Po preporuci Nikole Vranjkovića došla sam do jednog veoma zanimljivog autora pa želim da ga na našim stranicama predstavim i vama. Radi se o Vojislavu Voji Vijatovu i njegovom dugogodišnjem projektu “Onomatopeja ideja”. Vijatov je inače autor kovanice “Iza svakog ugla vreba Dragan Kojić Keba”, koja je možda i najbolje objašnjavala i objašnjava još uvek kakva su vremena bila devedesetih i šta je od toga zaostavština i danas.

Kako i sama ovih dana dižem iz mrtvih svoj bend od pre dvadeset godina, saosećam sa Vojom i podržavam ideju da je bolje ikad nego nikad da dobre stvari ugledaju svetlost dana.

Album “Best Of & Some Remixes” izašao je u maju ove godine na predlog i iz džepa jednog od najvećih sa ovih prostora Antonija Pušića aka Ramba Amadeusa, pa to dovoljno govori u prilog o kakvom se kvalitetu ovde radi i zašto je bilo važno da se posle toliko godina ove pesme nađu u javnosti na nekom zvaničnom izdanju. Kako kaže sam gospodin Pušić:
"Vojislav Voja Vijatov jedan je od najtalentovanijih, najmuzikalnijih i najplodnijih autora Balkana! Činjenica da do sada nije imao ni jedno zvanično izdanje potvrđuje tezu da ovako raskošan talenat nikad ne ide ruku pod ruku sa ambicijom! Ovu istorijsku nepravdu ispravljamo! Vojin pronicljivi, inteligentan, dubok pesnički izraz kombinovan sa brutalnom ironijom, crnačkim osjećajem za ritam i harmoniju napokon bi trebalo da zasija na šturom zvezdanom nebu Balkana i sa lakoćom zaseni većinu ostalih estradnih nebeskih tela koje nas godinama gnjave svojim monotonim spektrom!"
Album je objavljen uz podršku izdavača “Fair Share” koju vodi Ognjen Uzelac, bivši director PGP-a, a on o tome kaže:
“Izdao jesam, izneverio nisam! Ova igra reči u službi je istine da se retko kad u životu čoveku pruža druga istovetna prilika! Tako sam ovim izdanjem, zahvaljujući Antoniju Pušiću (Rambo Amadeus) i počastvovan i srećan u nastojanju da ispravim greške iz prošlosti - sopstvenu neodlučnost i institucionalno neprepoznavanje umetnika i dela koja zaslužuju da se na odgovarajući način publikuju! Vojislav Voja Vijatov je svakako zaslužio da mu se ne obistini kletva da ću (i ja) kao i bezmalo svi drugi izavači kojima je nudio svoj rad pre, ostati upamćen po tome što nisam publikovao njegovo delo!”

Album se može kupiti u muzičkoj kući “Metropolis” Makedonska 21 u Beogradu i prodajnim mestima “Dallas Records”, kao i u online shopu na ovom linku.


O svom delu i ovom izdanju Voja kaže:
“Ove godine navršava se trideset godina od mog prvog pojavljivanja na radiju “Studio B”. Počevši od bezmalo svih SFRJ izdavača, zaključno do danas, niko nije prihvatio moj rad za njegovo komercijalo izdavanje, ako izuzmem dva lupeška "pokušaja" koji nisu vredni pomena! Takođe, nijedan od snimaka nikada nije snimljen profesionalno. Konačno i ovaj poduhvat nezavisnog izdavaštva na prevaziđenom nosaču zvuka je praktično više nekomercijalni omaž mojih prijatelja, budući da se kao vremešan već klizam o ilovaču. Pre petnaest godina sam prestao da se u potpunosti bavim muzikom, izuzev retkih uslužnih jednodnevnih izleta po plaćenim porudžbinama za kratke muzičke forme, mjuzikle ili reklame.

"Best Off" nekog kome nikada nije pružena prilika da izda nijedan album je apsurd po sebi. Ova zbirka kućnih i pseudo-studijskih snimaka produkcijske vrednosti "nula koma ništa" gotovo sigurno je i moja konačna zaostavština. U dubini duše sam nerado pristao na predlog Antonija Pušića i Ognjena Uzelca da urušim "dugo negovani" imidž nekog izopštenog iz svih umetničkih sfera, koji je sa pojavom pismenijih generacija počeo dobivati na svojoj draži. Neskromno ću ovde istaći da je moj muzikantski "ego" odavno namiren neslavnim estradnim učinkom time što sam u "karijeri" dva puta zamoljen za autogram na ulici. Jednom je to bila grupa veselih studenata sa Beogradske, a drugi put grupa veselih studenata sa novosadske Muzičke akademije. Nije isključeno da su ovi mladi ljudi neopterećeni "ekonomskom opravdanošću" mog dela, za raziku od svih muzičkih urednika, želeli da mi poruče da nastavim da radim kao crv u trulom drvetu, no iz današnje lične perspektive moje "muzikantske godine" su ostale na granici sa protraćenošću. Jedino što me je razlikovalo od drugih tada mladih i nesumnjivo vrednih propalih stvaralaca, bila je iscrpljujuća vera da će se možda pojaviti neko ko bi prepoznao i potpomogao moju prvu ljubav. Epitaf, evo imate u vidu više ili manje uspešnih muzičkih žvrljotina, čiji je prevashodni cilj bio da se muzičkim urednicima predoči mogućnost za njihovu profesionalnu izradu. 

Već odavno mi je Život došapnuo da ima korisnije namere sa mnom, iako za nekolicinu neodrađenih, devijantnih, zabavnih pesama osećam grižu savesti da ih ponesem u grob. Kada nekom u 47-oj godini izađe "prva ploča" malo je verovatno da mu druga neće biti nadgrobna, no eto i to se desilo. Bez ikakvog ushićenja i uz pritisak mehaničkog opošljavanja ovog izdanja, svejedno dugujem duboku zahvalnost gorenavedenom dvojcu na trudu da me "izvade iz formalina" i pokušaju da predstave nekom budućem muzičkom arheologu, jer je duh epohe iz kojeg je crpljen ovaj sadržaj odavno iščilio sa Zemlje u neke nenasilnije svetove. Parodiju svog životnog puta opisao sam u pesmi "Nebeski Srbin" koja nije našla svoje mesto na ovom izdanju i može se čuti i pogledati na internetu! Konačno, nek ovaj trag taštine ostane kao nauk i naum svakom zdravom i razumnom namerniku - "kako ne treba"!

Olja Wagner