Meddle je novosadski alternative metal / post-grunge bend. Oformila su ga trojica nekadašnjih članova benda Pry, zaokruživši postavu uz dvojicu novih članova u junu 2015, kada je bend počeo aktivno da radi na novom materijalu. Deo tog materijala se nalazi na njihovom prvom, trenutno aktuelnom mini-albumu "Obol", koji sadrži četiri pesme i koji je snimljen u sledećoj postavi: Zoltan Šimon na bubnjevima (takođe član bendova Grate i Face Off), gitaristi Arpad More i Strahinja Milutin, Goran Zečević na basu i Branislav Etinski kao pevač benda. EP "Obol" možete preslušati i preuzeti besplatno na bandcamp stranici benda. Meddle trenutno radi na novom EP-u, na kojem će se naći pet pesama, i koji će, kao i prethodni, biti konceptualni album.


HC: Ideologija, motivi i filozofija benda...
M: Glavni motivi su nam oduvek bili komponovanje i sviranje muzike u kojoj svi uživamo. Iako naši muzički afiniteti imaju dodirne tačke, kao pojedinci slušamo i volimo raznoliku muziku i ne ograničavamo se žanrovski, tako da je eksperimentisanje i uklapanje različitih uticaja još jedan od naših pokretača.

HC: Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?  
M: Jednostavno smo imali potrebu da se kreativno izrazimo, a usput nam je to i neka vrsta odmora od uobičajenih obaveza i problema svakodnevnog života. Kada sviramo, sve drugo izgleda manje bitno. Verujemo da je emocija koju muzika izaziva individualna stvar, tako da ne sugerišemo slušaocima šta bi i kako trebali da dožive i drago nam je da čujemo novi, drukčiji doživljaj i interpretaciju naše muzike i tekstova od strane publike.

HC: U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
M: Iako bi mnogi za našu muziku rekli da je dobrim delom spora ili lagana, nama je to ipak prvenstveno ventil za pražnjenje. Tekstovi su nam u značajnoj meri rezultat introspekcije i u fokusu je pojedinac, tako da je i to obraćanje publici kroz muziku više usmereno ka individui.

HC: Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
M: Iz iskustva sa našim prethodnim zajedničkim bendom smo se još jednom uverili da takav zadatak nije nimalo lak. Potrebno je skupiti ljude koji imaju sličnu energiju i interesovanja, kako ne bi došlo do usporavanja i rasipanja energije u kreativnom procesu. Dosta toga se svodi na odricanja i kompromise, ali bitno je imati volje i sve ostalo će doći na svoje mesto.

HC: Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
M: Trenutno nam je najveći problem slobodno vreme za rad na bendu, ali i tu uspevamo da se uklopimo za neki razuman tempo napretka. Ako postoji rešenost da se nešto uradi, ne postoje problemi koji se ne mogu rešiti, a ni mi ne odustajemo tako lako.

HC: Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
M: U praksi, skoro svaka prilika je idealna da nekome predstavimo našu muziku, gotovo u maniru bestidne samopromocije, ali to se uglavnom svodi na naše prijatelje. Inače, ne volimo da namećemo ljudima ono što radimo i prepuštamo stvar slučaju, da muzika dopre do publike, ili da publika sama nekako dođe do nađe muzike i zainteresuje se.