Sinoć (21.10.) je u rumskom Domu omladine održano memorijalno veče u znak sećanja na muzičara, pisca, režisera - jednom rečju multitalenta Radoslava Rašu Slavnića. Ono čega će se ljudi najpre setiti pri spominjanju Rašinog imena je to da je bio vokal sastava Vultures, da su njegovi tekstovi, između ostalog, bili objavljivani u zbirci novogodišnjih horor priča Nešto diše u mojoj torti, kao i njegove knjige Nemezis.
 

Hodnik Doma omladine ispunjavala je izložba. Bile su tu fotografije Raše iz različitih različitih razdoblja. Nije lako osobi koja ga je poznavala, pogotovo onoj koja je s njim bila veoma bliska, da stane među sve te uspomene i posmatra ih kao kakvu izložbu.

Kao uvod u program održano je književno veče u okviru kojeg su govorili njegovi prijatelji i saradnici: Boris Mišić i Relja Antonić čija su dela takođe deo zbirke Nešto diše u mojoj Torti, kao i Mira Švonja, čiji se deo recenzije nalazi na kraju knjige Nemezis. Tokom večeri se govorilo o novoj torti, kao i o kreativnim procesima tokom nastanka Nemezisa. Svako od gostiju je govorio o svojim iskustvima i razmeni ideja u saradnji s' Rašom. U nekom stvarima su bili jednoglasni: da se radilo o neverovatnom talentu, veoma pedantnom piscu kod kojeg je sve to te mere bilo pod konac da ni prelome teksta nije bilo potrebno nameštati kada tekst konačno stigne na proveru. Govorilo se o tome da je Nemezis jedno snažno antiratno delo i da svi oni koji nisu čitali njegova dela moraju to da promene, najviše zbog sebe.

Nakon književne večeri i kratke pauze došao je red na koncertni deo. Zbog nezgode koja se desila bubnjaru benda The Commandos, slušali smo ih u akustičnoj izvedbi. Izveli su niz obrada među kojima i Something is wrong with my cadaver spomenutih Vulturesa. Svi mi koji smo imali ti sreću da Vulturese gledamo mnogo puta uživo, svaki put kada se puštaju ili sviraju njihove pesme pevamo horski. Svi kao jedan za onog koji ih je pevao u originalu. Iako su svirali obrade, Komandosi nisu mogli da preskoče jednu svoju pesmu. Kako su najavljeni frazom U meso! koju su i sami mnogo puta koristili u društvu sa Rašom, a koju je i sam Raša koristio za mnoge druge stvari (recenzije Kronenbergovih filmova koje je pisao za Helly Cherry zvale nosile su naslov U meso (potraži ovde i ovde)), bio je red da se salom ori pesma istog naziva, posvećena Radoslavu Slavniću.
 

Rumljani su takođe dali svoj doprinos. Rašini prijatelji iz hora nastupili su pod imenom koje im je on dao - Rock 'n' hor, otpevavši za njega pesmu Amazing Grace, dok su njegovi prijatelji iz benda Freddy Krueger napravili odabir pesama koje je on voleo.

Slavko Kozomora bio je jedan od Rašinih prijatelja, te ne treba da čudi da su se Goatmare & The Hellspades odazvali pozivu da nastupaju ove večeri. Započeli su pesmom koju su pisali zajedno sa Rašom, da bi ona na kraju bila posvećena upravo njemu. Videlo se da bendu nije nimalo lako da održi ovaj koncert. Međutim, publika je bend ispratila onako kako bi to Raša i voleo - veselo, uz horsko pevanje i mnogo igranja.
U momentu u kojem je čovečanstvo prošle godine izgubilo ovaj sjajan mladi um, održan je minut ćutanja i tada su neke sustigle emocije. Međutim, sve je oterano igrom i pesmom.
 

Za kraj, još jedna ekipa Rašinih prijatelja pod zajedničkim nazivom The Show Must Go On, među kojima su bili članovi benda Burning Circle, kao i Nenad Jovanović, nekadašnji vokal benda Osvajači.

Tokom celog programa na video bimu su se vrteli snimci dobrog provoda sa Rašom i spotova Vulturesa.

Nadam se da će ovakve memorijalne večeri postati tradicija, jer ako je neko zaslužio da ostane zapamćen i da se njegov lik i delo slavi svake godine, onda je to Raša.

txt: Jelena Ostojić
foto: Marko Eremić