Čudna je bila ova 2016. složićete se. U gotovo bilo kojoj sferi kulture. Ali zadržimo se sada samo na muzici. Konkretno na regionalnoj diskografiji.

Za razliku od prošle godine koja je čini se bila i više nego jaka, ove godine smo imali do sada najteži zadatak da sastavimo listu izdanja koja su obeležila godinu, i koja bi trebalo da overite. 2015. smo bili na "slatkim mukama" da od 70-tak predloga suzimo listu na 50. Ove godine nismo uspeli da dobacimo do tog broja. Bilo je pokušaja i ideja, ali bi to bilo sve nekako na silu. Želeli smo da izdanja na listi budu ona u koja BAŠ verujemo. Ako ih nema 50 ove godine, ne treba siliti stvari.

Ubedljiva većina redakcije je komentarisala kako je godina bila "mršava", a jedan od komentara je bio i da izdanja koja obeleže godinu ne moramo tražiti, ona su takva da sama "iskaču". Ima istine u tome priznaćete. I upravo ovaj komentar nam je bio vodilja prilikom sastavljanja ove liste. 

Izdanja koja su pred vama su po našem skromnom mišljenju obeležila ovu godinu. No pre nego krenete sa čitanjem želeli bismo ostaviti još par napomena. Lista nije "TOP" karaktera. Nikada do sada nismo rangirali izdanja. Smatramo da je tako nešto gotovo nemoguće pa i nepotrebno. Pretenciozno, i nefer na kraju krajeva jer su odabrani albumi potpuno drugačiji po muzičkim pravcima, senzibilitetu, temama i bilo bi to poređenje "baba i žaba". Otud je i redosled potpuno nasumičan, jer su sva izdanja po nama na ovoj listi bitna, svako na svoj način.

Ako se nekome 45 izdanja učini previše za jednu listu, imajte na umu da su u pitanju izdanja iz čitavog regiona bivše Jugoslavije, i da su u pitanju različiti pravci. Upravo ova širina - geografska i muzička - predstavlja zapravo fin pregled regionalne andergraund scene. Kao i prethodnih godina, fokus je na manje poznatim bendovima. No nismo mogli propustiti i neka "veća" imena.

Sigurno je da ovaj spisak nije konačan, sigurni smo da biste i vi neka izdanja dodali, te vas svakako pozivamo da dopišete svoje favorite. Ovo što sledi shvatite kao pregled godine, podsetnik šta ste možda propustili da čujete, ili putokaz kroz muzičku godinu za nama.


Kolaps - Neka gori

Energična novosadska četvorka je po treći put uspela da napravi odlično izdanje na kom nema previše filozofiranja, već samo podosta dobrog korovskog prašenja, pojačanog odličnim tekstovima i upečatljivim vokalom. Hardkor od srca? Pa, ovo je upravo to.

Repetitor – Gde ćeš

Zasigurno jedno od najvažnijih izdanja ove godine! Ne samo u muzičkom smislu, već i zbog toga što je ovo treći album Repetitora, nešto za čim su fanovi vapili, a kritika naoštreno iščekivala. Zli volšebnici će reći da je njihov debi album bio čista sreća, a da su drugim to i potvrdili, ali trećim albumom su ih ućutkali jer on obuhvata prva dva izdanja i otvora nove horizonte za ovaj bend, horizonti koji idu u beskraj. Hipnotisano smo slušali pesmu „Crvena“ i nije bilo sumnje – Repetitor se ne ponavlja, oni iz repeticije života izvlače najbolje i pravi saundtrek za ovu i sve buduće godine.

Figurative Theatre - The Power Of Pessimism

Jedan od niških bendova koje cenimo zbog pristupa i angažmana, muziku podrazumevamo, FT je opet zaseo na tron inteligentnog dada-EBMa. Pored nadfantastične obrade Dobrog Isaka, i ostale pesme imaju svoj šmek,  odmerenu dozu ludila, što  očekujemo od njih i u budućnosti. Minimalistični omot je takođe oduševio i znali smo da se radi o posebnoj ploči, kojoj ćemo se vraćati tokom godine.

Northern Revival – Life Survival Tips

Northern revival iz Novog Sada albumom Life Survival Tips bore se za svoje mesto na srpskoj andergraund sceni koja je iz godine u godinu sve bogatija i raznovrsnija, a oni je osvežavaju kombinacijom vrelog stoner-a, sludge-a i doom-a najenergičnije vrste. Ovaj album u potpunosti odiše southern spirit-om i razbija mit o Vojvođanima kao ’’hladnim severnjacima’’, tako da naziv benda možemo shvatiti kao krajnje ironičan. Blago zujanje i vibriranje zvučnih talasa u prvoj pesmi koja predstavlja neku vrstu introa, priprema ušne ćelije na moćni, distorzični udar tonova koji vas drži u konstantnoj tenziji kao pod naletima silovitog vetra. Tu oluju u osnovi pokreće bluzerski pogon koji je ’’uprljan’’ i zamračen do maksimuma paklenim metalskim zvukom a dodatno žestoko lansiran u etar ’’režećim’’ vokalom koji se na specifičan način poigrava sa growl efektom tako da zvuči i pomalo nemelodično u celom aranžmanu. Mnogima to verovatno para uši, ali Northern Revival se ipak savršeno skladno poigrava sa ekstremima i u stanju je da pridobije mnoštvo simpatija kod ljubitelja tvrdoCOREnih pravaca u muzici, a istovremeno i onih koji i alternativi traže alternativu. U pauzama od probijanja zvučnog zida umeju da ’’iskuliraju’’ jedino kroz meditativna zujanja pojačala i pedala. Ume da uleti i poneka solo gitarska deonica koja liči na vožnju ravnicom, ali svakako ne Panonskom, već nekom američkom, stepskom. Life survival tips  protutnjao je kroz 2016-u kao kovitlac prašine nošen košavom.

