Goblini: Dvadeset godina "U magnovenju"
Helly Cherry
Iako rade na daljinu i iako Golub mora da dolazi iz Etopije na svaki koncert, Gobline i dalje možemo nazvati koncertno aktivnim bendom. Nakon nekoliko meseci ponovo su održali koncert u Beogradu, ovog puta u Mikser Hausu, a povod za ovu pank feštu bio je 20 godina od objavljivanja albuma U Magnovenju i 25 godina od kako su šabački pankeri po prvi put zasvirali.
Kao i inače, Goblini su na svoj koncert kao goste koji će da zagreju publiku doveli kvalitetne mlade sastave, ovog puta oba iz Novog Sada.
Prvi je svirao pank rok sastav Bunker 13, osnovan prošle godine, koji do sada nisam imala prilike da čujem. Onaj deo publike koji je odlučio da uđe i podrži predgrupe, umesto da pije pivo napolju, uživao je u nastupu ovog sastava. Bend poseduje baš ono što možemo nazvati pravim pankom - sirovu energiju, dobro vladanje scenom i ono najbitnije - bunt. Prvi utisak o ovom sastavu je i više nego dobar, ali mislim da postoji velika šansa da mi se, kada ih čujem sledeći put, svide daleko više.
Jedan od tih bendova koji mi se više svideo nakon drugog slušanja uživo je Neprijatelj prelazi zeku. Ovaj sastav se gradativno penje na lestvici mog muzičkog ukusa. Studijski mi se nisu preterano svideli. Sa dodatkom koncertne energije na koncertu Goblina na beogradskom Beer Gardenu shvatila sam da je u pitanju odličan bend, a ovog puta su me oduševili i zaista sam uživala u njihovom nastupu. Publika u sada već solidno popunjenom klubu odlično je reagovala na muziku ovog benda koji, kako i sami kažu, dobro zna šta radi, s obzirom na to da svaki od članova ima zavidno iskustvo kada je u pitanju sviranje u bendu. Opuštena komunikacija članova benda bila je dovoljna da animira publiku između pesama. Ovaj bend već ima svoje fanove, te se pevanje skoro svake pesme moglo čuti u publici.
Kao i inače, Goblini su na svoj koncert kao goste koji će da zagreju publiku doveli kvalitetne mlade sastave, ovog puta oba iz Novog Sada.
Prvi je svirao pank rok sastav Bunker 13, osnovan prošle godine, koji do sada nisam imala prilike da čujem. Onaj deo publike koji je odlučio da uđe i podrži predgrupe, umesto da pije pivo napolju, uživao je u nastupu ovog sastava. Bend poseduje baš ono što možemo nazvati pravim pankom - sirovu energiju, dobro vladanje scenom i ono najbitnije - bunt. Prvi utisak o ovom sastavu je i više nego dobar, ali mislim da postoji velika šansa da mi se, kada ih čujem sledeći put, svide daleko više.
Jedan od tih bendova koji mi se više svideo nakon drugog slušanja uživo je Neprijatelj prelazi zeku. Ovaj sastav se gradativno penje na lestvici mog muzičkog ukusa. Studijski mi se nisu preterano svideli. Sa dodatkom koncertne energije na koncertu Goblina na beogradskom Beer Gardenu shvatila sam da je u pitanju odličan bend, a ovog puta su me oduševili i zaista sam uživala u njihovom nastupu. Publika u sada već solidno popunjenom klubu odlično je reagovala na muziku ovog benda koji, kako i sami kažu, dobro zna šta radi, s obzirom na to da svaki od članova ima zavidno iskustvo kada je u pitanju sviranje u bendu. Opuštena komunikacija članova benda bila je dovoljna da animira publiku između pesama. Ovaj bend već ima svoje fanove, te se pevanje skoro svake pesme moglo čuti u publici.
 |
| foto: Ana Bačanin, HC arhiv |
Kao što sam i napomenula, Goblini su ovim koncertom proslavili dve decenije od objavljivanja albuma U magnovenju, pa je sasvim prikladno bilo koncert započeti istoimenom pesmom, kao i ovaj album odsvirati u celosti.
Kako svako ko je ikada bio na koncertu Goblina zna kakva je atmosfera kada oni sviraju, ne bih previše zalazila u detalje što se toga tiče, već bih se osvrnula na druge stvari. Iako obožavam koncerte Goblina i verovatno mi nikada neće dosaditi da ih iznova slušam, zbog toliko posećenih koncerata znam kada će šta da sviraju, kada će šta da kažu, pa čak i kakva će im gestikulacija biti u kojem momentu. Ovaj koncert je bio nešto drugačije, pre svega zbog toga što su svirane pesme koje većina sinoćnje publike nije nikada čula uživo, pa ih čak nije ni znala. Pesme poput Bolje soko u ruci nego guska u krevetu, On je ona je i P5 orile su se Mikserom, neke uz veći, neke uz manji odziv publike, jer ipak ne spadaju u onaj spektar ekstremno popularnih pesama ovog benda.
