Treći studijski album ovog zvukom kontroverznog benda donosi pop rock/alternative zvuk u umaku od post rock-a, čak nekog blažeg, početničkog noise zvuka. Ženski napukli vokal ne žuri da ispliva na površinu zasut svim vrištećim gitarama, a tu je negde na tromeđi bendova E-Play, Werefox i Hype! Deluje kao istrgnut sa tipskih američkih pop albuma devedesetih, pa nalepljen na matricu nekog eksperimetalnog benda, kao što je Russian Circles, ili recimo hrvatski Sagan, kako god, vrlo ukusan i egzotičan recept.

Na par prvih slušanja teško je prihvatiti album, pogotovo ako ste navikli na neke konzervativnije i usko profilisane bendove i muzičke žanrove, koji nemaju previše dodira sa dijametralnim stilovima, ali se kroz ponovno slušanje album lagano stapa i prodire u misaone tokove pa kroz nekoliko dana ovakav stil postaje potpuno familijaran i prepoznatljiv.

Prve tri numere žestoko zalaze u „nasilne“ žanrove, javlja se dosta glasnih, vrištećih i neartikulisanih zvukova, a onda bend spušta frekvencije u numeri Fortunate Sleepers, i time održava tu čudnu dinamiku, pokazujući slušaocima da nisu sa obe noge zagazili u eksperimentalne vode. Numera je lagodna, opuštajuća i melodična, služi kao sasvim lep pasaž, prelaz ili odmor pred lagano zagrevanje za prvobitni žešći nastavak.

Recimo numera Midsummer heat je potpuno u nekom Lana Del Ray stilu. Opuštene perkusije tek u pozadini blago guraju pesmu, razlađuća gitara popunjava praznine, a pozadinski vokali doprinose toploti i dodatnoj širini zvuka.

Generalno zvuk je obogaćen sa malo probranih efekata, ali su svi odvrnuti do maksimuma. Distorzije zveče nemilosrdno, eho i reverb odzvanjaju u nedogled, zvuk potpuno odaje utisak oluje, beskonačnosti, sve je promišljeno odmereno i izuzetno oštro. Perkusije deluju kao da su snimane u nekom lo-fi maniru, ali i za to su zasluženi raznorazni efekti, kako bi isplivale na površinu i bile ravnopravne sa gitarama.

Iako album vrlo kratko traje, pesme su izdašne, lepo aranžirane i odsvirane, pa neće baš tako brzo proleteti. Lično mi ovo mešanje žanrova odaje utisak nategnutosti, kao da nije sve leglo na svoje mesto, kao da treba tu još finog brušenja i završne obrade, ali u globalu kompletan album deluje i zvuči korektno. Mada, ako bi se povećao udeo eksperimenta, žanr bi skrenuo potpuno u noise i post rock, što ne bi bilo rešenje, u obrnutom slučaju sa udelom ovog pop/alternativnog sastojka, bilo bi obrnuto, tako da je najbolje ostati na sredini klackalice i smireno balansirati između ovih dijametralnih žanrova, stvarajući potpuno novu dimenziju zvuka.

Tihomir Škara