Nemesis prvenstveno nije zamišljen kao all-girl bend. Vremenom je ta ideja i zamisao da se napravi novi metal bend, jednostavno privukla druge muzičarke. Bend je nastao  krajem 2013., a od samog početka se forsirao autorski rad. Bend je više puta nastupao u lokalnim beogradskim klubovima kao i u Domu omladine Beograda, Kulturnom centru Studentski grad i Centru za kulturu „Božidarac“. Osim toga pobednice su Demo masters festivala 2014. godine u kategoriji kaver bendova, organizatorke festivala „Žene sviraju sve“ i učesnice festivala „Hajde da virimo“ koji je održan u Apolo dvorani u Pančevu. Posebno su ponosne na činjenicu da su u junu 2016. godine nastupile sa kultnim, ženskim, treš metal bendom, Nervosa.


HC: Ideologija, motivi i filozofija benda...
Selena: Ono što nas najviše inspiriše za stvaranje muzike i tekstova jesu problemi sa kojima se svakodnevno suočavamo na mikro i makro nivoima. Inspiraciju za pesme koje će uskoro biti objavljene na našem prvom EP-u smo našle u borbi protiv kapitalizma, ogromnoj apatiji koja se razvila u društvu i globalnom sistemu koji je stvoren tako da pogoduje izuzetno malom procentu stqanovništva. Sa druge strane, veoma nam je bitno da iz sebi izbacimo tih par rifova i neke tekstove koji čuče u nama kako bi sa malobrojnom metal publikom podelile svoje misli i osećanja.

HC: Kada ste napravili bend, koja je vaša želja bila i kakav smisao on ima? Šta to vama znači a šta bi trebalo slušaocima?  
Selena: Kao što smo već napomenule, bend je nastao krajem 2013. godine i prvobitna zamisao nam je bila da napravimo bend koji bi svirao melodic death metal. Za mene lično, ovaj bend je ostvarenje “devojačkih” snova, jer sam od uvek želela da sviram u skroz ženskom metal bendu, ali za ostatak benda smisao je svakako u muzici koju stvaramo i energiji koju delimo. Nemesis možda nije revolucionaran bend što se samog autorstva tiče, ali postoji jedna stvar koju uvek delimo sa publikom, a to je iskrenost. Na bini smo to uvek mi, sa svojim životnim problemima, od krvi i mesa, možda ne profesionalne, ali uvek iskrene. To je ono što bi trebalo da znači našoj publici.

HC: U kojoj meri vam je ovaj bend nekakva spona sa društvom i način komunikacije sa istim, u kolikoj vaše lično ispucavanje energije i lično pražnjenje?
Selena: Iako naši tekstovi jesu dosta socijalno angažovani, u lajv svirci akcenat je na toj energiji koju posedujemo i koju „ispucavamo“. Svaka od nas vodi neki svoj život sa strane i bend nam uvek dođe kao odličan ventil za pražnjenje i kao prilika da sa svojim drugaricama i prijateljicama provedemo kvalitetno vreme i podelimo ono što imamo da kažemo.

HC: Koliko je teško okupiti ljude i održati ih zajedno u jednoj ovakvoj priči?
Anja: Kao bend, teško je raditi nešto što oduzima toliko vremena, a ne ispaliti se. Često se zbog obaveza bend stavlja u drugi plan i bend ume da trpi zbog toga. Koliko je teško okupiti ljude, ume da varira. Mnogo truda treba potrošiti kako bi se došlo do željene publike koja bi podržala ovu priču. Potrebno je i da bendovi podržavaju jedni druge, da stvaraju zajedno i guraju jedni druge ka napred. Ovaj vikend smo posetile Golubac sa par beogradskih bendova i stekle mnogo prijatelja koji se susreću sa istim preprekama na sceni. Svakako morate imati mnogo energije i podršku drugih.

HC: Problemi sa kojima se suočavate kao bend...
Anja: Iako većina ljudi misli: “Ma haj, sve dobiju na tacni zato što su žene” - to ipak nije istina. Dosta nerazumevanja i odbijanja smo dobile zato što smo metal bend. Često nas “savetuju” kako bi trebalo da sviramo nešto “lepše” i kako pevačica ne bi trebala da “reži”. Ex-YU rock još uvek drži u senci bendove drugačijeg žanra i to smo osetile na svojoj koži. Naravno, nije nam ni strano da umesto da komentarišu muziku, komentarišu naš izgled i način oblačenja.

HC: Kome i u kojoj prilici biste pustili vaš bend?
Anja: Da ne bi ispalo da puštamo familiji u četri zida (haha), volimo puštati kolegama, prijateljima, na žurkama i naravno ako ikada bude postojala prilika, da se odvrne do maksimuma na festivalima između nameštanja bendova za svirku!