Festival srpskog podzemlja III: Tradicija se nastavlja
Helly Cherry
Festival srpskog podzemlja, manifestacija koja polako stiče status tradicionalne, sinoć je ponovo održana u beogradskom Domu omladine. Po treći put, ova ustanova kulture je bila tačka ujedinjenja domaće underground scene. Šestnaest bendova, izložba underground umetnosti, strip izlog, velika cd/vinyl distro ponuda, preko 10 sati neprekidnog programa, upotpunjenih sjajnom posetom i velikom količinom pozitivne energije, učinili su ovo izdanje Festivala srpskog podzemlja uspešnim, a svima nama dokazali da samo ujedinjeni možemo otvoriti vrata nekog boljeg vremena za underground scenu u našoj zemlji.
Pre samog početka priče o izvođačima, neophodno je uputiti sve pohvale neumornom zalaganju i borbi za domaću scenu, organizatorima ovog festivala: Milanu Rakiću i Miloradu Vučkoviću, predstavnicima Serbian Hellbangers i MH Concerts organizacija. Pomenuti dvojac i tvorci su ovog i mnogih drugih domaćih underground koncerata-festivala, koji uprkos sveopštem haosu na domaćoj kulturnoj sceni ipak uspevaju da undeground umetnost učine prisutnom, a domaćim umetnicima plasiraju svoj rad na adekvatan način. Za ovaj posao je potrebno mnogo ljubavi i snage, zato im upućujemo čestitke i zahvalnost na zalaganju u borbi koja se tiče svih nas.
Festival srpskog podzemlja je počeo u 18h, otvaranjem izložbe underground umetnosti od strane organizatora festivala i uvodne reči čuvenog domaćeg umetnika/rok novinara Davida Vartabedijana.
Lista umetnika čije smo radove imali priliku da vidimo: Bojana Rajević Ubović, Damir Pavić Septik, Danica Bićanin, Dragana Dubljević, Dunja Đuđić, Filip Andrejević, Janoš Tarko, Lidija Krnjajić, Marko Zavišić, Milena Nićić, Tamara Vajs, Vasilije Vujović i Vladimir Petrović.
Muzički program je počeo po planiranoj satnici, gotovo u minut, a isti je otvorio beogradski heavy rock sastav Void Inn, nastupom na Under bini (velika sala Doma omladine). Ovaj girl fronted bend sam juče po prvi put slušao uživo. Sjajna energija i vokalne sposobnosti Jelene Vujanović su me zaintrigirali već na samom početku i pritom, ja nisam bio jedini. Njihov nastup ispraćen je solidnom posetom publike koja nije bila ni najmanje pasivna i veoma uspešno je razmenjivala energiju sa bendom koji je istu slao sa bine, što je već tada nagovestilo da će domaća publika ovo izdanje Festivala sprskog podzemlja lepo ispratiti i podržati.
Pred kraj sjajnog Void Inn seta, na Ground bini, u sali prekoputa, počeo je nastup mladog novosadskog thrash metal sastava Deathonation, koji je domaćoj publici već dobro poznat s obzirom na veliki broj koncerata koje su zabeležili u Srbiji, prethodnih nekoliko godina. Sala je bila prilično lepo ispunjena (iako je bilo tek 19.30), a neprestani mosh pitovi i nikada bolji nastup benda su nastavili talas pozitivnosti koji je tokom večeri samo nastavljao da raste, cirkuliše među prisutnom publikom i bendovima.
Trash Union je drugi izašao na Ground binu, dok je uzavrelu atmosferu u maloj sali dodatno potpaljivao nastup sjajnog sastava Mud Factory iz Vranja.
Broj publike je svakog trenutka postajao sve veći i veći, ljudi su konstantno cirkulisali od bine do bine, uživali u izložbenoj postavci i druženju sa prijateljima ili tražili neko novo izdanje za svoje kolekcije. Ni u jednom trenutku ništa nije nagoveštavalo incident ili događaj koji može na bilo koji način da utiče na rušenje pozitivne atmosfere koja je juče vladala u Domu omladine.
Kultni symphonic power metal orkestar iz Novog Sada - Armaggedon je preuzeo Ground binu nakon odličnog, ali nešto slabije ispraćenog, nastupa hardcore benda Trash Union. Velika sala je bila prilično popunjena, dok je publika nestrpljivo čekala nastup gorepomenutog novosadskog sastava. Symphonic – power metal je pre nekih 15 godina bio prilično prisutan na našoj sceni, nakon tog talasa, usledio je period stagnacije za ovaj pravac, a jučerašnji nastup Armaggedona i sjajna atmosfera na njihovom koncertu su mi pokazali da i dalje postoji interesovanje publike za ovaj žanr metala, što mi je izmamilo osmeh na lice iako nisam fan pomenutog pravca.
Trenutak koji sam lično najviše čekao jeste nastup benda Quasarborn, technical thrash metal sastava kreiranog od strane nekadašnjih članova beogradske grupe Space Eater.
Iako je ovo prvi nastup benda u Srbiji, mala sala Doma omladine (Ground bina) je bila dupke puna, što se po prvi put desilo ove večeri. Besprekoran i izuzetno energičan nastup je ispraćen neprestanim mosh pitovima i ovacijama publike. Quasarborn je definitivno sastav koji je već na ovom nastupu pokazao da je njihovo mesto na domaćoj metal sceni u samom vrhu, među bendovima koji su na istoj pristuni već dugi niz godina.
