Crveni karton (u) Kraljevu
Helly Cherry
CRVENI KARTON - Kraljevo, klub “Artnok”,22 h, 03.12.2016. god. upad: FREE
Za pisanje ovog koncertnog izveštaja bilo mi je potrebno malo duže vremena, ne zato što nisam mogla da smislim šta bih pozitivno rekla, tj. napisala, već da smislim šta da ne kažem! To je sasvim drugačiji problem.
Koncert nije adekvatno najavljen, mada sam u gradu srela par ljudi koji su pričali da svake večeri “bleje” tamo u klubu, da su koncerti OK, pa računah da će se isti pojaviti i na ovom događaju. Ne videh ih tamo! Vreme je bilo sasvim povoljno za dolazak na svirku, bez padavina, jakog vetra, olujnih udara... Whatever! Još i subota! Moju nadu da će biti puno podržavala je i činjenica da su na prošlom gostovanju u Kraljevu CK! pokidali, da su ljudi bili u elementu, da se skakalo, veselilo. “Hajde da se sve to ponovi!!!” - vikao je moj mozgić dok sam se pravo sa treninga kretala ka mestu održavanja svirke. Baš ta situacija da nisam nosila nikakav civilni ranac sa sobom je doprinela da momcima ne poteram izdvojene darove.
Klub do sada nisam posećivala, nisam znala kako je na svirkama, ima li prostora za skakanje i tako to. Ispostavilo se da su stolovi i stolice ispred “bine” sasvim normalna stvar. Beše mi žao što ne proverih koji su to bendovi do sada nastupali. Ako su svirali Bajka i Vlada onda mi je jasno, ali ovo je bio punk koncert for god sake!!!! OK, uleteh unutra u nadi da ne kasnim. Naravno da nisam kasnila, bilo je tačno deset kada kročih. Videh ekipu (što mi i nije bilo teško uzevši u obzir da nikog drugog tu nije bilo) kako sedi za stolom i razgovara. Pridružih im se, popričasmo malo, popih sokić od borovnice na račun benda (HVALA PUNO!)...
Početak svirke je odlagan u nadi da će se uskoro pojaviti punk rulja željna dobre svirke. Nada je ubijena oko 22:40 kada su se momci rasporedili po stejdžu i krenuli sa muziciranjem pred nas troje - četvoro. Počeli su sa “Irskom pesmom” koju propratih sedeći, jer stvarno ne znam kako da se ponašam u takvom ambijentu. Već sledeća pesma me je naterala da stolicu sklonim u stranu i usidrim se kao pravi strip junak na sred srede. Ekipa je svirala kao da nas je minimum dve hiljade! Iako sam bila preumorna od tabananja kojih sat vremena ranije došlo mi je da skočim u nebesa, da skankujem, izvodim neke blesoće... Nažalost, ništa od toga nisam uradila jer su atmosferu kvarili neki likovi iz pozadine, posebno onaj koji je bendu objašnjavao da ne treba tako da izvode svoju muziku već na sasvim drugi način. Odmah videh smorenost na licima članova. Em su došli da sviraju pred par ljudi, em ih ubijaju u pojam neki budaci, šatro kritičari. Par pesama lik je dobacivao, momci su pržili žestoko, a onda je gazdarica lokala uzela stvar u svoje ruke i izbacila majmuna napolje. Kasnije čuh da isti lik na svakom koncertu iz pozadine deli savetuje i smara okupljene.
Za pisanje ovog koncertnog izveštaja bilo mi je potrebno malo duže vremena, ne zato što nisam mogla da smislim šta bih pozitivno rekla, tj. napisala, već da smislim šta da ne kažem! To je sasvim drugačiji problem.
Koncert nije adekvatno najavljen, mada sam u gradu srela par ljudi koji su pričali da svake večeri “bleje” tamo u klubu, da su koncerti OK, pa računah da će se isti pojaviti i na ovom događaju. Ne videh ih tamo! Vreme je bilo sasvim povoljno za dolazak na svirku, bez padavina, jakog vetra, olujnih udara... Whatever! Još i subota! Moju nadu da će biti puno podržavala je i činjenica da su na prošlom gostovanju u Kraljevu CK! pokidali, da su ljudi bili u elementu, da se skakalo, veselilo. “Hajde da se sve to ponovi!!!” - vikao je moj mozgić dok sam se pravo sa treninga kretala ka mestu održavanja svirke. Baš ta situacija da nisam nosila nikakav civilni ranac sa sobom je doprinela da momcima ne poteram izdvojene darove.