Sorrow’s Grave – AnEternityofEvil

Prvi susret sa albumom i nije ostavio neki utisak, najviše zbog površnog preslušavanja. Nakon ozbiljne analize, dolazi otkrovenje. Neverovatne kompozicije, snaga, energija … ovom albumu ne nedostaje ama baš ništa. Sasvim suprotno, album kipti energijom i elanom. Ovo nije samo još jedan proizvod sa proizvodne trake, a svedoci smo da toga ima na pretek. Ovo je delo ljudi koji su iscedili tijela komponujući i snimajući dok nisu dobili malo remek delo modernog metala.


Freedom – Freedom EP

Mladi Podgorički trio je, na iznenađenje mnogih, objavio ovaj grom iz vedra neba. Nenajavljivan i bez ikakve pompe uručen slušaocima, ostavio je mnoge u čudu. Da li je moguće da iz CG dolazi ovako kvalitetan materijal? Jeste kada se u vremenu i prostoru sretnu osobe koje krajnje ozbiljno shvataju zadatak ispred sebe.

Brkovi - Torzo Dade Topića

Dok su najavljivali album, i kada je izašao, tačnije, nakon inicijalnog preslušavanja, činilo nam se kao da nam se neće uopšte svideti i u samom startu je "zaboravljen" kao opcija. Nije đavo dao mira, pa se selo ponovo i preslušane su ostale numere, natenane. Polagano je srce zaigralo, jer su to ipak bili isti oni folk-pankeri i sad ne može ijedan dan proći da se ceo album ne zavrti u plejeru, čak i ta pesma koja je htela da presudi sveukupnom utisku na početku. "Torzo" se sluša ceo, stoga se ne šalite glavom da preskočite neku pesmu!

Eaglehaslanded – S/T 7''

Možda trenutno najaktivniji srpski, ako ne i balkanski bend iz ove branše. Ova screamo/emoviolence/hardcore/punk/(po malo) neocrust trojka već godinama unazad sebe barem jednom godišnje udostoji izdanja i evropske turneje. Aktivnosti Orlova ne staju ovde, već idu i dalje, pa su neki od članova, prvenstveno braća Ćirić, često organizatori raznih DIY koncerata, gde i sami neretko uzmu učešće. Momci su već imali samozvani album, ali je ovo S/T izdanje koje je ugledalo i oštricu gramofonske igle i to narandžastom bojom svojom. Pesme su podeljene fifti-fifti, tri na engleskom i tri na srpskom, odnosno ruskom jeziku + nintendo intro. Ovu singlicu su zajedničkim snagama izdale čak 10 izdavačke etikete. Posebno obratiti pažnju na pesme ‘’Нарикаче’’ i ’’Mirage/Мираж’’.

Infernal Tenebra - As Nations Fall

Istarski progresivni melodeath bend je ponovo na vrhuncu zadatka. Prethodni album, „New Formed Revelations“, iz ove perspektive deluje „samo“ kao uvod na ono što se na ovom može čuti. Lepo je čuti kako iz izdanja u izdanje bend napreduje, oblikuje svoj zvuk pazeći na sitne detalje koji naglašavaju formu.

Moussaka - Yaran

Volimo dobru kombinaciju striktno instrumentalnog surf-rocka i pritajenih niti kafanskih remek-dela. Postoji izgleda neka određena generacija ljudi koja je odrasla na turbo-folku, ali subkulture nisu dale mira ni tokom devedesetih, stoga  ovakvi spojevi, koji su apsolutno genijalni, ne bi trebali da ikoga čude! Gde bi inače čuli Vesnu Zmijanac u ovakvom aranžmanu?


ABOP - s/t

Dve reči: post-apokalipsa i žurka. Divljim i repetativnim ritmom elektronike, sa dobrom podlogom krauta iz sedamdesetih, ABOP je postala ploča za meditaciju, a zavrti se i na računaru. Četiri poduže numere, odlična elektro rok vožnja. Miks odličnog filmskog soundtrack-a, muzike iz pucačkih igara i tečnih beat-ova sa tehno žurki. Uglavnom neverovatno dobra kombinacija koja prija I kad se sluša tiho i kad se odvrne na jedanaest! Smatramo da je ovaj album upao kao kec na desetku, i trebalo bi da pokrene neki novi talas eksperimentatorskih bendova koji će tretirati elektronski zvuk sa hipnotišućom ritam sekcijom - mogućnosti su neograničene!

Hostis – Hostis

Pored dobrih pjesama, bend Hostis pokazuje još jednu vrlo kvalitetnu i bitnu stranu. Ljudi su tvrdoglavi kao kamen sa kojeg dolaze. Crna Gora nikako nije poznata po metalu, niti je većina naklonjena pravcu još uvekuvereni u neke šarene priče iz prošosti. I pored svega, Hostis ne samo da su objavili album, nego su uradili i odličan marketing i podigli sasvim dovoljno prašine. Čeka se novi album.

