Samim svojim nastankom je „HeadBang“, prvi srpski metal vlog, privukao na sebe veliki pažnju ne samo ljudi i medija iz rok/metal branše iz zemlje, već i iz regiona. Bagzi i Žaki, dvojac koji vuče konce i gura celu ideju od samog početka, su izdvojili nešto svog vremena da odgovore na pitanja brižljivo pripremana za njih, te nas tako podrobnije uputili u svoj rad.


HC: Kako ste došli na ideju da pokrenete vlog?
B: Žaki je predložio, a ja sam oberučke prihvatio tu ideju. Povukla nas je i činjenica da to niko nije radio u Srbiji pre nas i da generalno na ovim prostorima nema ničega sličnog. Ali, pre svega, to smo zbog nas samih krenuli da radimo. HeadBang vlog je refleksija onoga što nam fali u medijima (Žakiju i meni pre svega), a sve to fali i onima koji nas prate. Uostalom zato nas i prate. Na kraju bih dodao da nas dvojica neskromno možemo da kažemo da smo prvi u tome. Prvi smo i jedini. Tako da nema boljih od nas, nemamo konkurenciju kada je HeadBang vlog u pitanju, hehe.
Ž: Ideja za vlog je naravno došla neplanirano. Bagzi je imao ideju da napravi stranicu na kojoj bi se promovisala metal muzika, a da to nije ona standardna fora – samo kačimo pesme i to je to. Jednom prilikom me je pozvao da mu se pridružim u uredjivanju te stranice i tada mi je sinulo to za vlog. Gledao sam druge ljude kako to rade, zagolicalo mi je maštu to kako bi mogao da izgleda jedan skroz iskreni vlog o metal muzici. Malo posle toga smo lansirali prvu epizodu, te se ispostavilo da smo fakerski tandem.

HC: Priču sa “HeadBang-om” ste započeli krajem prošle godine - da li ste očekivali da će se vlog razvijati ovakvim tempom i na ovakav način?
B: Tačno, prošle godine smo došli na ideju da pokrenemo „HeadBang“. Pre svega, „HeadBang“ je trebalo da bude blog na kome bi smo iznosili suvoparna mišljenja o izdanjima kojekakvih bendova (naravno sa akcentom na underground scenu). Predomislili smo se i umesto bloga rešili smo da pokrenemo vlog. I evo, posle skoro godinu dana aktivnog rada vloga imamo ''malu armiju'' istomišljenika, onih koji nas podržavaju i redovno prate. I što je najvažnije sa svakom epizodom na našem vlogu raste i broj onih koji nas prate. E, sad - da li smo očekivali sve to? Jesmo, očekivali smo neku povratnu reakciju i recimo da smo zamišljali od početka odziv kakav danas imamo. Kada to kažem mislim i na vlog i na blog koji je od skoro započeo svoj aktivan rad.
Ž: Iskreno, nisam očekivao ko zna kakav feedback kada smo lansirali prvu epizodu vloga, s obzirom na to da nismo imali neki poseban plan, sve je nekako išlo samo od sebe. Planiramo da još širimo priču da bi stranica i sajt bili non-stop aktivni i puni sadržaja.

HC: S obzirom da ljudi sve manje vremena izdvajaju za čitanje bilo kakvog onlajn štiva, vlog se pokazao kao pravi potez, pošto su drugi, stariji mediji itekako obratili pažnju na vas.
B: Ej, čoveče, ja sam tek nakon par epizoda shvatio da ljudi stvarno ne vole da čitaju, a da i ono što slušaju ne vole iskreno, da ih to davi. Voli narod da sve bude sažeto, što kraće i sa što manje glupih (nebitnih) informacija. Eto, na vlogu više ne predstavljamo bendove kao nekada, onako opširno i suvoparno. Sada to radimo onako “s nogu”. Što se medija tiče... Iskren da budem, bilo je tu samo par njih koje nismo morali da cimamo za rukav, te su se na prvu loptu javili i ponudili saradnju. Ruku na srce, svi ostali kojima smo se obratili su nam izašli u susret, te im ovom prilikom zahvaljujemo. Moram da napomenem da ništa ne ide samo – niko neće da sedi u fotelji, da gleda Žakija i mene i da kaže: „Vau, oni su kul, daj da im ponudim saradnju, jer im to treba, a treba i meni!“ Ne ide ništa samo, za sve se moraš iscimati i nekada pošteno oznojiti. Sada bih se nadovezao i isto poručio nekim mladim bendovima koji stave pesmu na „Youtube“ i čekaju da ih neko cima, da piše o njima i da ih reklamira. Za sve mora da se mrdne zadnjicom!
Ž: Cela ta videomanija je uveliko prisutna, činjenica je da ljudi provedu ogromno vreme na „Youtube-u“ gledajući video klipove, a da se sve manje čita, u dobu brze razmene informacija zasićenost je jedna prirodna stvar, zbog toga je pažnja onog koji sve to prati usmerena ka sažetom sadržaju - samo najbolje šanse i golovi, nikako cela tekma.