Klub do sada nisam posećivala, nisam znala kako je na svirkama, ima li prostora za skakanje i tako to. Ispostavilo se da su stolovi i stolice ispred “bine” sasvim normalna stvar. Beše mi žao što ne proverih koji su to bendovi do sada nastupali. Ako su svirali Bajka i Vlada onda mi je jasno, ali ovo je bio punk koncert for god sake!!!! OK, uleteh unutra u nadi da ne kasnim. Naravno da nisam kasnila, bilo je tačno deset kada kročih. Videh ekipu (što mi i nije bilo teško uzevši u obzir da nikog drugog tu nije bilo) kako sedi za stolom i razgovara. Pridružih im se, popričasmo malo, popih sokić od borovnice na račun benda (HVALA PUNO!)...
Početak svirke je odlagan u nadi da će se uskoro pojaviti punk rulja željna dobre svirke. Nada je ubijena oko 22:40 kada su se momci rasporedili po stejdžu i krenuli sa muziciranjem pred nas troje - četvoro. Počeli su sa “Irskom pesmom” koju propratih sedeći, jer stvarno ne znam kako da se ponašam u takvom ambijentu. Već sledeća pesma me je naterala da stolicu sklonim u stranu i usidrim se kao pravi strip junak na sred srede. Ekipa je svirala kao da nas je minimum dve hiljade! Iako sam bila preumorna od tabananja kojih sat vremena ranije došlo mi je da skočim u nebesa, da skankujem, izvodim neke blesoće... Nažalost, ništa od toga nisam uradila jer su atmosferu kvarili neki likovi iz pozadine, posebno onaj koji je bendu objašnjavao da ne treba tako da izvode svoju muziku već na sasvim drugi način. Odmah videh smorenost na licima članova. Em su došli da sviraju pred par ljudi, em ih ubijaju u pojam neki budaci, šatro kritičari. Par pesama lik je dobacivao, momci su pržili žestoko, a onda je gazdarica lokala uzela stvar u svoje ruke i izbacila majmuna napolje. Kasnije čuh da isti lik na svakom koncertu iz pozadine deli savetuje i smara okupljene.
Atmosfera je postala bolja, snažna punk / SKA energija se širila svuda po klubu, samo je malo njih bilo da je osete. U jednom trenutku pred binom mi se pridružio neki lik sa šiškicama koji se trudio da proprati nastup, samo je očigledno bio nov u svemu tome, ali nema veze. Ustao je, klimao je glavom u ritmu, cirkao pivce, a onda je nakon pesme “Lobotomija” samo nestao. Da se nije pronašao u stihovima 😀 Šalim se, ovo napisah zbog pominjanja šiški u istima. CRVENI KARTONAŠI su mrvili pesmu za pesmom, gomilu onih koje izvedoše ni ja, koja baš pratim njihov rad, nisam znala, ali to nije umanjivalo radost slušanja. Raduje me što su neke pesmice malo i izmenili, čisto da zbune one koji pokušavaju da pevaju sa njima 🙂 Tu, naravno, mislim na sebe, ali novo izvođenje velikog hita “JUGO 55” je vrh!!!
Izveli su 27 pesama pre nego što se pokloniše i napustiše binu, a meni se učinilo da su tek počeli. Kada slušaš nešto što ti prija vreme proleti, zar ne? Stizale su želje sa strane da sviraju još, da sviraju samo obrade starijih punk bendova, THE CLASH, COCK SPARER, DEAD KENNEDYS,... Odbili su to. Dok su oni sumirali utiske, stiže informacija da je gazda pogrešno razumeo njihovo “Sviramo dva sata” misleći da sviraju do dva ujutru. To bi značilo da bi ekipa svirala četiri sata??? Hahahahaha... Ma, bravo! Vladu je bolela glava, ostali su bili iznervirani što ništa (sem njihovog perfektnog izvođenja-dodajem ja) ne ide kako je planirano, ali ipak prihvatiše da odsviraju još par pesama. To par je izašlo na, čini mi se, još deset. Taj novi deo iskoristiše da odsviraju svoje najnovije pesme koje će se tek pojaviti. Dobre su, svaka im čast!
Na kraju, šta da napišem? Presrećna sam što sam srela moje drage drugare još jednom, što sam prisustvovala fenomenalnoj svirci za par osoba, što dobih sokić i palicu na dar... Nisam srećna što nije bilo ljudi na koncertu, što će proći ko zna koliko vremena da ovako dobar koncert odgledam u svom gradu, jer loš glas se čuje dalje nego dobar. Na kraju sam ih ostavila u “Malom Leskovcu”, da se bar fino najedu u ovom šugavom Kraljevu kada nam je muzička scena otišla... niz Ibar. Ispozdravljasmo se bratski, a onda koliko me noge nosiše nazad kući. Tanka trenerka, majica i duksić sigurno nisu najbolja odevna kombinacija za temperaturu od - 7. Rano jutro, pola tri.... Neko glođe vruću pljesku, neko trči kući da se zgreje! C’est la vie!!!