Asymmetry - Fragility

Između mini albuma „Room 17: Hours Between Shadows and Light“ i sledećeg, dugosvirajućeg izdanja „Fragility“ su prošle 4 godine. Da li se čekanje isplatilo? O, da! Nije se brzalo, materijal je spreman natenane, sve sastojci su se „krčkali na laganoj vatri“ kako je red i kako treba da bude. Dobar album je kao dobar paprikaš – gotovo svako može nabaviti sve potrebne „namirnice“, ali ne ume svako da pogodi onaj pravi ukus.

Wrong Way Kids - Demo

Ovaj bend je nažalost prestao sa radom, ali je iza sebe ostavio ovih pet pesama fino upakovanih u svoje prvo i poslednje demo izdanje. Baza zvuka jeste hardcore punk, međutim kada bi se kopalo po njoj naišli bismo na fastcore/powerviolence i u fragmentima noise i postpunk. Posebno bismo izdvojili pesme Deaf i Changes. Ostaje žal za njima i pre svega njihovim nastupima koji su imali pregršt interesantnih elemenata, enormnu emisiju neke ludačke energije i dobru predstavu za sve posetioce i posetiteljke. Iduće godine ćemo možda neke od članova sa drugim bendovima ponovo videti na našoj listi izdanja koja su je obeležila, s obzirom na to da su članovi Wrong Way Kids-a itekako aktivni na domaćoj hardcore punk sceni. Do tada čekirajte ovo izdanje na bandcamp-u i pronađite razloge zašto se WWKids ovde nalaze.

Psihokratija - Diskografija 1988-1991

Jedan od kultnih bendova sa kraja osamdesetih se aktivirao nakon četvrt veka, što je za naše uslove veoma retko. U slučaju Psihokratije, najvažnijeg beogradskog goth/darkwave benda, nema mesta sumnji. Objavljena diskografija sa do sad neobjavljenim albumom, smešta ih i na pozornicu bendova koji su negovali i dark cabaret zvuk, prisutnim na tom neobjavljenom albumu "U teatru misterije". Iz više razloga im posvetite deo svog vremena, naročito ukoliko vas interesuje domaća goth scena i uopšteno, muzika u suton SFRJa, koja je bila odlična i gorko-proročka.


Bad Blood – Inner core

Album koji je iskidao uši. Jedno od možda najhvaljenijih izdanja sa ovih prostora kada je metal-thrash-hc muzika u pitanju u ovoj godini i u ovom slučaju sasvim opravdano. Album koji od početka do samog kraja drži pažnju. Vrhunski aranžmani i zvuk koji može da se meri sa svetskim bendovima ovog žanra. Kao da slušate najkvalitetniji bend iz 90ih, a u isto vreme moderan i neispeglan taman toliko da se ne obuzda energija. Žestoko, brzo, agresivno, razarajuće, kako god želite. Zdravi rifovi, odlične ideje i sve to pretočeno u jedan zreo groove metal album. Bez obzira da li slušate heavy, power, thrash ili koji god već metal da postoji, ovaj album preporučujemo.

Streetcore Unity – Lawless

Delimično konceptualni album koji uspeva da malo direktnije i otvorenije ukaže na trenutne lokalne i društvene probleme koji nas okružuju i koji nam predstavljaju pretnju. Takođe, zvuk je izuzetno jasan, što nije često u njihovom žanru, pa je užitak slušanja još veći.

Red Tape – Demo Tape

Ništa previše iznenađujuće i ništa previše čudno što se u Puli s vremena na vreme pojave neki novi klinci koji prave dobru autorsku muziku i koji beskompromisno razvaljuju instrumente i membrane raznih nosača zvuka. Međutim, neka vrsta novosti jeste da u poslednje vreme Pula daje jako dobre bendove staroškolskog hardcore punk zvuka. Ovi mladići jesu jedni od tih. Novi bend i prvo izdanje. Nažalost demo izdanje je u pitanju i za sada se može čuti samo na youtube-u i bandcamp-u crvenokasetaša. Šest autorskih pesama i jedna obrada dobrih starih Circle Jerks-a i to pesme po kojoj su i ime dobili. Po našem ukusu bismo posebno izdvojili pesme ’’Slave’’ koja otvara autorski deo i ’’Kasarna’’ koja zatvara ovo demo izdanje. Puna podrška ovim mladićima u daljem radu i nadamo se nekom zvaničnijem izdanju u budućnosti.

Elsewhere Shine – Mater Morbi

Nakon prvih vrlo obećavajućih izdanja te letargičnog perioda, ElsewhereShine se udružuju sa delom ekipe koja stoji iza benda Superhammer. Spoj dva benda, dva relativno različita muzička osjećaja, su izrodili bend koji obećava mnogo i već sa ovim prvim EP-em imaju nekoliko vrlo zaraznih pesama.

