Hornsman Coyote & Soulcraft – Safe planet
Helly Cherry
HC & Soulcraft ekipa vraćaju se sa vrlo dobrim albumom. Na ploči se nalazi deset angažovanih pesama u klasičnom, jedva blago modernizovanom reggae maniru, uz povremene uplive funky gitara kao i uz neizostavnu duvačku sekciju, koja je toliko dobro aranžirana i zvuči kao da je rađena za jazz album, nešto kao Ibrahim Maalouf recimo.
Ono što iznenađuje su vrlo zrele pesme srednje sporijeg tempa. Nema žurbe, nema prepotentne želje da se demonstrira virtuoznost, sve je lagano, opušteno, bez brige i tereta. Oseti se koliko su svi instrumenti mekano i osećajno odsvirani, da su zvuci boje, ove numere bi bile u pastelnim bojama prijatnim za odmor očiju. Ideje su više nego izuzetne i raznolike, nema sličnim motiva, nema preteranih ponavljanja, svaka pesma je sopstvena celina koja u aranžmanskom smislu apsolutno nema dodirnih tačaka sa drugim pesmama. Desi se čak da se na nekim kompilacijama nađu dve pesme sličnog šablona, dok ovde toga nema. Tekstovi su društveno angažovani, a pošto su na engleskom, univerzalno su primenjivi u današnjoj situaciji u kojoj se nalazimo i mi i neko ko je par hiljada kilometara od nas, jer glad i bes se različito izgovaraju na drugim jezicima, ali se svuda isto osete.
Što se tiče produkcije i aspekata „iza kulisa“, album je izveden besprekorno. Ovakav album bi zvučao efektno i da je rađen u DIY stilu, mada bolja produkcija svakako poboljšava utisak. Zvuci su čisti, uravnoteženi, nema naglih iskakanja i zaista je urađen odličan posao usklađivanja velikog broja raznorodnih instrumenata.
Pošto su pesme nešto dužeg trajanja od proseka, prvo preslušavanje ploče zvuči malo dosadno, dok se pesme ne pronađu svoje mesto u ušima slušaoca. Kada se fino rasporede i kada se album slegne, album je upoznat i zvuči maestralno. Nema potrebe za preskakanjem pesama, tu je jedan solidan i neobičan instrumental, tok je miran i neprekidan, i prosto nema loše energije.
Potrebno je više ovakvih albuma i muzičara, treba rasteretiti prenatrpane žešće žanrove i forsirati ovakav tip muzike, koji je kod nas zbog više razloga i predrasuda nepravedno potisnut do margina. Ovaj album je rezervisao sigurno mesto na listi najboljih albuma ove godine, tako da bez obzira kojoj muzičkoj grupaciji pripadate, ne bi bilo loše da ga preslušate, jer nema razloga da vam se makar njegov manji deo ne dopadne.
Tihomir Škara
Ono što iznenađuje su vrlo zrele pesme srednje sporijeg tempa. Nema žurbe, nema prepotentne želje da se demonstrira virtuoznost, sve je lagano, opušteno, bez brige i tereta. Oseti se koliko su svi instrumenti mekano i osećajno odsvirani, da su zvuci boje, ove numere bi bile u pastelnim bojama prijatnim za odmor očiju. Ideje su više nego izuzetne i raznolike, nema sličnim motiva, nema preteranih ponavljanja, svaka pesma je sopstvena celina koja u aranžmanskom smislu apsolutno nema dodirnih tačaka sa drugim pesmama. Desi se čak da se na nekim kompilacijama nađu dve pesme sličnog šablona, dok ovde toga nema. Tekstovi su društveno angažovani, a pošto su na engleskom, univerzalno su primenjivi u današnjoj situaciji u kojoj se nalazimo i mi i neko ko je par hiljada kilometara od nas, jer glad i bes se različito izgovaraju na drugim jezicima, ali se svuda isto osete.
Što se tiče produkcije i aspekata „iza kulisa“, album je izveden besprekorno. Ovakav album bi zvučao efektno i da je rađen u DIY stilu, mada bolja produkcija svakako poboljšava utisak. Zvuci su čisti, uravnoteženi, nema naglih iskakanja i zaista je urađen odličan posao usklađivanja velikog broja raznorodnih instrumenata.
Pošto su pesme nešto dužeg trajanja od proseka, prvo preslušavanje ploče zvuči malo dosadno, dok se pesme ne pronađu svoje mesto u ušima slušaoca. Kada se fino rasporede i kada se album slegne, album je upoznat i zvuči maestralno. Nema potrebe za preskakanjem pesama, tu je jedan solidan i neobičan instrumental, tok je miran i neprekidan, i prosto nema loše energije.
Potrebno je više ovakvih albuma i muzičara, treba rasteretiti prenatrpane žešće žanrove i forsirati ovakav tip muzike, koji je kod nas zbog više razloga i predrasuda nepravedno potisnut do margina. Ovaj album je rezervisao sigurno mesto na listi najboljih albuma ove godine, tako da bez obzira kojoj muzičkoj grupaciji pripadate, ne bi bilo loše da ga preslušate, jer nema razloga da vam se makar njegov manji deo ne dopadne.
Tihomir Škara