Vreme je za novo izdanje rubrike "Kako sam postao...", ali ovoga puta ipak u ženskom rodu. 
Nakon nekoliko nedavno održanih koncerata (nastup sa Matijom Dedićem, Arsenal fest), Maja Cvetković je ovonedeljni gost naše rubrike. U svom tekstu izabrala je nešto drugačiji pristup od dosadašnjih gostiju rubrike. Posebnu pažnju je posvetila stvarima iza scene, saradnji i komunikaciji sa muzičarima koji su svakako ostavili najsnažniji utisak. Pogledajmo...

foto: Bojana Janjić

Bendovi, muzičari i albumi


Još od malena sam volela da slušam metal muziku. Tokom petog razreda omiljeni bendovi su bili: Metallica, Anthrax, S.O.D, AC/DC. Nešto kasnije dolazi Nirvana, a onda polako otkrivam da postoji i druga muzika. :)

Paralnelno sa mojom muzičkom karijerom, počinjem da radim i sviram na mnogim muzičkim festivalima (Exit, Mikser, Green fest, Arsenal itd…). Radeći na Exitu dobila sam ubrzani kurs kako zaista stvarno funkcioniše muzička industrija, i jedna sam od srećnijih koja je imala prilike da upozna većinu izvodjača koji su tamo nastupali.

Tu sam imala priliku da pričam sa mnogim velikim i malim zvedama. Neki bendovi su me oduševili, neki razočarali, ali činjenica je da sam tu stekla neverovatno iskustvo kako se ponašaju “veliki” bendovi, kako mali, a i kako se ponašamo mi - domaći bendovi.

Upravo na tim festivalima stičem ogromno znanje. Mnogi vrše ogroman uticaj na mene i kreću da me oblikuju. To je ono što je ostavilo najvećeg traga u proteklih 15 godina. Naravno da su mnogi albumi uticali na moj razvoj, ali koncerti uživo su bili prava stvar za mene.

Odnos prema muzici, sviranju, vežbanju, tehničarima, novinarima, instrumentima, kolegama i novcu je nešto što je jako bitno u celom tom poslu. Tada upoznajem značajne ljude koji su ostavili veliki uticaj na mene:

Maja i Grinderman
NICK CAVE i njegova cela ekipa iz benda GRINDERMAN, bend PORTISHEAD, PLACEBO, MOBY, PRODIGY, Faith No More, Patti Smith, Lily Allen,….i mnogi drugi. Gledajuci ih skoro sa bine, upoznala sam mnoge procesore, pedale, tehnike sviranja, in ear monitoring koji kod nas tada (2002.) nije koristio niko, njihove bas linije i sve što me je oduvek zanimalo. Po prvi put sam tada izbliza i iza scene videla šta zaista znači roudi, koji je njegov pravi posao i slično, sta znači dobar menadžer i dobar muzičar, kao i šta znači uigrana ekipa, disciplinovana i ozbiljna. Srećom imala sam prilike da vidim i kako to sve izgleda kod nekih velikih bendova koji su stalno na turneji. Naravno i kod stranaca je bilo mnogo lažnih muzičara, plejbekova, histeričnog glumatanja i ostalih stvari, ali navešću i par primera koji su na mene dobro uticali.

Gitarista Nick-a Cave-a Warren Ellis je čovek koji je ostavio neverovatan utisak na mene, ne samo sto je koristio fenomenalne pedale koje mu je drug pravio po njegovoj želji i što je u 9 časova ujutru bio spreman i prikladno obučen da sa velikom ljubaznošću uradi intervju za sve medije, već i što je na bini bio najveći car koji se ikada pojavio za svojom gitarom. Zvukove koje je pravio bili su neverovatni.

Takodje, bubnjar istog tog sastava po imenu Jim Sclavunos mi objašnjavao da je najbolje za jedan bend da se napravi još jedan bend koji će imati iste članove samo drugi naziv. Rekao mi je da je tako jedino moguće da se bude stalno na turneji, sa istim ljudima i sa istim ciljem. Takodje mi je tu izneo činjenicu da je važno da se bude predan jednom sistemu (jednom bendu pa makar imao i dva naziva).