Blankфile – We are

Bend koji postoji dugi niz godina i koji je prošao kroz razne faze, kako u članstvu, tako i žanrovski. Blankfile su bili itekako aktivni ove godine. Naš web magazin je nekoliko puta u ovoj 2016. godini imao prilike zatastaturiti njihov nastup ili koncerte u čiju organizaciju je neko iz ovog benda bio neposredno uključen. Što se izdanja tiče u pitanju je EP sa četiri pesme i u pitanju je vrlo fin melodični metalizirani hardcore punk. Pesmu koja otvara ovaj EP, ’’The Long Walk’’, po našim merilima i parametrima moramo posebno izdvojiti. Slede ’’Remember’’, zatim lirički najkvalitetnija ’’You’re Not Welcome’’ i za kraj ’’No Harm’s Done’’, koja je po svemu sudeći bendu adut, o čemu govori i spot koji su nedavno snimili i objavili. 


Vizelj – Naj bolji

Dobro je kad mladi i poletni momci odluče da im puca žica za očekivanja i naprave svoju priču u kojoj ima mesta za mutante, kaubojce, bubnjare-komarce i nosoroge. Album „Naj Bolji“ beogradskog trija Vizelj je jedno od najvećih osveženja na sceni, kako ove godine, tako i u poslednjoj dekadi. Ne samo da je izdanje kvalitetno po sadržini, već je i produkcijski uspelo, pa hvata srž ovog benda i njegovu magiju. Ako smo se ove godine vozili, na zvučnicima je najčešće gruvao ovaj album.

Bernays Propaganda - Politika

Bernays Propaganda iz Skoplja albumom Politika potvrđuju činjenicu da je makedonska rokenrol scena najspecifičnija i možda najprogresivnija u celokupnom SFRJ kontekstu. Ovaj album nastavlja tradiciju najsvetlijih primera makedonske alternative kao što su Mizar, Padot na Vizantija, Arhangel, Telonauka Sovršena, Kismet... Kao pomenute bendove i Bernays Propagandu odlikuje potpuna autohtonost u baratanju prepoznatljivim formama i uticajima. U pitanju je klasičan new wave/post punk zvuk iskombinovan sa dark elektrom koji duplira mračnu pozadinsku atmosferu i čini je sintetičnijom, nekako mehanizovanom. Celokupnoj muzičkoj priči poseban smisao daje ženski vokal. Nedovoljno je i sasvim neprecizno jednostavno okarakterisati ovaj glas kao upečatljiv. On, zapravo, potpuno dominira, izbačen u prvi plan čini savršen kontrapunkt sa veštačkim zvukom ritam mašine koji ’’iritira’’ svojom jednoličnošću iz pozadine. U sveopštoj kakofoniji mračnih ritmova današnjeg kvazi-demokratskog društva, oseća se potreba za nežnim glasom koji bez obzira što je nabijen emocionalnošću nikad ne zadrhti i dovoljno glasno i jasno izražava suštinu. Album Politika je Videosex izvučen iz socrealističke memle 80-ih i ’’restauriran’’ mladalačkim buntovničkim krikom savremenog trenutka. Na ovim prostorima u izvor najvećih frustracija jeste uronjenost u politička dešavanja, čak i bez sopstvene volje, hteli mi to da priznamo ili ne. Oni koji uspevaju da se izdignu iznad situacije uprokos nemoći i naizgled bezvrednosti individualnog delovanja jesu oni koji u političnost unose iskrenu poetičnost. A to je svakako neophodni imperativ današnje andergraund umetnosti koja se iz dana u dan bori da preživi.

Sacramental Blood - Ternion Demonarchy

Legendarni beogradski bend  je, konačno, objavio album na kom možemo čuti ono najbolje što brutal death metal nudi: surovu agresiju koja kao stampedo gazi sve pred sobom i ne mari ako joj se slučajni prolaznik nađe na putu.

Denis Katanec – Klinika DK „Nikita Zorja“

Šest pesama zagrebačkog kantautora Denisa Kataneca sa ovog izdanja svedoči o tome kako se njegov unutrašnji glas razvija, ali uvek vezan za ono iskonsko, duboko emotivno i iskreno, što svakoj pesmi daje dubinu i poveliki kamen koji lako može da vas povuče u bezdan, ako ne znate da osećate i proživljavate ovakvu muziku. Nalik na prošle albume i na ovom izdanju postoje prateći instrumenti (klarinet, violončelo) koji boje atmosferu, ali ono što vuče priču i plete Katanecovu magiju su reči, lirika koja je nekada sablasna, nekada potresna, ali uvek ljudska, tako da odaje utisak da je svaka pesma proživljena i doživljena na telu. Nas je klinika izlečila od iste bolesti kojom nas je i zarazila, ali to ne znači da nećemo ponoviti to iskustvo – ovaj album treba slušati kao terapiju, na doze, a u slučaju neželjenih reakcija posavetujte se sa nekim bliskim sebi.

Tevarbulebra – Ko se nađe, tu smo

Niški bend „Tevarbulebra“ je svojim albumom „Ko se nađe, tu smo“ pomerio granice fjužn muzike na ovim prostorima. Kako je posebno teško promovisati instrumentalnu muziku danas, pored toga i sasvim nekomercijalnu, ovaj album je ostao polu-zapažen u javnosti. Ali je svakako malo remek delo, posebno što je skoro kompletno DIY. Time još vuše dobija na značaju. Album kao koncept podseća na gradilište tonova, sa nekom fantastičnom arhitekturom i mogao bi da bude saundterk nekom noir filmu. Album je objavljen pod etiketom izdavačke kuće „ Druga stvar“.


