U odnosu na prethodno izdanje koje smo slušali, slovenački Carnaval na (n)ovom albumu još više otpušta štimove i odvrće fuzz distorzije.

I dalje se osnova zvuka temelji na američkoj grunge školi, ali ovim izdanjem još više akcenta stavljaju na brz i težak stoner rock. Takvom kombinacijom dobijaju žestoke rifove koji deluju masivno, široko i nekontrolisano. Aranžmani su najžešći sastojak ovog albuma. Tu je nebrojena količina raznolikih rifova, harmonija, prelaza, solaža i svega mogućeg i nemogućeg, i to je uklopljeno na neverovatno jednostavan i lak način, tako da sekvence uplovljavaju jedna u drugu svojevrsnim fade-om, što odaje utisak glatkoće, a što na kraju znači da ovi momci sviraju rasterećeno i bez muke. Bubanj mi deluje kao da je malo podbacio, zvuči jednolično, nema preterane virtuoznosti, a takođe se povremeno gubi u mixu, što skupa čini pesme još tromijim i malo im oduzima potencijalnu energičnost.

Generalni utisak koji album prenosi je utisak meditacije kroz haotične i povremeno noise kontrapunkte, utisak reda u haosu koji se vremenom gradi dodatnim gitarskim tercama ili solažnim oktavama koje neopaženo izranjaju i stvaraju opisani sklad. Dobro je odrađena i podela instrumenata na levi i desni kanal, pa kada se svi gorepomenuti aspekti uzmu u obzir, dobija se zaista široka paleta zvučnih kombinacija, koje svakim novim slušanjem postaju drugačije i šarenije.

Tihomir Škara