Kako sam postao... Vasko Atanasoski (Bernays Propaganda, Xaxaxa)

Bernays Propaganda su predstavnici nove makedonske alternativne-indi scene. Ove godine proslavljaju svoj 10. rođendan, nedavno su predstavili novi spot za pesmu "Povekje", a u pripremi je i novo vinilno izdanje.

Uz Bernays Propaganda, paralelno je počeo da radi i svojevrsni "sijamski brat blizanac", bend Xaxaxa koji je zapravo BP bez pevačice Kristine.

Ono što povezuje i gura oba benda je veliki entuzijazam Vaska Atanasoskog. Bendovi koje pominjemo nisu Vaskovi prvi. Njegova aktivnost na sceni traje od prilike koliko i naš sajt tako da smo imali prilike da njegov rad pratimo kroz hardcore punk bendove FPO, This Home is Prepared (u kome je bila i Tina, pevačica BP-a), TK.SK, ali i kroz brojne fanzine i DIY izdavačke kuće koje je pokretao.

Verujemo da je sve ovo dovoljno da se nađe na našim stranicama zar ne?

Ima ih puno, svi su dobri, svima sam zahvalan i zaboraviću sigurno puno njih, ali to nije bitno. Najbitnije je da ih nosim u srcu...
Kao klinac sam obožavao Olivera Mandića, Tomu Zdravkovića, Vlatka Stefanovskog, Jovu iz Sedmorice mladih... (mislim, još ih obožavam)... Onda oko 5. osnovne hteo sam da izgledam kao bilo ko iz Guns n’ Roses. Onda smo otkrili thrash metal i hard core punk. Hteo sam da me DRI kidnapuju i vode kroz svet, bio bih rado razapet noseći gas masku u tom Sepultura video spotu. Kraj osnovne i početak prvih bendova koji bi trebali biti grind core, ali tu su već došli Rage Against the Machine, i sa njima i prvo razočarenje, pa otkrivanje YU underground scene i totalni povratak HARD CORE-u. Zna se ko je škola: Ian, Jello, Mike, Gregg, Henry, Kent, a kod nas: AK47, Hoću? Neću! Dobra škola, dobri ljudi. Onda brdo domaće muzike iz 90-tih. Anastasia, Arhangel, Kismet, Suns, Last Expedition. Tada su svi bendovi u Skopju bili dobri, fantastični, možda i najveći utjecaj... tako ja gledam na stvari.
Recimo, ako bi uhvatio zlatnu ribicu svakako da bi je pustio nazad u vodu, ali zamolio bih je da bar jednog dana imam logiku Džonija u periodu 1979-1983.

Warriors, Srekna Nova 49, Deliverance, Najdolgiot pat, Boys from Brasil....Ma, filmovi su bitniji od režisera iako bih voleo da ima više Bela Tarova naših careva.

Klasična YU škola italijanskih utjecaja.... Zagor, Blek, Alan Ford, Dilan Dog, Komandant Mark, Mister No, Marti Misterija... Naučio dosta o životu, posebno kad bi se trebao menjati sa starijima. Više sam čuvao stripove nego školski pribor. Možda je to bio naš internet. Spor, ali lep i temeljan. Ideš u wc sa stripom, znaš da te čeka sranje, ali ipak najvažnije na svetu u ovom trenutku je da čekiras šta se dešava u Darkvudu. 

Džek London (sve), Kosta Racin (sve), Zivko Cingo (sve), Aco Karamanov(sve)....

Nastup Jončeta Hristovskog na gradskom stadionu sredinom 80-tih. Ja i moj buraz Vlatko sa svojih 5-6 godina penjemo uz stepenice gradskog stadiona u Skopju držeći se za ruke dok nas mama i tata gledaju sa klupe izpred stadiona a dečki na ulazu nas pustaju za džaba. Južna tribina dupke puna, mrak naokolo osim reflektora koji osvetljuje čoveka  usred terena koji pada na kolena, maše sakoom i peva ultra hitove koje je napisao. Svi u transu, neki još uvek!! Hvala!!!!!