Dža ili Bu - Sedma sila

Ovaj album pankera starog kova nosi ime dvojnog značenja. Ono ukazuje na to da je u pitanju sedmi studijski album ovog sastava, ali i simbolički ukazuje na medije kao "sedmu silu", skrećući pažnju na (auto)cenzuru koja vlada. Bend je devedesetih bio jedan od najangažovanijih sastava, uvek na prvoj liniji otpora protiv Miloševića, a ovaj album, objavljen manje-više dve decenije kasnije donosi neke od njihovih najangažovanijih tekstova. Trebalo bi da se zapitamo zbog čega je tako, ako nam već nije očigledno. Bend je kao singl sa albuma objavio pesmu "Diktatore", koja je ignorisana od strane svih medija (što samo dokazuje da su bili u pravu kada je u pitanju simbolika naziva albuma), ali je upravo ova pesma ta koja se na svakom koncertu najviše ori.

Plišani Mališan – U nebranom grožđu

Uvek je dobra vest kad iz Gornjeg Milanovca, ili srpskog Sijetla, kako ga laskavo nazivaju, stigne neko albumsko izdanje. Ne samo da je to znak da se rokenrol bori i van velikih gradova i centara kulture, već je i dokaz da svaki bend ima svoju putanju, a najbolji su oni čiji su putevi drugačiji od prethodnih. „U nebranom grožđu“ je drugi studijski album benda „Plišani Mališan“ i doneo nam je još psihodelije, ukrštanja glasova i dobrog gruva, a uhvatio je i naginjanje ka stoner zvuku, što je novina u odnosu na njihov debi album. Mi smo dobro preslušali ovaj album, pa nas ne možete uhvatiti u nebranom grožđu.

Blues Rezervata – Evo ti ritam!

Drugi album Kruševačkog trojca koji vraća rokenrol tamo gde mu je mesto. Garažni zvuk, sirov i iskren i energičan upakovan u dobre pesme sa jasnim, direktnim porukama. Kako se na prvom albumom više bave ljubavlju, sada su prešli na ozbiljnije teme ali i tu se ogleda neka vrsta zrelosti. O ovom bendu će se još čuti u narednim godinama ako se budu držali ovog koncepta i ne zasite se sami isrtaživanja po rđi našeg sveta. Album je objavljen za „Take It Or Leave It“

Dreddup – DeathOven: Rebels Have No Kings

Bend koji na ovim prostorima obitava toliko dugo i na različite teme, ovim albumom održava sećanje na elektronsku muziku koja je pravljena za neke malo drugačije podijume za igru. Vrcav, težak i razigran, podmukao i seksi, sauntrek za soft horror-film. Sve što jedan album treba da ima. Šteta što kod ljudi izaziva neosnovani strah, kad bi se usudili da mu se malo opuštenije posvete, dopao bi ima se. DIY.

Sowas – The Golden Wall

Sowas iz Varaždina debitantskim albumom The Golden Veil izašlim na svetlo dana po ’’samizdat’’ principu, poput lagane avgustovske kiše osvežavaju hrvatski andergraund svetlim zvukom electro-alternative. Još uvek relativno inkognito lebde u zraku polagano i nenametljivo osvajajući scenu, a sudeći po kvalitetu glazbe neće im za to trebat’ puno vremena. Kombinacija indie rocka, trip hop-a i synthpop-a u njihovoj muzici svojim čarobno umirujućim skladom dokazuje da nisu neophodne samo jake distorzije da biste bili žestoko ’’razdrmani’’. The Golden Veil je ostvarenje koje u stanju da snižava hiper(in)tenzije svakodnevice, jer deluje krajnje opuštajuće i motivišuće celim svojim sklopom. Vrlo često ovakva kombinacija muzičkih stilova ’’izbija’’ na melanholiju, čak anksioznost, ali, naprotiv, u ovom slučaju su semplovi, vokali, gitarske i synth deonice upakovane u sanjalački, vedro kontemplativni zvuk koji uliva beskrajnu pozitivu kod slušaoca. Po tome su svakako inventivni i inovativni u celom SFRJ regionu jer sve što čini da budemo ’’high’’ u sveopštem haosu savremenog života i našeg balkanskog socijalnog konteksta jeste gromoglasno izražavanje bunta iz prljavih gradskih ćoškova i zamračenih klupskih podruma. U današnjem vremenu umetnost je biti suptilan i tih a istovremeno hipnotizirajućom snagom privući dovoljno pažnje. 


Razni izvođači – ~22~ (Librarion)

Kompilacije su najbolji načlin da se šire vesti o nezavisnim malim a i većim autorima, tako da i ova otkriva neka nova imena i prezentuje stara u možda nekom drugom ruhu. Kako i samo ime kaže, zastupljeno je 22 različita autora, sa prostora regionalne scene i veoma raznovrsnih. Od glič, preko nojz i alter tema do potpuno eksperimentalnih pesama. „Librarion“ se nakon rada na polju avangardnih literarnih sadržaja oprobao i u ovoj grani umetnosti ali je izostala medijska propraćenost koja bi subkulturi prezentovala nešto zanimljivo iz ćoškova soba u kojima se stvara muzika.

Filip Motovunski – Ten years making beats

Deset godina aktivnog rada spakovano na dva diska. Ima autorskih radova, ima mixeva, ima svega za jednu kvalitetnu žurku. Najzanimljivije su svakako neke dosta stare pesme potpuno drugačijih žanrova, koje je Filip obukao u šljašteće odore i produžio im vek trajanja. Držiš ovaj disk u autu i imaš opravdanje kad te milicija zaustavi zbog prekoračenja brzine.