HC: Kako izgleda snimanje jedne epizode, od početka do kraja?
B: Počeću od toga kako dolazimo na ideju da snimimo novu epizodu. Dakle, Žaki i ja se slučajno sretnemo u gradu i najčešće se raspričamo kao da se nismo videli pre par dana. Onda, ako na kraju razgovora Žaki spomene snimanje epizode, ja mu  kažem: „Brate sutra sam u 17 časova kod tebe, nemoj da te opet budim.“ Sutradan gledam na sat, zovem Žakija, a on svojim dubokim glasom promrmlja da je budan i ja zapalim kod njega. Dočekuje me na stepenicama, puši cigaretu, sunča onu njegovu šugavu „JNA“ tetovažu i srče kafu. Ali, da pređem više na stvar. Smestimo se na onaj kauč i onda razglabamo bar sat il' dva o nekim glupim temama i kada shvatimo da je sunce zašlo i da će nam kadrovi biti tamni zbog toga, mi se bacamo na posao. Postavi se mobilni telefon sa kamerom od 5 mpx, iskopa se neka zanimljiva tema i radimo spontano, sve na prvu. Bez obzira na to, mi posle snimanja imamo oko sat vremena materijala, od čega iskoristimo maksimum 20 minuta. Posle snimanja ja spustim Žakija u grad jer ga je iscimao neko od ekipe da piju pivo. Mene, eto, ni ne pitaju da im se pridružim, znaju da imam ženu i decu, što bih ja pio pivo? Ali neka... Eto, recimo da snimanje sa svim pripremama traje pet do deset sati.
Ž: Snimanje jedne epizode? Auh… Stefan bane kod mene, otvorimo pivo, preslušavamo stvari koje smo iskopali u medjuvremenu, onda preslušavamo stvari bendova koje su nam poslali za ‘vju, pročitamo jednom njihovu biografiju, a onda obično neko prvi kaže: “’Ajde, uključuj kameru”. Obično nam treba dosta vremena da snimimo prvih pet minuta epizode jer se dobro izdebilišemo, izgrešimo (gori smo od Bivisa i Batheda), a kad krene onda ide glatko sve do kraja (hehe). Često nastane sjajan brejnstorming, gde svakakve ideje nalete u trenutku.

HC: Dakle, iako isplanirane, epizode ispadnu slučajno snimljene? Dobra taktika za bežanje iz rutine. Da li vam se javlja dosta bendova i kakav je njihov stav?
B: Sve je spontano, naročito poslednjih 5-6 epizoda. Na početku smo bili previše kruti, glumili smo nesvesno. Ali, eto, sada smo stari vlogeri, hehe. Svakim danom se trudimo da unapredimo svoje ''vlogerske veštine''. Bendovi se javljaju, ali ništa preterano. Recimo da se za sada dovoljno bendova javi mesečno za prezentovanje u vlogu. Oni koji se jave su prosvećeni, te imaju spreman medijski materijal (slike, pesme, linkove, biografiju). Ipak, ima i onih koji samo “bace” gomilu linkova u inbox naše “FB” stranice i kažu: „Evo vam ovo, slušajte nas i pričajte o nama“. Još uvek ne odbacujemo takve bendove, jer ni mi nismo u početku znali kako se to radi, kako i sa kojim materijalom se obraćaš medijima za prezentaciju. Stoga ih uputimo kako da to urade i gde da nam pošalju sve potrebne informacije. Oni se tada zahvale i nikada se više ne jave. Ne želim da neko misli da smo mi napucani i da nas mrzi da kopamo po linkovima tih bendova. Ali, ako njima nije bitno da se kvalitetno predstave u vlogu, zašto bi nama bilo bitno da se cimamo oko njih previše? Kada je u pitanju “HeadBang” blog, tu je stvar malo bolja, jer se javljaju bendovi koji žele pisane recenzije.
Ž: Možemo da se pohvalimo da nam se javlja dosta bendova, obično su to ekipe kojima se dopada ovo što radimo i kako to radimo.