Ono što je za Gobline karakteristično je da pozivaju svoju publiku da se trgne, da se probudi, da izađe na ulice i učini nešto kako bi promenila stanje u državi. Ovog puta nisu bile u pitanju iste rečenice kao i uvek. Išlo se u dubinu. Lako je nama da na jednom pank koncertu revolucionarno pevamo stihove pesme Punk's Not Dead. Pitanje je kada ćemo se opametiti i svoju imaginarnu revoluciju izneti iz klubova, kada će se deca iz komšiluka zaista naći s druge strane ulice. Kada se klubom, očekivano, zaorilo Vučiću pederu, Golub je postavio jedno jako dobro pitanje: "Što to niste vikali danas ispred Arene?" Ako nam je već potrebno da nam dođe čovek koji živi u Etiopiji kako bi nam otvorio oči, dajte barem da ga poslušamo jer to što on uzvikuje nisu samo prazne pankerske parole.
Da li zbog umora publike ili nečeg drugog, ovacije poziva Goblina na bis nisu bile baš najglasnije. Goblini su navikli na gromoglasnu publiku, pa su se i sad, kako je Golub i rekao, sakrili iza pojačala i čekali ludilo, ali se ništa nije desilo. Zbog toga dajem veliki minus publici. Goblini su na bis ipak izašli, odsviravši još nekoliko pesama i koncert završivši pesmom Za Lorenu.
Zahvaljujući izmenama u setlisti i sviranja pesma koje mi koji smo se devedesetih rodili nismo bili u prilici da slušamo uživo, ovo je bio jedan od boljih koncerata Goblina na kojima sam bila u proteklom periodu. Ovo nije bio koncert pun šutki i dokazivanja ko je veći panker, ali jeste bio koncert koji je odisao bratskom energijom.
Jelena Ostojić
Kako svako ko je ikada bio na koncertu Goblina zna kakva je atmosfera kada oni sviraju, ne bih previše zalazila u detalje što se toga tiče, već bih se osvrnula na druge stvari. Iako obožavam koncerte Goblina i verovatno mi nikada neće dosaditi da ih iznova slušam, zbog toliko posećenih koncerata znam kada će šta da sviraju, kada će šta da kažu, pa čak i kakva će im gestikulacija biti u kojem momentu. Ovaj koncert je bio nešto drugačije, pre svega zbog toga što su svirane pesme koje većina sinoćnje publike nije nikada čula uživo, pa ih čak nije ni znala. Pesme poput Bolje soko u ruci nego guska u krevetu, On je ona je i P5 orile su se Mikserom, neke uz veći, neke uz manji odziv publike, jer ipak ne spadaju u onaj spektar ekstremno popularnih pesama ovog benda.
Ono što je za Gobline karakteristično je da pozivaju svoju publiku da se trgne, da se probudi, da izađe na ulice i učini nešto kako bi promenila stanje u državi. Ovog puta nisu bile u pitanju iste rečenice kao i uvek. Išlo se u dubinu. Lako je nama da na jednom pank koncertu revolucionarno pevamo stihove pesme Punk's Not Dead. Pitanje je kada ćemo se opametiti i svoju imaginarnu revoluciju izneti iz klubova, kada će se deca iz komšiluka zaista naći s druge strane ulice. Kada se klubom, očekivano, zaorilo Vučiću pederu, Golub je postavio jedno jako dobro pitanje: "Što to niste vikali danas ispred Arene?" Ako nam je već potrebno da nam dođe čovek koji živi u Etiopiji kako bi nam otvorio oči, dajte barem da ga poslušamo jer to što on uzvikuje nisu samo prazne pankerske parole.
Da li zbog umora publike ili nečeg drugog, ovacije poziva Goblina na bis nisu bile baš najglasnije. Goblini su navikli na gromoglasnu publiku, pa su se i sad, kako je Golub i rekao, sakrili iza pojačala i čekali ludilo, ali se ništa nije desilo. Zbog toga dajem veliki minus publici. Goblini su na bis ipak izašli, odsviravši još nekoliko pesama i koncert završivši pesmom Za Lorenu.
Zahvaljujući izmenama u setlisti i sviranja pesma koje mi koji smo se devedesetih rodili nismo bili u prilici da slušamo uživo, ovo je bio jedan od boljih koncerata Goblina na kojima sam bila u proteklom periodu. Ovo nije bio koncert pun šutki i dokazivanja ko je veći panker, ali jeste bio koncert koji je odisao bratskom energijom.
Jelena Ostojić