Geoff Barrow (Portishead) mi je govorio o tome da su jako bitne ljubavne priče koje ti se dešavaju i koliko one mogu da te sputaju ili pokrenu u daljem radu. Pričao mi je o njegovom razvodu i koliko je to uticalo na njega i njegovo stvaralaštvo. Osim toga, pokazao mi je da je krajnje normalna stvar poneti opremu sa svojim tehničarem i poštovati ljude koji su oko bine.

Mnogo više je uticaja imao svaki koncert pojedinačno nego bilo šta drugo na ovom svetu. Takodje volim i sa svojim kolegama da provodim vreme i da učim od njih: Miki iz Darkwooda je super svirač u raznim pravcima, Koja mi je stilski najomiljeniji, Žika Jelić (YU GRUPA) je najprijatniji u poslu, a Cvele iz Bajage i instruktora je onakav kakav treba da bude svaki basista.

Albumi koji su me oblikovali u detinjstvu:
Nirvana - Nevermind. To ne treba da se obrazlaže.
Rage Against the Machine - Rage Against the Machine. Retko kada imam prilike da na jednom albumu čujem toliko dobrih pesama. Taj album je definitivno album za sva vremena. Zanimljiva je stvar da sam toliko puta čula obradu pesama "Killing in the name", ali ona jedino dobro zvuči kada je sviraju originalni članovi. Prosto, samo njih trojica mogu da proizvedu taj gruv.

Album koji trenutno slušam
AM - Arctic Monkeys
album 2013-2014. Ovaj disk ne vadim iz plejera koji mi se nalazi u kolima. Sva putovanja su mi vezana za njih. Prvi put kada sam čula gitarsku liniju za pesmu "Do I Wanna Know?, ostala sam bez daha. Nisam bila njihov veliki fan od početka njihovog stvaralaštva, ali ovaj album im je najbolji do sada.

Albumi za preporuku
Random Access Memories - Daft Punk 2013
. Proizvod mog najomiljenijeg dvojca koji je dobio mnogo nagrada. Ovaj put je to definitivno sa razlogom.  Oni su izabrali pravi put: predstavljaju se muzikom, a ne svojim licima. A muzika im je skoro pa savršena.

Reditelji i filmovi 


Največi uticaj je ostavio Matrix. Triologiju reditelja Larija i Endija Vačauskog gledala sam i po nekoliko puta. Ja sam potpuno bila oduševljena tim filmom i to od glume preko režije, specijalnih efekata, montaže i muzike. 

Stripovi


Na ovo pitanje mi je teško da odgovorim. Zaista nisam neko ko je puno čitao stripove osim Alan Forda.

Pisci i knjige 


Ima dosta takvih knjiga… Ne mogu sada da se se setim baš te knjige koja je najbolja za ceo život i koja me je oblikovala ali mogu da predložim jednu od pročitanih u skorije vreme 'Noć u Lisabonu' (Erih Marija Remark). To je knjiga koja je nedavno putovala sa mnom i učinila moje putovanje avionom mnogo zanimljivijim. Prati siromašnog izbeglicu koji se jedne noći u Lisabonu zagledao u brod koji plovi za Ameriku.

Uglavnom baš volim da čitam biografije bendova. Tu se čak i previše unesem. Uživala sam dok sam čitala 'Enter Night' (Metallica). Zanimljivo  je kako je Džejms Hetfild, bubuljičavi tinejdžer, oslanjajući se na svog bubnjara Larsa (čoveka velikih ambicija i menadžerskog umeća) stasao u pravu rok zvezdu.

Lice Rock n rolla”, Kit Ričards. Ova knjiga se teško nalazi u Srbiji. Uglavnom svi imaju u prodaji samo knjigu 'Život'. Autor, ugledni novinar i biograf imena kao što su Endi Vorhol, Lu Rid, Peti Smit i drugi, ovoga puta uspeo je da zanimljivim tonom oslika veoma buran život gitariste benda Rolling Stones”.

Događaji 


COLDPLAY / PRAG
KINGS OF LEON / SZIGET BUDIMPESTA
MOLOKO / EXIT
THEROLLINGSTONES / UŠĆE
GRINDERMAN / EXIT
RAMMSTEIN / BEOGRAD (oba koncerta u Areni)
i domaći primer:
DISCIPLIN A KITSCHME / SKC BAŠTA (zbog bubnjara iz Londona)…