Protekle nedelje gost naše rubrike "Kako sam postao..." bio je Dušan Čavić, jedan od dvojice autora kultne forme "Marka Žvaka". Kako je ova naša priča bila inspirativna i drugom Dušanu Marka Žvaka dvojca, Šaponja se u pauzi pisanja grafita prisetio stvari koje su ga oblikovale. Pročitajmo njegovu priču...


Bendovi, muzičari i albumi 


Mislim da je jedna od prvih kaseta koju sam čuo, da budem precizniji, koje se sećam i koju su ćale i keva besomučno puštali u kolima bila „Klapa Šibenik“ i njihov album „Šibenska balada“.
Bilo je to na početkom osamdesetih godina još dok sam živeo u Šibeniku, sećam se da je kaseta u jednom trenutku bila potpuno istopljena i neupotrebljiva jer je ostala na suncu u kolima dok smo bili na plaži. Onda smo sestra i ja vadili traku iz te istopljene plastike i ubacili je u neku drugu kasetu koju smo rasklopili i tako nastavili sa slušanjem.
Posle toga, mislim da sam imao pet - šest godina, komšinica koja me je povremeno čuvala mi je poklonila kasetu „Riblje čorbe“ sa albumom „Mrtva priroda“ koju sam tada ipak više zgotivio od Klape Šibenik... Pošto ovo ne treba da bude autobiografski roman, a želim i da preskočim neke muzikante od kojih me je blam danas, nastavljamo desetak godina kasnije i eto mene kao tinejdžera u Beogradu -  kaseta koji sam slušao non stop u vokmenu je live album „Kick Out the Jams“ grupe MC5. Pesme „Ramblin’ Rose“ i „Rama Lama Fa Fa Fa“ mi i dan danas tutnje kroz mozak, taj koncert je jedan od dokaza da energiju ne možeš da uništiš. 
U tom, rekao bih najbitnijem, periodu oblikovanja, tu još kolo vode Nick Cave, album „The Good Son“, Sonic Youth sa „Goo“ , od domaćih manje više novi talas, izdvajam Disciplinu i album „Sviđa mi se da ti ne bude prijatno“ kao i Haustor „Tajni Grad“ i „Treći svijet“, sve ono što me je kao tinejdžera radilo na nekom nivou.
Ali, ne lezi vraže oblikovanje se nastavlja i kasnije, u dvadesetim stiže Nick Drake, Wayne County je tu sve vreme, besomučno se slušao i Neil Young  album „Harvest“, a sad pod stare dane postadoh veliki fan Grupe Ti, idem na skoro svaki koncert, u prvim sam redovima, skoro kao Milica i Katarina, njihovi najveći fanovi.
  

Reditelji i filmovi


Prvi film koji me je razvalio u oblikovanju je „Variola Vera“ reditelja Gorana Markovića. Mislim da sam bio prvi ili drugi razred kada su ga pustili na televiziji. Nisam mogao da spavam posle toga, baš sam se istripovao. Ne sećam se da me je neki drugi film ikada toliko iscimao. Jednostavno mi nije bilo dobro, koliko sam se ukenjao. Verovatno zbog takvih stvari i postoje ona ograničenja „ne preporučuje se mlađima od...“   Sva sreća da te zabrane nisu postojale dok sam bio mališan te sam odgledao i domaći horor u režiji Krste Papića - film „Izbavitelj“. Toplo preporučujem kao i „Ritam zločina“ Zorana Tadića, koji sam gledao mnogo godina kasnije.
Od domaćih tu su još  „Majstor i Margarita“ Aleksandra Petrovića koji sam gledao bar 10-20 puta tokom srednje škole. Ako je merilo oblikovanja i to koliko puta smo gledali neki film sa uživanjem dodajem  „Living in Oblivion“  i „Lost in Translation“ Sve su to filmovi koje mogu da gledam kad god, gde god. 

Stripovi 


Fanatično sam skupljao Alan Fordove, krio ispod klupe Martija Misteriju i Dilan Doga.
Manje više sve isto kao i većina dečurlije ispred zgrade s tim što sam voleo recimo Teks Vilera i Mister Noa više od ostalih junaka.
Već godinama mi je omiljeni strip „Transmetropolitan“ čiji glavni junak je Spider Jerusalem pisac i novinar iz budućnosti, budućnosti koja ima dosta elemenata stvarnosti koju živimo.

Pisci i knjige


Ima tu svega, probaću kroz životne periode da izvdojim one najvaženije.
Kao klinac sam se baš ložio na „Misterije sveta“ Artura Klarka,  mislim da je tako počelo... interesovanje za onostranim.
Zatim slede knjige za decu Ivana Kušana, posle stiže „Mali princ“, sve je delovalo nekako idealno. Gimnazijske dane bekstva od surove stvarnosti, potrage za smislom i sl, obeležavaju Vladan Desnica „Proljeća Ivana Galeba“,  Ričard Bah „Galeb Džonatan Livingston“  i „Majstor i Margarita“ od Bulgakova. Tu se negde grubo oblikovanje završilo, posle idu finese... recimo da je jedna od tih gotivnih finesa i „Čudo u Poskokovoj Dragi“ Ante Tomića.

Događaji


Iz devedesetih izdvajam predstavu „Sveti Nik“ u Bitefu sa Nenadom Džonijem Rackovićem u ulozi Nika Kejva, mislim da sam bio drugi srednje, sećam se kao da je bilo danas, sjajan provod i prvi kontakt sa Rackovićem koji nam je posle bio i urednik na Radiju B92 u emisiji Ritam Srca All Stars. 
Od koncerata,  St. Thomas u Domu Omladine  (bivsi Bunker, St James klub... ne znam kako se sada tačno zove). Nemajući baš previše pojma o njegovoj muzici, otišao sam na koncert koji je bio savršen, i postadoh veliki fan ovog, sada već pokojnog, muzičara.