P.S. Pre, ali i dugo nakon završetka, koncerta nisam znala jednu činjenicu koja je u mnogome doprinela da bude ovako malo ljudi,. Moj drugar Vojo, inače lik koji je svirao u NO CHOICE!, OPD, THE TRUTH OF XXX,... , a i dalje svira u nekim od pomenutih bendova, inače poznat kao deo "Pozitivne omladine" (ekipa koja se bavi organizacijom koncerata kod nas) mi je rekao da je momcima iz CK!-a skrenuo pažnju da ne sviraju u ovom prostoru jer ne valja nizašta. Meni je ovo bio prvi koncert u tom prostoru i uverila sam se svojeočno da nije za svirke... bar ne ovakvog kalibra. Drugi, a po meni monogo veći razlog, je sam gazda lokala, svojevremeno vođa skinera u Kraljevu (o tom delu pitajte nekog ko je na svojim leđima osetio njihovu vladavinu). Ljudi jednostavno bojkotuju taj kafić, tako da su mogli naleteti samo neupućeni. Ja sam čula za svirku, uletela sam da pružim podršku bendu i ne žalim zbog toga, ali ubuduće se dobro raspitajte gde idete da svirate ili, ukoliko želite odlično organizovan koncert, javite se proverenoj ekipi koja se bakće oko toga.
Gaca Bx(O)xKx
Izveli su 27 pesama pre nego što se pokloniše i napustiše binu, a meni se učinilo da su tek počeli. Kada slušaš nešto što ti prija vreme proleti, zar ne? Stizale su želje sa strane da sviraju još, da sviraju samo obrade starijih punk bendova, THE CLASH, COCK SPARER, DEAD KENNEDYS,... Odbili su to. Dok su oni sumirali utiske, stiže informacija da je gazda pogrešno razumeo njihovo “Sviramo dva sata” misleći da sviraju do dva ujutru. To bi značilo da bi ekipa svirala četiri sata??? Hahahahaha... Ma, bravo! Vladu je bolela glava, ostali su bili iznervirani što ništa (sem njihovog perfektnog izvođenja-dodajem ja) ne ide kako je planirano, ali ipak prihvatiše da odsviraju još par pesama. To par je izašlo na, čini mi se, još deset. Taj novi deo iskoristiše da odsviraju svoje najnovije pesme koje će se tek pojaviti. Dobre su, svaka im čast!
Na kraju, šta da napišem? Presrećna sam što sam srela moje drage drugare još jednom, što sam prisustvovala fenomenalnoj svirci za par osoba, što dobih sokić i palicu na dar... Nisam srećna što nije bilo ljudi na koncertu, što će proći ko zna koliko vremena da ovako dobar koncert odgledam u svom gradu, jer loš glas se čuje dalje nego dobar. Na kraju sam ih ostavila u “Malom Leskovcu”, da se bar fino najedu u ovom šugavom Kraljevu kada nam je muzička scena otišla... niz Ibar. Ispozdravljasmo se bratski, a onda koliko me noge nosiše nazad kući. Tanka trenerka, majica i duksić sigurno nisu najbolja odevna kombinacija za temperaturu od - 7. Rano jutro, pola tri.... Neko glođe vruću pljesku, neko trči kući da se zgreje! C’est la vie!!!
P.S. Pre, ali i dugo nakon završetka, koncerta nisam znala jednu činjenicu koja je u mnogome doprinela da bude ovako malo ljudi,. Moj drugar Vojo, inače lik koji je svirao u NO CHOICE!, OPD, THE TRUTH OF XXX,... , a i dalje svira u nekim od pomenutih bendova, inače poznat kao deo "Pozitivne omladine" (ekipa koja se bavi organizacijom koncerata kod nas) mi je rekao da je momcima iz CK!-a skrenuo pažnju da ne sviraju u ovom prostoru jer ne valja nizašta. Meni je ovo bio prvi koncert u tom prostoru i uverila sam se svojeočno da nije za svirke... bar ne ovakvog kalibra. Drugi, a po meni monogo veći razlog, je sam gazda lokala, svojevremeno vođa skinera u Kraljevu (o tom delu pitajte nekog ko je na svojim leđima osetio njihovu vladavinu). Ljudi jednostavno bojkotuju taj kafić, tako da su mogli naleteti samo neupućeni. Ja sam čula za svirku, uletela sam da pružim podršku bendu i ne žalim zbog toga, ali ubuduće se dobro raspitajte gde idete da svirate ili, ukoliko želite odlično organizovan koncert, javite se proverenoj ekipi koja se bakće oko toga.
Gaca Bx(O)xKx