Legendarni Kojot i njegov novi projekat, pod nazivom Remedy, preuzeli su Under binu, nastavili talas pozitivne energije i sjajnih svirki. Njihov nastup je bio prilično stabilan i pesme koje smo imali priliku da čujemo nagovestile su nam još jedno sjajno izdanje u katalogu Nemanje Kojića Kojota, čuvenog frontmena kultnog sastava Eyesburn. Remedy se tek nedavno pojavio na domaćoj sceni, a pažnju publike su skrenuli na sebe nastupom sa braćom Cavalera iz novembra prošle godine.
Jedan od najupečatljivijih momenata trećeg izdanja Festivala srpskog podzemlja desio se na nastupu hardcore metal benda Sequence iz Sente. Neverovatna razmena energije sa publikom, sjajan scenski nastup i enormna količina strasti sa kojom bend nastupa, doveli su do toga da Sequence svoj nastup završi, bukvalno, ispred bine, među publikom. Ovaj neverovatan momenat je svima izmamio osmeh na lice, a meni bio samo jedan od mnogih znakova pozitivne atmosfere kojom je ova manifestacija odisala.
Bombarder, bend koji po drugi put u istoriji ovog festivala nastupa na istom, još jednom je napravio sjajan show u velikoj sali koja je bila gotovo puna. Legendarni Nešo je zračio svojim neumornim entuzijazmom i čuvenim forama održavao sjajan kontakt sa publikom. Posle dužeg vremenskog perioda na bini smo imali priliku da vidimo Gvozdena (Vehementer), nekadašnjeg gitaristu benda, koji je juče ponovo nastupao sa Bombarderom. Sarajevsko-beogradske legende su pripremile teren za dalji nastavak žestokog programa.
First Flame je vatru održavao živom u maloj sali, dok je ground stage ponovo, po ko zna koji put, palio legendarni domaći deathrash sastav Infest. Puna sala, neumorna publika i neverovatna energija benda su na svojevrstan način predstavljale vrhunac jučerašnjih nastupa. Infest je oduvao sve pred sobom, da ne bih zalazio preterano u detalje njihovog seta, pomenuću samo da je Infest ovacijama ispraćen sa scene, nakon bisa. Ovaj sastav iz godine u godinu probija sve više granica, svoje ime su ucrtali na kartu evropske underground scene a očigledno je da domaća publika to ceni i zdušno podržava. Rezultati benda Infest treba svima da predstavlja motiv za borbu i dokaz da su ljubav i iskrenost u tome što radite jedini put to uspeha – priznavanja.
Nakon Infest nastupa, publika se iz velike sale preselila u malu, gde je u uzavreloj atmosferi Motorcharge pripremio teren za održavanje black metal rituala beogradskog metal benda Kolac. Kolac sam već nekoliko puta slušao uživo, a njihov jučerašnji nastup je po prvi put ostavio baš dobar utisak na mene. Činjenica da bend najzad ima stabilnu postavu me je izuzetno obradovala i najzad svima nama pružila šansu da uživamo u zaista kvalitetnom black metalu koji Kolac svira.
Melodični punk tonovi ženskog punk sastava Replicunts su zatvorili program Under bine. Nešto slabije prisustvo, sada već umorne publike, nije uticalo na njihov nastup, štaviše. Replicunts mi je već dobro poznat bend, slušao sam ih u nekoliko navrata uživo. Njihova sviračka stabilnost i zaista dobra energija kojom zrače sa bine mi nisu nepoznanica, ali jučerašnji nastup mi se učinio do sada njihovim najboljim koji sam ja imao prilike da vidim, što je dovelo do toga da moje detaljnije upoznavanje sa ovim bendom počne već dan nakon festivala.
Za razliku od melodičnih punk tonova Under bine, program Ground bine je zatvoren u duhu old school thrash metal zvuka benda Merciful Angel, koji je u nešto drugačijoj postavci prisutnoj publici pružio beskompromisni metal ugođaj, čupajući poslednje atome snage iz najstrastvenijih fanova. Iako izuzetno mlad sastav, Merciful Angel poseduje sviračku stabilnost i veoma dobar stav na bini, što ih u budućnosti može učiniti izuzetno bitnim na domaćoj sceni.
Treće izdanje Festivala srpskog podzemlja je pokazalo da jedino zajedničkim snagama, ujedinjeni iza zdrave ideje, možemo promeniti stvari na domaćoj kulturnoj sceni. Entuzijazam organizatora, posvećenost bendova koji su nastupali i sjajna podrška domaće publike treba da, baš kao što je to bio slučaj juče, pozitivno utiču na sve nas i daju nam podsticaj da se međusobno podržavamo i pomažemo, borimo i verujemo, jer se ovo tiče svih nas i dobro za sve nas, a na svojevrstan način, čini nas posebnim.
Sa nestrpljenjem očekujemo naredno izdanje ovog sjajnog festivala.
Galeriju sa preko 300 fotografija možete pronaći na našoj fejsbuk stranici.
txt: Marko Todorović
foto: Jelena Petrović