Pulvis et Umbra postoji od 2002. ali se prva izdanja pojavljuju 2006. Taj prvi period je iskorišćen da bi se našao željeni zvuk. Želja sa eksperimentisanjem je bend vodila ka postepenim promenama žanrova tako da je bend na svakom izdanju zvučao drugačije. Sedmog februara izašao je najnoviji album "Atmosfear" koji je i povod ovom razgovoru. Naš gost danas je Damy, osnivač i frontmen ovog benda. 



Pulvis et umbra znači "Prah i senka" na latinskom. Negde sam pronašao da ta sintagma predstavlja metaforu za "živog mrtvaka", dok je druga interpretacija sintagme da smo samo prah i senke, i samo privremeno smo na ovom svetu i da ga stoga ne bi ga trebalo uzimati zdravo za gotovo. Koja je tvoja priča iza imena i njegovog značenja?

U pravu si. Pulvis et umbra znači prah i senka. Ovaj izraz sam našao u latinskom rečniku koji sam koristio u školi (Pulvis et Umbra je citat Horacija) i dopao mi se. Takođe bolje zvuči na latinskom, zato ga i nisam prevodio na engleski jezik.
A priča o bendu je priča o klimcu (meni hehe) koji je oktrio hevi metal zahvaljujući starijoj sestri. I kada je klinac dobio gitaru počeo je da uči da je svira ne bi li pokrenuo sopstveni bend. U to vreme sam zaista sanjao o tome da sa bendom idem na turneje i nisam baš verovao da će se to jednog dana zaista i desiti. :)

Koliko je danas teško održati bend? Pitam te jer znam da je u jednom periodu (čini mi se 2013.) bend funkcionisao kao "one man". A onda si okupio novu postavu i od tada rokate.

Dobro pitanje. Bend je kao porodica ili firma gde svaki član ima svoje ideje i mišljenje. Glavni problem u mom slučaju je da prethodni članovi sa kojima sam radio nisu zaista u dovoljnoj meri bili uključeni, nisu ulagali ni dovoljno novca u ovu priču. Zato sam rešio da krenem sve sam da radim da bih izbegao konflikte, besmislene diskusije i kako šta treba uraditi. U stvari Pulvis et Umbra je i dalje one man bend, a nova postava se formira po potrebi, za vreme turneja. To su session muzičari koje tada angažujem.

Bend postoji od 2002. To je već 15 godina i stvar za poštovanje. Gde je vaše mesto na italijanskoj metal sceni i kako se ona menjala svih ovih godina koliko ste aktivni?

Hvala ti na ovome, lepo je kada neko ceni svo to cimanje. Da, krenuli smo 2002. kao što si rekao, ali sam nekoliko godina proveo u vežbanju pre nego što sam snimio prva dva EP-ja (2006 i 2007). I dalje mislim da postoje stvari koje bih mogao uvežbati, usavršiti i od starijih i od mlađih muzičara.
Što se Italije tiče, postoji veliki broj metal bendova, ali ako ljudi ne prestanu da slušaju cover i tribute bendove uskoro neće biti klubova u kojima bismo mogli da nastupamo i razvijamo scenu. Ovo je jedan od razloga zašto neki od bendova više vole da se cimaju i ulažu u nastupe van Italije.

Kakva je italijanska scena? Ovde u Srbiji imamo problem u smislu da mlađa publika je više orjentisana ka cover i tribute bendovima u odnosu na autorske. Zato su klubovi i više otvoreni ka ovim prvim. Sa druge strane klinci se žale da nema koncerata i više vole da ostanu kod kuće, ili čuveno ispijanje piva ispred kluba. Čini se da scenu podržavaju samo virtuelno, na Facebooku i Youtubeu.

Nažalost i ovde je ista stvar, a slično sam primetio i u drugim evropskim zemljama. Ljudi žele da plate i isprate koncerte samo poznatih bendova ili velike festivale umesto da podrže lokalni scenu. Nemaju u vidu činjenicu da "poznati" nisu ništa bez publike, tako da i najmanji underground festival ili koncert može da postane veliki uz odgovarajuću podršku.

Po tvom mišljenju koje stvari jedan bend mora da uradi i preduzme da bi postigao neki uspeh na međunarodnom nivou?

Pre svega bend mora da se dobro oseća i zabavlja dok svira, potrebno je da vežba svake nedelje i ulaže dosta novca (snimanje, štampa) i izbegava izdavače. Bolje je uložiti novac u PR i booking agencije koje će vam srediti nastupe i turneje gde ćete direktno prodavati svoj merch bez ikakvih posrednika kojima morate davati procenat. Uvek budite učtivi i prijateljski nastrojeni prema fanovima jer čak i da na vaš koncert dođe 10 ljudi, tih 10 ljudi je htelo da dođe jer se interesuju za vaš rad i sledeći put mogu dovesti svoje prijatelje. Ne bojite se da ulažete u Youtube reklame da biste bolje plasirali svoj video i dobili feedback. Budite svakodnevno aktivni na društvenim mrežama i podržite i druge bendove ako je moguće (ne morate deliti samo stvoje snimke). Budite svesni šta jedan bend jeste jer "uspeh" podrazumeva i neprospavane noći, naporan rad, sopstvene rokove koje morate ispoštovati i velike količine stresa. :)

Jedan od razloga za ovaj razgovor je novi album "Atmosfear" koji je upravo izašao. Njegovu distribuciju će raditi Holler Production iz Amerike i Red Rivet Records u Japanu. Japanska verzija ima jednu bonus pesmu. Zašto ste odlučili da je uvrstite na japanskoj verziji, i da li ima još razlika između ta dva izdanja?