Seljačka buna - Brljantin EPIK

"Buna je počela" još 2011. godine. Pet godina kasnije dobija svog naslednika. Pa ipak, on je izašao pre nego spot za pesmu "Brljantin", koji je bend snimao udruženim snagama sa svojim fanovima. Valjda ćemo i njega dočekati tokom narednih pet godina. Ovaj album je baš ono što smo očekivali - porcija hevi (metal) humora. U pitanju je humoristička zbirka različitih priča koje obuhvataju kako svakodnevne muke, poput gužve u gradskom prevozu, tako i malo fantastičnije verzije muka, u vidu bega pred džinovskom svemirskom kokoškom.

Snøgg – Snøgg i Quvitoq

Snøgg su eksperimentalni black metal dvojac iz Velenja (Slovenija) Njihova muzika je u svakom smislu avangardna freeride varijacija na temu klasičnog skandinavskog black-a sa raznim neslućenim potpuno ’’nemetalskim’’ poigravanjima. Mnogi ortodoksni ljubitelji black metala rekli bi da je njihovo sviranje svetogrđe, odnosno  skrnavljenje najsvetijeg žanra međ’ metalikama, ali pravim ’’otpadnicima’’ uvek se dopadaju ’’pali anđeli’’, a to na neki način i jeste suština najekstremnije alternative. Ove godine su objavili dva studijska ostvarenja, EP-ja. Prvo čedo u nizu nosi istoimeni naziv svojih otaca (Snøgg), objavljen na Badnje veče po pravoslavnom kalendaru, a drugi, pod nazivom Quvitoq ugledao je svetlo dana na pragu zime i najavio novu turneju po Balkanu tokom decembra. Oba ostvarenja se nadovezuju jedan na drugi i prate priču o košmarnim vizijama. Slušalac je ’’okovan’’ muzičkim univerzumom ovih ostvarenja a to je postignuto sjajnim atmosferičnim semplovima koji reprezentuju uznemirujuću stvarnost i snove opterećene mračnim, podsvesnim vizijama. Ostavljeno je dovoljno prostora uživaocu (konzumentu ovih komada) da kreira sopstveni utisak i pronalazi sopstvena značenja priče. a njena okosnica naslućena je prigušenim pevanjem dubokog basa koji je skoro pa jezički nerazumljiv (uostalom kao i simboličke reprezentacije snova). Snøgg, sastavljen iz jedne kompozicije zvuči dosta neizbrušeno i prljavo, konstatno u tenziji između ponavljanja jedne teme i semplovanih zvukova lupnjave, lomljave, treskanja, odzvanjanja, ehoa... Taman kad pomislimo da je snovidni užas glavnog junaka iščileo zajedno sa kapljicama otopljenog snega, munjevitom brzinom dolazi nova zima (Quvitoq) ogrnuta mračnim i jezovitim, black noize plaštom i u četiri navrata, mnogo silovitije potresa njegovu dušu želju mirnog sna.

Srbi – Raj    

Definitivno najkontroverzniji bend punk vaseljene koji se pojavio na našim prostorima poslednjih godina. Bend dolazi iz Zagreba, sve su cure u bendu, jedna od njih se nalazi u telu muškarca i šta više reći, a ne posvedočiti pisanje iz prve rečenice? ’’Raj’’ nam donosi 12 pesama, 12 hitova od kojih bismo ipak izdvojili kao one najveće ’’Ćaćino dite’’, ’’Malo tvoje mame’’, ’’Tomi Fantazma’’ i ’’Srbi su moji prijatelji’’. Cure praše punk as fuck varijantu, uz blage infiltracije hardcore-a i crust-a po uzoru na hrvatske pank bendove ’90-ih koji su kombinovali ženski i muški vokal. Tekstualno su se pošalile sa mnogim društvenim stanjima i političkim situacijama na koje nailaze u Hrvatskoj. Jedan vrlo hrabar potez devojaka da ovako imenuju grupu, a da priča nije stala samo na imenu dokazale su i fenomenalnim pesmama koje ’’Raj’’ pruža i zato su se zasluženo našle na našoj listi.


Jorgovani - Pušteni s lanca

O čemu bi svirao jedan boemski pank bend, ako ne o kafani? Jorgovani u svom karakterističnom pank maniru ovim albumom doneli su još kafanskih priča o tome koji alkohol i s kim pije jedan tipični balkanac, kao i kakve probleme sa ženama ima. U suštini, kao što naziv i kaže, o svemu što karakteriše jednog čoveka "puštenog s lanca".

Trula Romansa ‒ I ovce sada kao vukovi reže

Možda ovo nije najlepše ime za jedan pank bend, al' zamislite na šta bi ličilo da se zovu 'Bojsi'. Upravo to ime je figuriralo nedugo posle rasturanja Mikija Pirsa (na sreću, Miki i dalje jednom godišnje svira oproštajni cert). Trula Romansa je za nekih godinu i po dana dogurala do dva 'full length' albuma, jednog EP-a i jednog split izdanja. Aktuelno izdanje „I ovce sada kao vukovi reže“ broji petnaest pesama, od toga nula hitova. Realno gledano, šta će ti hit kad ti je ceo album vrhunski! Kvalitetna svirka, jednostavni, ali nimalo banalni tekstovi. Pevaju o sebi, pevaju o vlastitom doživljaju sveta, o društvenim anomalijama, sitnim ljudskim pokvarenostima. Dobro dođe za lično i kolektivno preispitivanje. Mračna i previše teška literatura za praznične idiličare. 