HC: Skoro ste snimili jednu specijalnu epizodu, intervju sa Zloslutom. Da li će i u budućosti biti sličnih?
B: Da, specijal epizode su od početka bile u planu i eto jedna je snimljena. Kao što si spomenuo, radi se o blek metal bendu Zloslut. Sigurno će biti još sličnih specijala, ali rad na njima smo ostavili sa strane. Želimo da napomenemo da je jedino pristup specijalima drugačiji od pristupa regularnim epizodama: umesto dva brbljivca u kadru je jedan (u sledećem specijalu će čast da bude solo brbljivac imati Žaki), nema skečeva, niti previše efekata u produkciji. Recimo da ćemo nastojati da se i u buduće držimo tog koncepta. Ukratko – specijali su ozbiljne epizode.
Ž: Biće u budućnosti više takvog sadržaja i svakako više onih varijanti improvizovanog video-intervjuisanja.


HC: Na svom blogu sam pomenuo da mi se sviđa odstupanje od prvobitnog koncepta i ubacivanje „perifernih stvari“. Tu mislim na spotove, pogotovo one u kojima bendovi "fejluju", kao i određene dogodovštine iz prepiski sa drugim ljudima, muzičarima.
B: Bilo je vreme da se uzmemo u pamet, da malo unesemo svežine. Stizale su i sugestije od strane ljudi koji su iskusniji, te smo prihvatili savet i promenili koncept. Primetio si da je ostao akcenat na bendovima koji žele da predstave svoj rad – za njih će uvek biti mesta na “HeadBang-u”. Što se tih novina u regularnim epizodama tiče, sada imamo rubriku „Crni Biseri“ u kojoj predstavljamo neke po nama luckaste, budalaste, ne tako „trve“ spotove i slično. Jedan od pratilaca na našem „Youtube“ kanalu je dao komentar kako je to što ismevamo te izvođače glupo i da nekima to nije niti zanimljivo, niti smešno kao Žakiju i meni. Dao nam je par smernica kako bi mogli u budućnosti da radimo. Hvala mu ovom prilikom na svemu tome, imamo na umu sve što je rekao, jer obojica čujemo i osluškujemo ono što drugi govore. Ipak moramo da napomenemo da smo Žaki i ja dva skota koje nije briga da li će se nekome svideti naš skeč, goblen Žakijeve bake koji krasi pozadinu kadra u kome snimamo, nije nas briga ni da li će se nekome svideti naše mišljenje. Kako bilo, nastavićemo da uvodimo nove rubike, pokušaćemo da uključujemo i ljude sa strane da snime par minuta i budu deo epizode i na kraju svakako težimo da sa svakom epizodom donesemo nešto novo i originalno.
Ž: Veliki uticaj na dodatke i promene u sklopu “HeadBang-a” prouzrokovala je publika, posebno bliski ljudi, svaku sugestiju smo, ako ne prihvatili, onda barem razmotrili, tako da se to ispostavilo kao dobra stvar. Lako je primati dobre kritike, mislim da je bitna stvar kod ovog dua to što možemo jako lepo da prihvatimo i one loše.

HC: Da li je bilo situacija da su se ljudi osetili indirektno prozvanima, iako za to nije bilo povoda. Da li ste dobijali neku "zanimljivu" elektronsku poštu?
B: Skoro smo imali takvu situaciju. Neki lik se osetio prozvanim u našoj osmoj epizodi, a u kojoj smo se dotakli klubova, publike, napucanih bendova koji misle da su uhvatili Boga za muda… Lik se predstavio u fazonu neke “Alfe i Omege” domaće i ex-Yu scene, da je svirao sa svima sem sa “Bijelim Dugmetom” i da je član jednog poznatog domaćeg thrash metal benda, a koji je eto igrom slučaja pre par godina trebalo da svira u lokalnom klubu u kom su dobili šut kartu iz nekog nama nepoznatog razloga. Pretpostavljam da je lik istripovao da smo Žaki i ja vlasnici tog kluba koji sada imaju i vlog i pri tom prozivaju baš njega i njegov bend. Ha! Prozivao nas je na najklinačkiji mogući način putem komentara i putem poruka. Ali, mi smo iskusno ćutali, uslikali porukice za materijal neke naredne epizode i smejali se.
Ž: Čuo sam da su se odredjeni ljudi prozvali na neke naše uopštene kritike i ako je tako, dobro je! Znači da radi. A što se tiče ljutih mejlova, čini mi se da ih nije bilo, čini mi se da takva vrsta nezadovoljstva radije putuje od usta do usta.

