Exit 2016. - Pregled 4. večeri
Helly Cherry
10.7.2016., Novi Sad – Petrovaradinska tvrđava
Poslednje veče Exit magije za ovu godinu. Duže nego inače sam proveo na ulazu čekajući na pretres i usled toga zakasnio na početak spid metal manijaka. Dok sam koračao ka Explosive-u, sa Main Stage-a su dopirali zvuci repera sa Bassivity etikete, koji su pod identičnim imenom i nastupili te večeri. Nisam stigao da im ispratim nastup, ali jesam, barem dobar deo, Bombarder. Legendarni srpski thrash metal sastav koji svoje korene vuče iz Sarajeva. Tokom rata u Bosni, originalni gitarista gubi život, a pevač Nenad Kovačević se seli u Beograd gde nastavlja sa muzičkim radom. Prvi put gledam Bombarder uživo i moram da kažem da su bili super. Thrash/speed metalčina par ekselans. Pevač Nenad je zadržao izvorni ijekavski izgovor, a moram da priznam i entuzijazam. Primetna je bila količina radosti u momentima njegovog govora i srčanost kod izvedbi pesama.
Mene je dočekala pesma ‘’Princeza’’, a nakon nje ‘’Spaljen’’ sa nedavno izdatog albuma pod nazivom ‘’Okot iz pakla’’. Publike još uvek nije bilo dovoljno, ali oni koji jesu, mogli su gledati dobar nastup. Najveću reakciju proizvela je numera ‘’Speed Metal Manijak’’, koja ujedno predstavlja i zaštitni znak Bombardera. Nešto ranije su završili nego što je po programu bilo predviđeno pa je nešto ranije i idući bend okupirao Explosive binu.
Poslednje veče Exit magije za ovu godinu. Duže nego inače sam proveo na ulazu čekajući na pretres i usled toga zakasnio na početak spid metal manijaka. Dok sam koračao ka Explosive-u, sa Main Stage-a su dopirali zvuci repera sa Bassivity etikete, koji su pod identičnim imenom i nastupili te večeri. Nisam stigao da im ispratim nastup, ali jesam, barem dobar deo, Bombarder. Legendarni srpski thrash metal sastav koji svoje korene vuče iz Sarajeva. Tokom rata u Bosni, originalni gitarista gubi život, a pevač Nenad Kovačević se seli u Beograd gde nastavlja sa muzičkim radom. Prvi put gledam Bombarder uživo i moram da kažem da su bili super. Thrash/speed metalčina par ekselans. Pevač Nenad je zadržao izvorni ijekavski izgovor, a moram da priznam i entuzijazam. Primetna je bila količina radosti u momentima njegovog govora i srčanost kod izvedbi pesama.
Mene je dočekala pesma ‘’Princeza’’, a nakon nje ‘’Spaljen’’ sa nedavno izdatog albuma pod nazivom ‘’Okot iz pakla’’. Publike još uvek nije bilo dovoljno, ali oni koji jesu, mogli su gledati dobar nastup. Najveću reakciju proizvela je numera ‘’Speed Metal Manijak’’, koja ujedno predstavlja i zaštitni znak Bombardera. Nešto ranije su završili nego što je po programu bilo predviđeno pa je nešto ranije i idući bend okupirao Explosive binu.
Direktno iz crust prestonice SAD-a, Oregona (Portland), dolazi thrash metal atrakcija Toxic Holocaust. Ovaj bend je isprva bio projekat/one man bend Joel Grind-a, koji je kasnije za potrebe live nastupa organizovao prateći bend. Danas je Toxic Holocaust bend sa ravnopravnim članovima, ali Joel i dalje drži sve niti u svojim rukama. Pesma kojom su otvorili nastup bila je ‘’Metal Attack’’. Nakon nje jedna za drugom su se ređale ‘’Chemistry of consciousness’’, ‘’Mkultra’’, ‘’War is hell’’, ‘’666’’ itd. Publika je lagano krenula da puni prostor ispred bine, vidno iznenađena što je koncert krenuo ranije od najavljenog.
