Stripburger kao da je počeo da izlazi u tim nekim ključnim momentima. Broj pre ovog pojavio se pred novogodišnje praznike, a 67-ica stiže na početku leta. U svom punom obimu, i sjajnim mirisom koji će biti poslastica za sve booksniffere.

Pred nama je još jedno regularno izdanje koje počinje uvodnikom koji je više kolumna, razmišljanje i neki lični doživljaj stripa Martina Ernstsena, norveškog strip autora. Šta njemu strip lično znači, i zašto kao medij može da ruši razne granice. Odmah nakon kraćeg stripa kreće intervju sa Ninom Bunjevac, andergraund strip autorkom koja kroz razgovor predstavlja svoje poslednje izdanje "Fatherland". Naravno, tu su još priče o odrastanju, uticajima, kako je strip postao deo njenog života, stvaralačkom procesu ali i razlici između Kanadske i eks Ju strip scene.

Najveći deo broja standardno odlazi na autore širom sveta. Ovoga puta tu su stripadžije iz Norveške, Nemačke, Španije, Mađarske, Argentine... Pravo malo bogatstvo različitih pristupa, estetike, tema... Sledi nam još jedan iscrpan razgovor sa Marjanom Pušavcem. Centralna tema razgovora je strip biografija Alme Karlin koju je uradio u saradnji sa Zoranom Smiljanićem.
Kao što rekoh, nova doza stripova stiže u pravo vreme. Sunce je počelo da prži, a Stripburger možete čitati u hladovini uz pivo, ili poneti na bazen, more. Ako je pretoplo na plaži otvorite ga, podignite, zaklonite Sunce,... i opet čitajte stripove. Baš je multipraktičan ovaj Stripburger zar ne?

Na kraju, za jesen, ili tamo pred zimu, možda bi moglo da padne neko specijalno izdanje. Čini mi se da odavno nije...