Tako je. Inicijalna ideja je bila da imamo dve varijante albuma. Nažalost američki izdavač nije mogao da uvrsti bonus pesmu, zato se ona nalazi na japanskom izdanju, ali će ona biti dostupna svakako svima. Album je izašao zvanično 7. februara i može se naručiti preko naše prodavnice. Svako ko naruči album dobija i dve bonus pesme besplatno.


Sudeći po nazivima vaših pesama, pesme se bave svakodnevnom (unutrašnjim) borbom. Da li je taj strah u nazivu albuma strah od današnjeg života, stresa, raspoloženja, osećanja, izazova sa kojima se suočavamo? 

U stvari nije ništa od toga u pitanju. Ako pogledate reči u lyrics videu za Atmosfear videćete da pesma govori o astronautu poslatom u svemir koji otkriva da je postao jedini preživeli od ljudske vrste (naslov je igra reči atmosfera i strah). Takođe je ta pesma veza sa prethodnim albumom jer svako izdanje ima neku pesmu koja se bavi svemirom. :)

Možeš li da odabereš jednu ili više pesama sa ovog albuma koji su tvoji lični favoriti i za koje misliš da najbolje predstavljaju album?

Teško pitanje, nisam razmišljao o tome. :) Pa, sigurno “Virus” i “Divinity Or Icon” su najeksperimentalnije na albumu ali bi moji lični favoriti bile “The Soul Collectress” i “Darkest Sorrow”. Teško je naći baš jednu pesmu koja bi mogla da u potpunosti predstavi album jer različite pesme su imali različite uticaje.

Svako vaše izdanje je bilo drugačijeg žanra. Pravili ste prelaz između meatalcorea, deathcorea, thrash, death, prog, čak i elektro momenata. Kako je muzički stil varirao od izdanja do izdanja?

U pravu si, i jako sam srećan zbog toga jer mišljenja sam da promene stila pomažu muzičaru da se muzički razvija. Evo redom kako se zvuk menjao...
QUI VALET HIC MUNDUS, QUID GLORIA , QUIDVE TRIUMPHUS POST MISERUM FONUS (rock/acoustic)
PURE LONGOBARD NOIZE (deathcore / thrash metal)
REACHING THE END (thrash metal / death metal / black metal)
IMPLOSION OF PAIN (death metal / progressive / thrash metal / powrer metal / metalcore)
ATMOSFEAR (death metal / black metal / polirhytmn / crossover / thrash metal / groove / ambient)

Da li ste menjali stil jer ste želeli da istražujete nove pravce u metalu ili ste želeli da ne upadnete u neku rutinu i dosadu?

Rekao bih da smo to radili iz oba razloga koje si naveo jer po mom mišljenju mnogi bendovi snime album sa masivnom i "plastičnom" produkcijom u žalji da isprate neka zadata pravila "žanra" koji žele da sviraju umesto da se opuste i sviraju kako žele..

Možeš li porediti “Atmosfear” sa prethodnim izdanjima? Da li je zreliji? Ako pogledaš tekstove, muziku, da li je čitava priča napredovala?

Atmosfear je prvi album koji sam totalno sam snimio u kući (izuzev vokala koje sam snimio u studiju kod prijatelja). Sigurno je da postoji napredak kada se poredi sa prethodnim albumom, i snimajući Atmosfear, a i u međuvremenu sam puno toga naučio o snimanju kod kuće tako da će mi svo to znanje značiti prilikom snimanje sledećeg albuma naredne godine.

Iza sebe imate dosta turneja. Bili ste u Slovačkoj, Rusiji, Španiji, Južnoj Africi i Japanu. Veliko iskustvo je iza vas. Kakvi su vaši utisci sa turneja? To su prilično različiti delovi sveta i kulture, sigurno imaju svoje specifičnosti. Koje su bile razlike i sličnosti izmešu ovih delova sveta?

Rusija i Južna Afrika su sigurno bile najbolje i imaju najluđu publiku tako da su ove dve turneje na vrhu liste. Španska je bila zanimljivo iskustvo ali je promoter bio bez veze dok je Japan bio zanimljiv uopšte kao totalno drugačiji svet. Svakom turnejom naučiš nešto novo nevezano za muzički deo, upoznaš gomilu ljudi od kojih čuješ puno stvari o životu u tim zemljama, a naučiš i nešto o sebi.

Sigurno imate neke anegdote. :)

Nikada ne pokušavajte da obučete majicu umesto pantalona dok ste još uvek ujutru pijani, i čuvajte se devojaka na terasi, svašta može da se desi hahaha :)
Takođe imajte na umu da što manje provedete vreme u vožnji, više imate vremena da se zezate pre i posle svirke hahaha...

Pošto je “Atmosfear” upravo izašao, kada možemo da očekujemo nove turneje, i da li bi one mogle obuhvatiti Balkan? Kakvi bi bili vaši uslovi?

Čekamo prve datume turneje koja je uskoro u planu, a jedna će se desiti i u ranu jesen ove godine. Bilo bi lepo posetiti Balkan. Volim da putujem tako da ako znate neke agencije ili osobe od poverenja koji bi nam mogli pomoći da dogovorimo 2 ili 3 koncerta u vašoj zemlji slobodno se javite. U obzir dolaze sve varijante, svirati u garaži ili na nekom bazenu na letnjoj žurci bi bilo zanimljivo. :)

Došli smo do kraja. Nadam se da je bilo inspirativno i hvala vam na ovom razgovoru. Imate li nešto da poručite čitaocima za kraj?

Hvala vam na vremenu koje ste odvojili. Ovo je bio jedan od najobimnijih i najzanimljivijih intervjua koje sam imao prilike da radim. Respect za HC webzine i pozdravi svima. Pratite nas na:
Twitter.com/pulvis_et_umbra


Intervju pripremio Miloš Pavlović