HC: Početkom juna meseca ste pokrenuli i blog stranicu. Kako je došlo do toga da se latite spisateljskog posla?
B: Blog nam je već neko vreme bio u planu. Recimo da smo se samo malo više angažovali da i to zaživi. Odmah moram napomenuti da bloga ne bi ni bilo da nam u susret nije izažao David iz fanzina „Princip“. On je zaslužan za sve što se može videti na blogu, pa i delimično i za ono što se da pročitati na istom. Svakim nas danom savetuje kako i šta treba raditi, počevši od osnovnog, pa do „kićenja“ objava. Kako bilo, blog nam je jako trebao i evo sada imamo šansu i da otupimo tastature.
Ž: Blog je bio Bagzijeva ideja, kontam da je bio inspirisan radom online fanzina i blogova koji obojica pratimo: „Helly Cherry“, „Princip“, tvoja Ciklonizacija itd.

HC: U veoma kratkom roku ste objavili veliki broj postova i stvorili solidnu ekipu saradnika. Kakvi su planovi sa te strane?
B: Blog je tu da održava „HeadBang“ aktivnim između epizoda koje se snimaju u proseku jednom u mesecu i na kojima je akcenat od početka. Dakle, čisto da ne dođe do zabune: osnovno „zanimanje“ nam je vlog, a blog je tu da upotpuni prazne dane izmedju epizoda i da ujedno prikupi materijal za njih. Svakako smo vredni na blogu i trudimo se da to izgleda što više profi iako smo teški amateri. Imali smo sreće da se za kratko vreme  javilo par saradnika - za sada samo sa prostora Srbije. Konkurs je i dalje otvoren. Isto tako nam se možete javiti porukom na našoj „Facebook“ stranici.
Ž: Priključili su nam se žešći likovi i likuše, te sad sa oduševljenjem posmatramo kako cela stvar doživljava ekspanziju.

HC: Kako ide saradnja sa drugim medijima? Kako vidite scenu u Srbiji?
B: Saradnja sa drugim medijima je odlična. Ne bih nikog posebno izdvajao i imenovao, sami će se oni prepoznati. Dodao bih da imamo i odličnu saradnju sa izdavačkim kućama i organizatorima, kao što su “Grim Reaper Records”, „Jesboligakurac Records & Distro“, „Miner Recordings“, „Hammer and Tongs Tour and Promotion“... Imamo tu sreću da „HeadBang“ ima mnogo prijatelja.
Scena? Neki kažu da je scena mrtva, da umire. Mi kažemo da ona ne umire na bini, već ispred nje i ispred kluba.

HC: Kakvi su vam dalji planovi? Da li planirate povećanje broja epizoda na mesečnom nivou?
B: Planovi ne postoje, „HeadBang“ se sam planira, „HeadBang“ je naš način života, hehe. Šalim se malo. Nekako se sve samo od sebe nameće. Jasno je da težimo da snimimo što više epizoda, da blog postane još posećeniji i da kroz neko vreme postane i sajt sa nekim konkretnim domenom. To je otprilike to što se planova tiče.
Ž: Plan je da priču nastavimo, da širimo naš entuzijazam, da saradjujemo sa raznim medijima i dobro se zezamo dok sve to radimo, cela priča je nastala iz loženja na muziku, i hoćemo da se o njoj govori, čita, saznaje... Teško mi je da ne budem pristrasan, tako da me baš briga, govorimo o najsuperiornijoj muzici na svetu, a to je metal. It's time to bring back the fame!

HC: Neka poruka za kraj?
B: Dragi čoveče, hvala ti što si nam poklonio par minuta svog života i pročitao sve ove redove. Nisi to uradio jer ti je dosadno i nemaš pametnija posla - to si uradio jer si benigni tumor scene, uradio si to jer je podržavaš. Živeli fanzini i webzini, živeo UG i DIY!
Ž: Poručujem svima onima kojima ovo nije samo fazon i faza, nemojte nikada da mislite da svi zajedno radimo ovo uzalud, duh živi. Hail!

Intervju pripremio Antonio Jovanović