Cojones – Resonate

Treći album hrvatskog benda Cojones je ozbiljno remek-delo malo stoner, malo post roka u našem regionu. Album gde se čuje da je bend sazreo i muzički i stilski, da ozbiljno prave pesme i da se ne bi postideli da ga puste Džoš Houmu. On bi tu verovatno malo prčkao oko produkcije ali bi recimo za pesmu „Opium“ verovatno pomislio da bi voleo da je napravio sam. Album je pun rifova i bubnjeva koji bi vas naterali da nagazite jače gas dok se vozite auto-putem.

Buč Kesidi - Posesivno-ospulsivni hospul

Ovaj album, čiji naziv obećava zaplitanje jezika, debitantsko je izdanje mladog i perspektivnog sastava Buč Kesidi. Sviraju, kako sami kažu "najmoderniji rokenrol" koji uopšte nije loš. Ovaj bend čini jedan mladi, veoma uigrani trio, a ta uigranost se veoa dobro čuje u produktu njihovog rada. Pesme sa ovog albuma jednostavno kupuju publiku. One su veoma duhovite, direktne i pomalo drske, a to je ono što domaćoj sceni treba.

Elio Rigonat - EgregoЯ I

Iz čiste želje da se svira ono što se voli, Elio Rigonat je objavio ovaj odličan album na tragu skandinavske scene. Ovako nekako bi, ako izuzmemo vokal, nemački „Kreator“ zvučao kada bi iz thrash prešao u melodeath vode. „One-man-army“ izdanje koje slušaoca izuva iz čizama! Sve najbolje iz već pomenuta dva žanra je skupljeno, izmešano sa perfektnom produkcijom i još boljim solažama i pretopljeno u ovo remek-delo. Da li ga nešto izdvaja od svih onih par miliona bendova koji sviraju isto? Da. Srčanost i volja koju je Miner Records vrlo brzo prepoznao i sa bendom potpisao ugovor o izdanju fizičkog nosača zvuka.


Hornsman Coyote & Soulcraft – Safe Planet

I ove godine dobri Dža nas je blagoslovio jednim domaćim izdanjem koje svojim kvalitetom i sadržinom zadovoljava sve potrebe za godišnjim unosom rege zvuka. Album na kom možete čuti dosta igre i eksperimentisanja, a pored svega toga, nije natrpan niti zvuči neodređeno ili šareno. Povratak ekipe donosi sveže ideje, sve je to lepo uklopljeno i odsvirano, i na najbolji način doneseno do slušaoca.
Prednost ovakvih albuma je što ih možete slušati u svakom trenutku, a efekat će uvek biti pozitivan. Kada smo bili besni, ovaj album nas je smirivao i davao nam nadu. Kad nam je bilo dobro, sa ovim albumom je bilo još bolje. Kad smo palili svećice i slavili, ovo je bio album uz koji smo se radovali. Neka dobri Dža sačuva ljude poput Nemanje Kojića Kojota i svih onih koji i dalje žive za stvaranje kvalitetne muzike, jer zbog njih su naše liste bogatije, a naši filmovi života sa najboljom muzikom.

Vizija nije stala – 10 godina

Kompilacija iliti u reperskom vokabularu mixtape koji je zaslužio mnogo više, ali je do malo ljudi dalje od Čestobrodice i Tresibabe dopreo. Izdanje koje je sa gotovo nimalo marketinga, promocije i propagande uspelo da zauvek ispiše novu muzičku stranicu Zaječara i izvaja novu figuru srpskog repa. Mixtape su upriličili svojim prisustvom stare kuke zaječarskog i srpskog repa OLN – LP i Vorda, ovog puta obaška sa dve pesme i Bezdušni Đon svojom numerom, potom i sledeća generacija zaječarskih repera u sastavu Piksi (čija je pesma ’’Dobro jutro Macura’’ doživela najveći hajp), Sab (najpoznatiji i najslušaniji zaječarski reper), Taj Dra (Bingo + Raša), Rastaman i Ziggy, El Chupakabra, Avramel i Ronima Torima. Nisu zaboravljeni ni oni malo mlađi sa iskusnim Đ Mkd-om na čelu, a zatim i Cvele, Zigidi Zoran, Mixa, Timočki i na posletku Jić, zaječarski zet, borski rep veteran. DJ Fokus, idejni i izvršni tvorac cele priče, je svojim intro i outro stvarima i skitom sa lokalnom legendom Bobanom Barbulovićem zaokružio ovaj rep kros. Stilski šarena, idejno i ciljno jednaka – da poživi zaječarska rep scena.