Najveća ludnica je bila na njihovim najvećim hitovima ‘’Hell On Earth’’ i ‘’Nuke The Cross’’. Joel se u par navrata sa bine zahvaljivao svima koji su prisutni i pozdravio nas.
Oko 45 minuta je Toksični Holokastu muzicirao, nakon čega je napustio binu koju je trebalo predati At The Gates-ima. Ove poslednje večeri Exit festivala, Main Stage je ugostio dva velika svetska muzička imena, Wiz Khalifa i The Prodigy. Za fotografisanje ovih drugih bila je potrebna posebna narukvica koju naš fotograf nažalost nije imao, pa smo podelili uloge, on ostaje na Eksplozivu, a ja idem na Main da hvatam mesto za nastup legendarnih rejvera.
Od 23h na Main Stage-u, nastupao je jedan od najpoznatijih repera današnjice i jedan od zaštitnih lica novog hip hop pravca – trepa. Glavom i bradom – Wiz Khalifa. Na stejdž se prvi popeo i zauzeo svoje mesto njegov verni pratilac DJ Taylor Gang, koji je nekih 10 minuta pravio podlogu za ono što će uslediti. I kreće. Na binu izleće Wiz, afroamerikanac koji je kalio zanat na ulicama Pitsburga, prvi put u Srbiji. Pesma kojom se predstavio publici bila je ’’Most of us’’, pa ’’Zoney’’ i onda jedna od njegovih najpoznatijih ’’Black And Yellow’’ koju je svih onih par desetina hiljada ljudi zapevalo u glas. Neverovatna gužva je bila za Wiz-a, igla nije imala gde pasti, što je i razumljivo jer je ovo definitivno najjače ime ovogodišnjeg Exit-a, uzimajući u obzir dimenzije njegove trenutno popularnosti.
Sledeća pesma je bila ’’More And More’’tokom koje je njegov crew pustio 2 ogromna džointa na naduvavanje (hehe) i par manjih da plivaju publikom. Tu su ostali do sredine nastupa. Ispoštovan je i Snoop Dog, što pesmom ’’Young, Wild and Free’’ koju je otpevao sledeću, što bacanjem rispekta pred početak iste. Usledile su ’’Pull Up’’, ’’Never Been’’ i ’’James Bong’’. Potom je Wiz dao poštovanje svom DJ Taylor Gang-u, pozivajući i publiku da uradi isto uz pesmu ’’Taylor Gang’’. Rokanje je nastavio pesmama ’’Medications’’, ’’Reefer Party’’, ’’We Dem Boys’’, ’’No Sleep’’, ’’Work Hard, Play Hard’’ itd. Zanimljivi video klipovi su pratili nastup ovog mladog trepera. Klipovi na kojima su fabrike, neboderi, puste ulice su po svoj prilici bili slika i prilika Pitsburga, a drugoj strani kanabis koji je bio tamo iz očiglednih razloga, uzimajući u obzir tematiku Wiz-ovih pesama. Do kraja ’’Roll Up’’, ’’On My Level’’ i za sam kraj njegov najveći hit, uzimajući gledanost spota na youtube-u kao parametar (skoro 2 milijarde), ’’See You Again’’.
Interesantna stvar kod Wiz-ovog nastupa je to što je lik skoro sve vreme totalno sam bio na bini, izuzimajući DJ-a koji je bio na pultu neznatno iznad njega i doslovno u pozadini. Dakle, niti pomoći u bacanju bekova, niti u dizanju atmosfere, ništa. Wiz je sve sam uradio i ludo se zabavio na bini. I to je bilo to, nakon sat i po vremena nastupa.
