Glavni razlog sinoćnjeg okupljanja ljudi u Domu omladine Beograda bila je proslava jubileja. Dvadeset godina je prošlo od kada je objavljen kultni album Roots sastava Sepultura. Polazeći koracima albuma prethodnika i na ovom se nastavilo eksperimentisanje Sepulture sa različitim žanrovima. Inspiracija je došla sa dve strane: jedna je bila muzika brazilskih plemena u kojoj su se isticale perkusije. Druga strana bio je gitarski zvuk Korna. Ovo je ujedno bio i poslednji snimljen sa vokalom i jednim od osnivača benda, Maxom Cavalerom, pre nego što je odlučio da karijeru nastavi sa sastavom Soulfly.
 
 
Muzička podrška ove večeri bila je poprilično jaka. Koncert je otvorio bend Downstroy iz Kikinde, koji ne samo da odlično zvuči, već ima i sjajan curriculum vitae, iliti CV, kako bi rekli ljudi kojima je mrsko da izgovaraju kompletne reči. Naime, ovaj bend iza sebe ima nastupe na brojnim festivalima, među kojima je Exit svakako jedan od najznačajnijih, ali ono čime posebno mogu da se pohvale je da su prvi sastav sa prostora bivše Juge koji je zasvirao na čuvenom nemačkom Wackenu! Bend koji je to uspeo ne može da zvuči loše, ali isto tako od njega imate visoka očekivanja. Nakon ovog koncerta mogu da dodaju još dva imena na spisak velikih imena sa kojima su svirali. Da sam na njihovom mestu totalno bih imala takav spisak! Tokom njihovog nastupa ove večeri Amerikana je bila solidno popunjena, zbog čega mi je bilo izuzetno drago. Čuvši njihovu muziku, prvo sam pomislila na Soulfly. Taj zvuk toliko tera čoveka da skače što više može, da sam sažaljevala sebe i svoje falično koleno jer sam želela i ja da budem deo te mase koja je pustila da je zvuk ponese. Ovako sam bila primorana da se priklonim onom delu publike koji se opirao primamljivosti skakanja i stajao u mestu. Ono što mi je na momente smetalo je to što je bubanj bio toliko glasan, da nisam čula vokal. Međutim, to se preživelo te se ponovo moglo uživati u usklađenom zvuku.
 
Nakon kratkog nastupa Kikinđana, na binu se popeo novi bend koji čine stare face. U intervjuu koji je dao za Helly Cherry nakon poslednjeg nastupa sastava Eyesburn, Nemanja Kojić Kojot je izjavio da u svojoj daljoj muzičkoj karijeri želi da razdvoji rege i rok i da ima čist rokenrol bend i nagovestio da ima u planu da počne sa nečim, kao i da će bend verovatno biti trojka. I, evo ih, novi bend na srpskoj sceni, trojka, sa Kojotom na gitari vokalu, pod nazivom Remedy. Rame uz rame sa Kojotom u ovom bendu stoje Ivan Petrović i Igor Škoro. Nije me začudila objava da će upravo Remedy biti jedna od predgrupa na ovom koncertu, s obzirom na to da su Nemanja i Max dugogodišnji prijatelji i da su delili scenu u SKC-u 2009. godine kada su zajedno izveli pesmu Moses sastava Soulfly, koja nosi ime Maxovog unuka, sahranjenog u Beogradu. Ovo je bio njihov prvi nastup. Remedy je bio energičan, mračniji nego što sam očekivala, definitivno u maniru Alice in Chains-a. Kojotov vokal razbijao je duboke tonove instrumentala i to je zvučalo kao odlična kombinacija. Moram priznati da nisam očekivala ovakav zvuk od Nemanjinog novog benda, ali da mi se veoma sviđa, kao i da su se žanrovski uklopili u kompletno veče daleko bolje nego što sam mislila da će. Nakon što su odsvirali pesmu koju je publika prepoznala i naprosto podivljala – Fool Control – Remedy je scenu prepustio onima koje su svi čekali.
 

Max i Igor Cavalera udružili su se kako bi se vratili korenima. Osim braće na gitari/vokalu i bubnjevima, sinoć su kompletan Roots album izveli i članovi sastava Cavalera Conspiracy – Mark Rizzo na gitari, dok je bas deonice svirao Johny Chow. Mislim da je publici bilo jasno kakav će ovo koncert biti u momentu kada je otvoren pesmom Roots Bloody Roots. Tada je u sali nastao opšti haos. Nakon uvodne pesme, Max je u ruke uzeo berimbau i zasvirao, a odmah potom započeo komunikaciju sa publikom uzvikujući stih Can you take it? iz pesme Attitude. Obraćanja publici su se u sličnom maniru nastavila tokom celog koncerta. Prema njegovim rečima, Lookaway je sada po prvi put odsvirana u Srbiji. Prvi momenat u kojem sam primetila da je publika poprilično utihnula je bio tokom pesme Dusted. Pomislih kako su prvi redovi barem mogli da odrade domaći zadatak jer se na ovom koncertu tačno znalo šta će biti svirano – kompletan Roots album. Iz tog razmišljanja prenulo me je zapažanje da, iako je atmosfera u tom momentu opala, veći deo publike kao hipnotisan klima glavama u ritmu ove pesme. Iz melanholije su masu trgli prvi tonovi pesme Born Stubborn, te se sve vratilo na staro i publika je poludela. Ljudi su tokom većeg dela koncerta crowdsurfovali, a tokom poslednje pesme sa Roots albuma, pod imenom Dictatorshit, Max ih je pozvao da naprave najveći circle pit do tada. Nisam sigurna koliko su ispunili njegova očekivanja. Kec u rukavu Maxa Cavalere bio je pik – umesto sviranja još koje pesme Sepulture, van čuvenog albuma, ili malo ulaska u Soulfly vode, u Amerikani se zaorio Motorhead. Ovaj postupak benda naveo je publiku na ovacije. Međutim, ostalo je još vrlo malo vremena za opraštanje i pozdravljanje, te je opet najavljena Roots Bloody Roots, ali je ono što smo čuli bila verzija koju bend zove Fast Roots. Ime definitivno govori dovoljno. Jedino što mi je zasmetalo kod nastupa ovog benda je to što nisu imali nikog na perkusijama, koje posebno karakterišu ovaj album, već je taj zvuk bio omogućen zahvaljujući sempleru. To svakako nije zvučalo loše, samo bi, po mom mišljenju, bilo bolje da je ritam koji nosi ceo album svirao čovek.

Dozvoliću sebi da ovaj koncert nazovem pravim metal spektaklom i da ljudima koji se iz nekog razloga sinoć nisu pojavili kažem da su napravili životnu grešku. Kući sam se vratila bogatija za jedno sjajno iskustvo zahvaljujući slušanju izvođenja kompletnog kultnog albuma uživo i Maxa Cavalere koji se publici zahvaljuje na srpskom.
 
Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

txt: Jelena Ostojić
foto: Bojan Mitrović