Nula Plus – Ubrzanje i sikira

Nula Plus iz Tuzle svojim najnovijim albumom Ubrzanje i sikira sa deset relativno kratkih, ubitačno dobrih pesama učinili su da metal scena u BiH ove godine bude tek nešto više od nule. Iznenađuje i poražava činjenica da je Ubrzanje i sikira JEDINO oficijelno izdanje koje možete naći iz tekuće godine na portalu Bosnian Metal. Da li su nedostatak inspiracije, socijalne, odnosno finansijske prilike u zemlji ili nemotivišuća sredina i nedostatak podrške tj. publike razlozi što je bosanska metal scena na kolenima? Nemoguće da u ovakvim vremenima koja su natkrilila Balkan nema potrebe za najbrutalnijim vidom muzičkog izražavanja. To je stvar koju svakako treba ispitati kada je u pitanju prostor BiH. U svakom slučaju, album Nule Plus ponosito, kao Poslednji Mohikanac na bojnom polju, brani čast bosanske metalske scene i to najsirovije i najsurovije moguće kako i dolikuje iskusnim ratnicima koji su preživeli mnoge bitke ne želeći da se nikada predaju i potpišu primirje sa učmalom sredinom. Oni kao ne tako mlade snage, potvrđuju činjenicu da je muzičko stvaranje kao i vino, što materijal duže odleži, kvalitetniji je i boljeg ukusa. Krasi ih epitet pionira nu-metal i hardcore žanra na ovim prostorima pa su ovim ostvarenjem dokazili da su i dalje itekako u stanju da podignu prašinu koja prekriva ustajalu bosansku svakodnevicu. Za svaku pohvalu je i princip rada kojim su strpljivo sprovodili svoje ideje u delo, na, za mnoge zaboravljen , anahron i old school način – svaka sekvenca je snimana isključivo uživo, takoreći ’’na je’n, dva tri’’ pa smo time dobili za slušanje i uživanje jedan zaista brutalno iskren album. Tekstovi se naročito slažu uz muzičku podlogu, oslobođeni teške filozofije, nabijeni britkim humorom, autoironijiom i kratkim i efektnim izrazima kritike socijalnog stanja i opšteprihvaćenih normi. Nadamo se da će Deda Mraz u godini koja sledi Bosancima doneti više ovako kvalitetnih albuma.

Auf Wiedersehen - Auf Wiedersehen

Nakon tri godine od ulaska u studio Auf Wiedersehen iz njega izlaze sa istoimenim albumom. Ovaj sastav svoj žanr naziva kul rok da pop, a njegova suština ogleda se u spajanju različitih žanrova, zvukova i pristupa muzici. Donosi sintezu minimalističkog pristupa, elektronike, ritam mašina i sintisajzera, panka, garažnog roka i bluza. Jasni su i glasni, uz jak gruv. Njihov zvuk utemeljen je na elektronskoj muzici, ali začinjen distorziranim gitarskim zvukom. Tekstove pišu po principu manje je više.

Nagual – Blind God    

Nagual obscure alternarive metal bend iz Nikšića veoma strpljivo i brižljivo radi na svom materijalu i opreznim koracima ’’utabava’’ teren za konačni proboj na sceni i objavljivanje prvog albuma .Crnogorska metal scena nije naročito reprezentativna, ali ovaj bend predstavlja svetlu tačku u sveopštem mraku andergraunda najmlađe države na Balkanu.Osam godina rada stoji iza Nagual-a, od prvih demo snimaka do najnovijeg singla Blind God, objavljenog tekuće godine prešli su dug razvojni put. Stvaralački počeci koje odlikuje ne prevelika umetnička sloboda već kretanje u proverenim, gotovo klasičnim formama thrash-a u stilu Pantera-e i Metallica-e ispoljavaju bojažljivu tendenciju da sopstvenom inventivnošću oplemene prepoznatljiv stil svojih uzora, pa se kasnije oslobađaju u progresivnijim pravcima i okreću ka death metal prizvuku. Eksperimentisanje sa neparnim ritmovima uplivi tribal-a i usavršavanje lirskog izraza u tekstovima rezultiralo je pomenutim singlom. Pesma počinje lagano, pevanje zvuči kao tiha molitva a muzička pratnja je minimalizovana kroz skladno i nenametljivo lupkanje palica o bubanj i zveckanje činelama. a clean gitara kao iz daljine daje svemu meditativni prizvuk. Sirovo i snažno, ali ne previše naglo kreće se ova pesma u agresivnijem tonu ali sa prilično čistim polu-growlo-om. Upravo te produkcijske finese izdvajaju Blind God od ostalih ostvarenja Nagual-a i čine ga spremnim za nešto mnogo više od demo-a. Preko demona do demo-a i od demo-a do usklađivanja sa samima sobom razvijala se i specifična ideološka podloga njihovoj muzici kroz tekstove. Stvaralačka tenzija i žestoko preispitivanje rezultata kreativnog procesa možda su podsvesno uticali na nastanak pesme Blind God koja ima filozofski smisao. Usudiću se da kažem, da je to jedna sažeta, u srži romantičarska metalska i urbana varijacija na temu Luče Mikrokozme, epa najvećeg crnogorskog đetića (Njegoša) koji se zasniva na tezi o ljudskoj prirodi kao demijurškom principu. Svaki čovek poseduje u sebi božansku iskru (poriv za kreiranjem, stvaranjem). Demonsko je ono što nas sputava da u tome nađemo smisao.

_______

Redakcija Helly Cherry

Tihomir Škara, Desya Lovorov, Nemanja Mitrović, Ana Nikolić, Olja Wagner, Antonio Jovanović, Nikola Franquelli, Jelena Ostojić, Andrea Kane, David Ljubović, Nenad Popović