Dosta ljudi je nakon Khalifa-e otišlo i ostavilo dovoljno prostora da se poboljša pozicija za gledanje legendi. Naravno, nedugo nakon oslobađanja prostora isti je bio popunjen i to više nego za Wiz-a. Kao uvertiru za najposećeniji koncert na ovogodišnjem Exit-u bio je veliki vatromet, nekoliko minuta pre 1 sata iza ponoći i nekoliko minuta pre nego što su ikone rejva izašle na binu. The Prodigy, definitivno najpopularniji strani bend u Srbiji još iz vremena ’90-ih godina XX veka. Prvi koncert ovih elektro-gorostasa u Srbiji bio je ujedno i ponovno otvaranje vrata za strane bendove i koncertnog uživanja i slušanja muzike za publiku u Srbiji nakon embarga. Taj koncert pamte svi obožavaoci Prodigy-ja, ali i oni sami pa je dugo na njihovom sajtu stajao izveštaj sa čuvenog koncerta iz hale Pionir, decembra 1995. godine, nekoliko dana pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Ovaj nastup je bio u velikom iščekivanju i neverovatan hajp je podignut u danima koji su mu prethodili. Pronađene su devojke koje su plesale sa njima tog decembarskog koncerta 1995. godine, a drugi razlog tolike euforije bilo je to što su se oni ovim koncertom oprostili od Srbije zanavek jer grupa uskoro prestaje sa radom. Nastup su otpočeli uvodnom temom, a prvu numeru koju su izveli bila je ’’Breathe’’. Odmah je usledio totalni haos. Šutka se raznela čitavim prostorom, svi su skakali, gibali se, znojili, vrištali... Neki su i padali u nesvet, gušili se od gužve i toplote, no sve u svemu, bilo je ok, nije bilo mrtvih, hehe. Iduća pesma je bila ’’Nasty’’, zatim ’’Omen’’, ’’Firestarter’’, ’’Rok-Weiler’’, ’’The Day Is My Enemy’’... Neverovatna energija je bila u publici, bukvalno se nije stalo sa pogom i skakanjem, dok je na bini ona bila osetno manja.
Ja sam The Prodigy prvi put gledao na Warriors Dance Festivalu u Beogradu 2012. godine i moram primetiti da su tada daleko više energije imali. Keith Flint-a skoro uopšte nismo videli, dok je Maxim poginuo na bini. Trčao je, dizao atmosferu, konektovao se sa publikom, skakao itd. Prodigy pored gorepomenute dvojice vokalista čini i glava cele priče Liam Howlett, dok za live nastupe imaju gitarsku i bubnjarsku ispomoć. Numera ’’Voodoo People’’ je jedna od onih kojoj se publika najviše radovala pa je samim tim i neverovatna ludnica nastala tokom izvođenja iste. Tokom pesme ’’Invaders Must Die’’ publika je samoinicijativno posedala na zemlju i krenula čuveni ’’veslanje’’ ples, da bi nakon toga Maxim zatražio od publike da klepuje u ritmu što je dodatno poboljšalo ionako veselu atmosferu. Usledili su ’’Poison’’ i ’’Wall of Death’’ a onda i himna, što je i Maxim rekao, koja je izazvala definitivno najveću erupciju sreće i energije za ovaj nastup Prodigy-ja, a možda i za celokupni ovogodišnji program Exit-a. Zna se, Smack My Bitch Up.
Najveća šutka do tada, skakanje, ruke, noge i ostali delovi tela u vazduhu, polivanje, bacanje stvari u vazduh... Nešto što je definitivno trebalo doživeti. Maxim je u nekom trenutku zatražio da svi ljudi iz publike čučnu, dok su išli lagani tonovi koji su prethodili refrenskom delu pesme, kada su svi oni magic people, squatting (slavs?) people skočili i nastavili kuda su stali do trenutka pre. Za poslednji deo seta, The Prodigy su izabrali pesme ’’Their Law’’ gde se dogodio najveći circle pit ikada na Exit-u i gde doslovno nije ni bilo kruga u sredini već jedan veliki koji se obrtao, ’’No Good’ koju je takođe ispratila neviđena euforija i ’’Take Me To The Hospital’’. Za sam kraj su odsvirali deo čuvene ’’Out Of Space’’ i povukli se sa bine.
