Cyreign - Eternity Ends Now
Helly Cherry
„Cyreign“ su na sceni od aprila 2007. godine, na koju su stupili pod imenom „As My Victims Fall“. Kasnije su širem auditorijumu bili poznati kao „Star Scream“. U tom periodu su snimili nekoliko demo numera, aktivno svirali i konstatno prolongirali objavljivanje „ozbiljnijeg“ izdanja. Umesto albuma, 2012. su predstavili mini album „Of Martyrs and Disciples“ sa tri pesme koje su, ako ih poredimo sa demo periodom, konkretnije i zrelije. Poslednjih godina su se samo sporadično oglašavali na svojoj „Facebook“ stranici, čisto da pokažu da instrumente nisu okačili o klin. I onda su tek tako, bez ikakve najave i na blic, krajem decembra 2016. objavili „Eternity Ends Now“. Pravi šok! Ni to ne bih znao da ga kolega Igor sa „Balkan Metal Downloads“ nije uvrstio u svoju top listu 50 najzanimljivijih izdanja iz prethodne godine.
Šta nam „Cyreign“ nudi? Za početak, apsolutno ništa sem jednog veoma dobrog albuma, predobrog čak. Manje-više smo sve ovo (u nekom obliku) već čuli od njih - sve tri pesme sa prethodnog EP-ja su tu, kao i hitčina „Dead Bride", dok su ostale numere savršeno uklopljene u celinu. „Dead Bride“ je dobrano modifikovana, te sa novim ruhom zaista deluje zarazno. Ubacivanje čistih vokala u refrenu, zajedno sa simfoničnim uvodom, daje dodatnu snagu samoj pesmi. I ne samo njoj, već i ostalim numerama – sve one zahvaljujući tim simfo dodacima imaju gotovo pa epsku notu. Ako upoređujem njihove demo snimke i ovaj album, lako primetim koliko je bend napredovao. Jesu to oni u oba slučaja i jesu to te iste ideje, ali se čuje i oseća koliko su te ideje evoluirale, sazrele, koliko svaki takt deluje potpunije.
Sa stvaralačke, izvođačke i produkcijske strane nemam nikakvih zamerki. Nije teško shvatiti da su članovi benda znali šta žele i kako žele da urade. Gitare su jasne i oštre, ritam sekcija ih (po kvalitetu) u stopu prati, dok se vokalna rešenja nisu mogla bolje zamisliti. Semplovi kojima su numere ispunjene su, sasvim sigurno, dale novu dimenziju zvuku koji „Cyreign“ gaji, pogotovo u deathcore-ovskim breakdown deonicama. Mešavina modernog melodeatha i metalcorea se preko svake mere arči tokom poslednje decenije, pa i više. Ali, ako vam je potreban primer kako bi takva žanrovska kombinacija trebalo da zvuči, onda je to sasvim sigurno ovaj album. Još da su barem još dve ili pri pesme ponudili ovde...
9/10
Šta nam „Cyreign“ nudi? Za početak, apsolutno ništa sem jednog veoma dobrog albuma, predobrog čak. Manje-više smo sve ovo (u nekom obliku) već čuli od njih - sve tri pesme sa prethodnog EP-ja su tu, kao i hitčina „Dead Bride", dok su ostale numere savršeno uklopljene u celinu. „Dead Bride“ je dobrano modifikovana, te sa novim ruhom zaista deluje zarazno. Ubacivanje čistih vokala u refrenu, zajedno sa simfoničnim uvodom, daje dodatnu snagu samoj pesmi. I ne samo njoj, već i ostalim numerama – sve one zahvaljujući tim simfo dodacima imaju gotovo pa epsku notu. Ako upoređujem njihove demo snimke i ovaj album, lako primetim koliko je bend napredovao. Jesu to oni u oba slučaja i jesu to te iste ideje, ali se čuje i oseća koliko su te ideje evoluirale, sazrele, koliko svaki takt deluje potpunije.
Sa stvaralačke, izvođačke i produkcijske strane nemam nikakvih zamerki. Nije teško shvatiti da su članovi benda znali šta žele i kako žele da urade. Gitare su jasne i oštre, ritam sekcija ih (po kvalitetu) u stopu prati, dok se vokalna rešenja nisu mogla bolje zamisliti. Semplovi kojima su numere ispunjene su, sasvim sigurno, dale novu dimenziju zvuku koji „Cyreign“ gaji, pogotovo u deathcore-ovskim breakdown deonicama. Mešavina modernog melodeatha i metalcorea se preko svake mere arči tokom poslednje decenije, pa i više. Ali, ako vam je potreban primer kako bi takva žanrovska kombinacija trebalo da zvuči, onda je to sasvim sigurno ovaj album. Još da su barem još dve ili pri pesme ponudili ovde...
9/10
Antonio Jovanović