Kraj godine je vreme kad se priređuju iznenađenja i zasigurno se pojava prvog broj fanzina „Out of darkness“ može smatrati pravim (pred)novogodišnjim iznenađenjem. Mada se može reći da je pojava bilo kakvog fanzina ravno iznenađenju, jer se postavlja pitanje njihove svrsihodnosti u ovim modernim virtuelnim vremenima. Da li ima mesta štampanim fanzinima u eri interneta, blogova, društvenih mreža, tableta, laptopova i drugih drangulija? Nazovite me staromodnim ili kompjuterski nepismenim ali mislim da i te kako ima. Šta ću, volim kad u ruci držim papirni uradak, koji mogu da mirišem, prelistavam i čitam. Staromodno možda jeste, ali mojim vršnjacima i malo starijima siguran sam da nije.


Fanzin „Out of darkness“ ima svoje online izdanje i zapravo je počeo kao sajt za širenje pank vesti. Ubrzo se prebacio i na društvene mreže, da bi na kraju izašao iz virtuelnog sveta i postao pravi pravcati fanzin. Ovo je potpuno suprotno pravilima koja su do sada postojala jer su ono malo fanzina koji su u prethodnom vremenu izlazili uglavnom imali drugačiji razvojni put – prvo kao štampana izdanja a onda i kao nekakvi blogovi/sajtovi. Po svemu sudeći, ekipa okupljena oko sajta nije mogla više da sedi skrštenih ruku i odlučila je da se vrati korenima. Inače, ekipa je sastavljena od iskusnih scenskih likova, različitih pank generacija, koji se pankom bave, na ovaj ili neki drugi način, već više od 30 godina.

U skladu sa iskustvom glavnih i odgovornih očevikalo bi se da je fanzin u svakom pogledu vrhunski, no, ipak mi se čini da su podbacili.  Možda je u pitanju čuvena boljka poznata u fanzinaškom svetu kao „prvi broj“, ali sve mi se čini da je moglo bolje. Ono što na prvi pogled izaziva čuđenje je nedostatak kolumni. Osim moje priče o albumu „Srpski san“, nema više ništa što se može strpati pod etiketu „kolumne“. To je prosto nezamislivo, posebno ukoliko se uzme u obzir činjenica da autori nisu neki mlađani momci već pankeri u svojim najboljim godinama. Ali prosto možda nije bilo prostora da se na nekih 40-ak stranica A5 formata potrpa sav materijal koji su imali. Sa druge strane, fanzin je prepun gig raporta. Odokativno gledano, gig raporti zauzimaju više od polovine fanzina što je definitivno previše. Razmišljam glasno pa se pitam da li je bilo moguće da se izbace neki koncertni izveštaj a ubaci koja kolumna? Sasvim sam siguran da je moglo, ali možda u prvom trenutku momcima nije tako delovalo. U svemu ovome, dobra je stvar što su i oni toga svesni, tako da sam siguran da će u narednom broju ispraviti ovaj nedostatak. 

Osim velikog broja gig raporta, u prvencu „Out of darkness-a“ možete da pročitate i nekoliko vrlo dobrih intervjua: Flag, Dag Nasty, Warsong, Attitude Adjustment, Become as one, Concrete Worms. Još se može pronaći brdo recenzija domaćih i stranih bendova, koje svojim kvalitetom variraju, a kojih, bar mi se čini, ima previše. Bar ih ja tako doživljavam jer se pogubim u moru tih albuma, više ne znam gde sam poš'o i gde sam o'šo kad krenem da ih čitam.

U svakom slučaju ako se pitate da li je ovakav sadržaj vredan pažnje, da se fanzin nabavi, ja vam dajem odgovor da jeste. Ako ni zbog čega, onda zbog truda autora i urednika fanzina da se on pojavi pred, doduše malobrojnim, pank auditorijumom.

Vojkan Trifunović