Ocena za publiku 10+, za The Prodigy 8 jer ipak se vidi odsustvo energije i da je penzija jedna mudra odluka koju su doneli. Zaboravih i ovo da dodam, tokom celog koncerta svetlele su baklje u publici. Gotovo ni jedna pesma nije prošla bez upaljene baklje, a rasveta je bila neverovatno dobra sa strobovima i ostalim jakim svetlima različitih boja. Neverovatan vizuelni ugođaj.
Kao i prethodne večeri, prošetao sam do stejdževa na kojima nisam bio jer ipak izveštaj nije izveštaj ako nije potpun. Nakon The Prodigy-ja posetio sam Gaia Experiment Trance Stage gde je Relative puštao muziku i gde se dosta ljudi uputilo sa Main Stage-a. Takođe, deo ljudi koji nije hteo da stoji u kilometarskom redu za Dance Arenu nakon nastupa britanaca, uputio se na Guarana As Fm Stage, koji pamtim kao najneposećeniji veći stejdž do pre 4 godine, a koji je za ova 4 dana konstantno bio krcat.
Pošto sam čekirao i ova 2 stejdža svratio sam ponovo na Explosive gde su svirali Norhod, simfonsijski metal iz Italije sa muško-ženskim vokalima. Mali broj ljudi je bio prisutan ispred bine i par vernih fanova. Dobro je sve to odsvirano i videlo se da im je jako drago što nastupaju na festivalu, ali jako malo ljudi da to isprati. Moja šolja čaja nije simfonijski metal pa nema neke merodovnije ocene.
Pošto sam se oprostio od Explosive-a za ovu godinu otišao sam to isto da uradim i sa Fusion Stage-om. Tamo su svirali Werefox, alternative rock bend iz Slovenije. Scena slična nastupu Norhod-a. Malo ljudi, par njih koji igraju ispred bine i zadovoljni muzičari na istoj. Vokalistkinja se zahvaljivala nakon svake pesme ljudima koji su ih ispratili i nakon 45 minuta repertoara, napustili su stejdž zadovoljni. Bend koji je zatvorio Fusion, bili su crnogorski reperi Who See u 04:30. Radovao sam se njihovom nastupu, a videh, već sa prvom pesmom, da nisam bio jedini. Nastup su počeli pesmom ’’Dinamida’’, usledile su ’’Kroz grad’’, ’’Nisam doma’’, ’’Pušti đaola’’... DJ Seagull Prime je bio za DJ pultom i vrlo dobro ispratio celu priču. Nizale su se dalje trep numera ’’Kruzer’’, zatim rege-rep ’’Legalizacija’’, hit ’’Što piješ kad ti škodi’’ i još veći hit ’’Reggaeton Montenegro’’ koji je naterao celu publiku na ples. Jako je interesantno gledati Who See uživo iz razloga što postoji totalni kontrast na bini između Dede (Dedduh) i Noyza, u tom smislu što je Deda statičniji i mirniji dok je Noyz pokretljiviji i za nijansu opušteniji. A i jedan nosi kačket a drugi šeširić, hehe. Moju omiljenu stvar ’’Bar Bari’’ su takođe repovali, pa onda i ’’Nemam ti kad’’, ’’Podstanar’’, ’’Prevaspitaj đecu’’... U par momenata je bilo i call’n’response-a, kad je Noyz rekao ’’Who See’’, publika je odgovorila sa ’’Klapa’’, kad je Dedduh rekao ’’Klapa’’, publika je odgovorila sa ’’Who See’’. Letnju atmosferu upriličila je i lopta za plažu koja je šetala po publici, a istoj je doprinela i iduća hit numera ’’Đe se kupaš’’. I za kraj pesma koja ih je poslala na Evroviziju 2013. godine, kojom se bokeljska brigada oprostila od publike.
Otišlo se još do Wenti Wadada Positive Reggae Stage, stejdža na koji se neretko dolazi da se iskulira i sluša neki od karipskih muzičkih pravaca, pa onda i do Urban Bug Stage-a, na kome se zabavlja ekipa koja neće do susedne Dance Arene uz slične zvuke elektronskih muzičkih žanrova. I to je bilo to. Ove godine Exit je ispunio sva očekivanja i čini mi se da je oboren rekord posećenosti. Do godine opet!
