Into the Pit #5
Overpain, Bitange, Bitter Taste, Streetcore Unity
Klub Blackstage, Niš, 16. 12. 2016.

    Odmah na početku, moram da priznam da punk i hardcore baš i nisu moja šoljica čaja. Sigurno da gajim interesovanje prema pojedinim predstavnicima ovih žanrova, ali nisam ni blizu kompetentnosti neophodne za prikaz svirke bendova tog tipa. Stoga ovaj tekst možda neće biti najmerodavniji u opisu svirke koja po peti put nosi naziv „Into the Pit“, ali će se dolepotpisani potruditi da dočara određene utiske sa iste.
 

    Veče su oko 22h otvorili domaćini Streetcore Unity, predstavivši se publici u prepoznatljivom svetlu. Hard core stare škole, ništa više, ništa manje. Uvežbanost koja je postala odlika ovog benda, posledica je učestalih nastupa po mahom južnom delu Srbije. Frontmena benda, poznatijeg kao Psiho,  karakteriše specifičan scenski nastup. Iako je nastup nakratko prekinut zbog problema sa mikrofonom, ubrzo je nastavljen u istom stilu sa istim žarom.
    Nakon kratke pauze, na binu se penje bend Bitter Taste. Ovaj sastav se ponovo okupio nakon određene pauze, i moram priznati, ta pauza je blagotvorno uticala na njihov performans. Znatno uvežbaniji i fokusiraniji nego što je to bio slučaj ranije, prikazali su publici mešavinu klasičnog hard core-a i modernijih tendencija u opsegu beatdown – deathcore. Uspeli su da izmame i bis, i tom prilikom su izveli numeru kultnih Hatebreed i potom se povukli sa bine.
    U nastavku svirke, zvuk sa bine je poprimio nešto drugačiji oblik. Na scenu stupaju Bitange i prezentuju svoj energični street punk fazon, prožet ska elementima. Iako su tokom nastupa prethodnih bendova u publici bili prisutni i crowd surfing i šutke, tokom muziciranja Bitangi smo mogli videti i veselo đuskanje, naročito među ženskim delom.
    Po završetku nastupa Bitangi, binu preuzimaju headlineri, grčki bend Overpain. Njihovom svirkom vraćeni smo u klasičan hard core, sa jakom ritam sekcijom i gruvajućim rifovima. Iako su i gosti imali tehničkih problema, uspeli su privesti svoj nastup kraju na zavidnom nivou, mada, ruku na srce, pred nešto manjim brojem publike.

    Bez obzira na lagano osipanje pred kraj večeri, posebnu pohvalu svakako zaslužuje publika. Prisutnih je bilo u toliko velikom broju da je često manjkalo vazduha u zadimljenom klubu. Zaključak je da je svirka protekla odlično i da ostaje nada da će se ovako nešto ponoviti u bliskoj budućnosti.

Dejan Pavlović