u Jarcu već vidimo Prata koji sigurno barata stilom, sa vrsnim poigravanjima svetlom i senkom, kadriranjem i režijom scena, i, naravno, dijalozima i ritmom priče. 

Prat se u Baladi bavio ambijentom Pacifika, a u Jarcu prenosi svoje aktere na Karibe. Tokom šest kratkih priča, Tajna Tristana Bantama, Sastanak u Baiji, Samba s Paljbom, Orao u džungli, ...i opet ćemo o džentlmenima sreće i Zbog jednog galeba, Korto će prokrstariti širim ambijentom Kariba. Ali, Prat uvodi još jedan motiv, veoma nesvojstven kada je reč o Karibima, a to je izgubljeni kontinent Mu, koji se vezuje za Pacifik, a ujedno je i ime poslednjeg Pratovog albuma o Kortu, koji će nacrtati 1988. godine za reviju "Corto Maltese". 

Prat u početku Jarca ne daje posebne vremenske odrednice. Uvodi likove Tristana Bantama, koji donekle zamenjuje lik Kaina iz Balade, profesora Štajnera, Morgane i Zlatouste. U tipičnom pratovskom maniru, likovi su delom zasnovani na osobama iz autorovog života. U liku Zlatouste prepoznajemo nasmejanu crnkinju sa Pratove fotografije iz Pariza. 

Tek kasnije se saznaje da se u dalekoj Evropi odvija rat, koji se tek u naznakama pojavljuje u albumu, i to u jednoj priči. Tada smo sigurni da se radnja zaista i odvija nakon Balade, što pojava Raspućina u sledećoj priči i potvrđuje. Ali, Prat i ranije daje okvirno vreme dešavanja. U priči Samba s Paljbom suočava Korta sa Kangasejrosima, i na kraju predstavlja lik dečaka koji uzima ime Kapetan Korisko. Prat je često u Korta ubacivao istorijske ličnosti, a u ovom slučaju reč je o brazilskom razbojniku, što su Kangasejrosi u suštini i bili, Kristinu Gomezu da Silva Kletu koji je živeo od 1907. do 1940. godine. Korisko, pod kojim je imenom bio poznat, je u narodnim pričama bio ličnost poput Robina Huda, i Prat se rado odlučuje za ovu romantizovanu verziju, gde pored razbojništva stavlja i ideale narodne pravde. Nekoliko godina kasnije vidimo uticaj Prata na strip-scenu, kada početkom serijala Mister No, Serđa Bonelija, u epizodi posvećenoj Kangasejrosima, uočimo skoro identičnu vinjetu Franka Binjotija preslikanu iz Sambe s Paljbom. 

U priči ...i opet ćemo o džentlmenima sreće Prat vraća na pozornicu Raspućina, u tipičnom karipskom ambijentu potrage za gusarskim blagom. Ovo je, zapravo, i jedina priča iz Jarca koja nam pruža ovaj motiv, koji bismo inače skoro po pravilu očekivali od albuma koji se bavi Karibima. Tu se razjašnjava i njohov put nakon Balade, gde Prat skoro uzgredno pominje rastanak u Panami. Tu se krije i vremenska odrednica radnje u Jarcu, koju Raspućin saopštava, odnosno februar 1917. godine, otprilike kada je i raspon zodijačkog Jarca.  Odgovor na pitanje šta se dešavalo između ova dva albuma čitaoci će čekati skoro pet decenija. Nakon Pratove smrti Patricija Canoti je revnosno, katkad i prerevnosno, čuvala ostavštinu i upravljala brendom Korta Maltezea. Tek 2015. godine je dopustila da Huan Diaz Kanales i Ruben Peljehero stvore album koji će, poštujući Pratov crtež i naraciju, moći da ponese ime Korta Maltezea. Pod ponoćnim suncem je trinaesti album Korta i opisuje događaje između Balade i Jarca, a samim tim i razlaz Korta i Raspućina. 


U znaku Jarca se poigrava sa čulima i maštom čitalaca, kao i svi albumi o Kortu. Prat maestralno klizi između stvarnosti i jave. Vremenom će ga mašta odvesti više ka ezoteriji i apstrakciji, što kulminira albumom Mu, a u ovom slučaju je i dalje čvrsto utemeljen u realnosti sa obe noge na zemlji. Tek povremeno dopušta upliv potpuno oniričkih elemenata, i to samo u naznakama kao što je Tristanov san u drugoj priči. Korto će, svakako, svoje najslavnije dane doživeti kada se taj odnos realnosti i sna bude uravnotežio. Ali svako ko pogleda već prve strane prve priče ovog albuma, sa Kortom koji mirno puši, razgovara i sanjari na terasi, primetiće kako se na zidu iza njega diskretno ali hipnotički smenjuju aboridžinski, majanski, actečki i drugi simboli, i znaće da je avantura mašte tek počela.

Nikola Dragomirović