Od 23h na Main Stage-u, nastupao je jedan od najpoznatijih repera današnjice i jedan od zaštitnih lica novog hip hop pravca – trepa. Glavom i bradom – Wiz Khalifa. Na stejdž se prvi popeo i zauzeo svoje mesto njegov verni pratilac DJ Taylor Gang, koji je nekih 10 minuta pravio podlogu za ono što će uslediti. I kreće. Na binu izleće Wiz, afroamerikanac koji je kalio zanat na ulicama Pitsburga, prvi put u Srbiji. Pesma kojom se predstavio publici bila je ’’Most of us’’, pa ’’Zoney’’ i onda jedna od njegovih najpoznatijih ’’Black And Yellow’’ koju je svih onih par desetina hiljada ljudi zapevalo u glas. Neverovatna gužva je bila za Wiz-a, igla nije imala gde pasti, što je i razumljivo jer je ovo definitivno najjače ime ovogodišnjeg Exit-a, uzimajući u obzir dimenzije njegove trenutno popularnosti.
Sledeća pesma je bila ’’More And More’’tokom koje je njegov crew pustio 2 ogromna džointa na naduvavanje (hehe) i par manjih da plivaju publikom. Tu su ostali do sredine nastupa. Ispoštovan je i Snoop Dog, što pesmom ’’Young, Wild and Free’’ koju je otpevao sledeću, što bacanjem rispekta pred početak iste. Usledile su ’’Pull Up’’, ’’Never Been’’ i ’’James Bong’’. Potom je Wiz dao poštovanje svom DJ Taylor Gang-u, pozivajući i publiku da uradi isto uz pesmu ’’Taylor Gang’’. Rokanje je nastavio pesmama ’’Medications’’, ’’Reefer Party’’, ’’We Dem Boys’’, ’’No Sleep’’, ’’Work Hard, Play Hard’’ itd. Zanimljivi video klipovi su pratili nastup ovog mladog trepera. Klipovi na kojima su fabrike, neboderi, puste ulice su po svoj prilici bili slika i prilika Pitsburga, a drugoj strani kanabis koji je bio tamo iz očiglednih razloga, uzimajući u obzir tematiku Wiz-ovih pesama. Do kraja ’’Roll Up’’, ’’On My Level’’ i za sam kraj njegov najveći hit, uzimajući gledanost spota na youtube-u kao parametar (skoro 2 milijarde), ’’See You Again’’.
Interesantna stvar kod Wiz-ovog nastupa je to što je lik skoro sve vreme totalno sam bio na bini, izuzimajući DJ-a koji je bio na pultu neznatno iznad njega i doslovno u pozadini. Dakle, niti pomoći u bacanju bekova, niti u dizanju atmosfere, ništa. Wiz je sve sam uradio i ludo se zabavio na bini. I to je bilo to, nakon sat i po vremena nastupa.
Dosta ljudi je nakon Khalifa-e otišlo i ostavilo dovoljno prostora da se poboljša pozicija za gledanje legendi. Naravno, nedugo nakon oslobađanja prostora isti je bio popunjen i to više nego za Wiz-a. Kao uvertiru za najposećeniji koncert na ovogodišnjem Exit-u bio je veliki vatromet, nekoliko minuta pre 1 sata iza ponoći i nekoliko minuta pre nego što su ikone rejva izašle na binu. The Prodigy, definitivno najpopularniji strani bend u Srbiji još iz vremena ’90-ih godina XX veka. Prvi koncert ovih elektro-gorostasa u Srbiji bio je ujedno i ponovno otvaranje vrata za strane bendove i koncertnog uživanja i slušanja muzike za publiku u Srbiji nakon embarga. Taj koncert pamte svi obožavaoci Prodigy-ja, ali i oni sami pa je dugo na njihovom sajtu stajao izveštaj sa čuvenog koncerta iz hale Pionir, decembra 1995. godine, nekoliko dana pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Ovaj nastup je bio u velikom iščekivanju i neverovatan hajp je podignut u danima koji su mu prethodili. Pronađene su devojke koje su plesale sa njima tog decembarskog koncerta 1995. godine, a drugi razlog tolike euforije bilo je to što su se oni ovim koncertom oprostili od Srbije zanavek jer grupa uskoro prestaje sa radom. Nastup su otpočeli uvodnom temom, a prvu numeru koju su izveli bila je ’’Breathe’’. Odmah je usledio totalni haos. Šutka se raznela čitavim prostorom, svi su skakali, gibali se, znojili, vrištali... Neki su i padali u nesvet, gušili se od gužve i toplote, no sve u svemu, bilo je ok, nije bilo mrtvih, hehe. Iduća pesma je bila ’’Nasty’’, zatim ’’Omen’’, ’’Firestarter’’, ’’Rok-Weiler’’, ’’The Day Is My Enemy’’... Neverovatna energija je bila u publici, bukvalno se nije stalo sa pogom i skakanjem, dok je na bini ona bila osetno manja.
Ja sam The Prodigy prvi put gledao na Warriors Dance Festivalu u Beogradu 2012. godine i moram primetiti da su tada daleko više energije imali. Keith Flint-a skoro uopšte nismo videli, dok je Maxim poginuo na bini. Trčao je, dizao atmosferu, konektovao se sa publikom, skakao itd. Prodigy pored gorepomenute dvojice vokalista čini i glava cele priče Liam Howlett, dok za live nastupe imaju gitarsku i bubnjarsku ispomoć. Numera ’’Voodoo People’’ je jedna od onih kojoj se publika najviše radovala pa je samim tim i neverovatna ludnica nastala tokom izvođenja iste. Tokom pesme ’’Invaders Must Die’’ publika je samoinicijativno posedala na zemlju i krenula čuveni ’’veslanje’’ ples, da bi nakon toga Maxim zatražio od publike da klepuje u ritmu što je dodatno poboljšalo ionako veselu atmosferu. Usledili su ’’Poison’’ i ’’Wall of Death’’ a onda i himna, što je i Maxim rekao, koja je izazvala definitivno najveću erupciju sreće i energije za ovaj nastup Prodigy-ja, a možda i za celokupni ovogodišnji program Exit-a. Zna se, Smack My Bitch Up.
Najveća šutka do tada, skakanje, ruke, noge i ostali delovi tela u vazduhu, polivanje, bacanje stvari u vazduh... Nešto što je definitivno trebalo doživeti. Maxim je u nekom trenutku zatražio da svi ljudi iz publike čučnu, dok su išli lagani tonovi koji su prethodili refrenskom delu pesme, kada su svi oni magic people, squatting (slavs?) people skočili i nastavili kuda su stali do trenutka pre. Za poslednji deo seta, The Prodigy su izabrali pesme ’’Their Law’’ gde se dogodio najveći circle pit ikada na Exit-u i gde doslovno nije ni bilo kruga u sredini već jedan veliki koji se obrtao, ’’No Good’ koju je takođe ispratila neviđena euforija i ’’Take Me To The Hospital’’. Za sam kraj su odsvirali deo čuvene ’’Out Of Space’’ i povukli se sa bine.
Ocena za publiku 10+, za The Prodigy 8 jer ipak se vidi odsustvo energije i da je penzija jedna mudra odluka koju su doneli. Zaboravih i ovo da dodam, tokom celog koncerta svetlele su baklje u publici. Gotovo ni jedna pesma nije prošla bez upaljene baklje, a rasveta je bila neverovatno dobra sa strobovima i ostalim jakim svetlima različitih boja. Neverovatan vizuelni ugođaj.
Kao i prethodne večeri, prošetao sam do stejdževa na kojima nisam bio jer ipak izveštaj nije izveštaj ako nije potpun. Nakon The Prodigy-ja posetio sam Gaia Experiment Trance Stage gde je Relative puštao muziku i gde se dosta ljudi uputilo sa Main Stage-a. Takođe, deo ljudi koji nije hteo da stoji u kilometarskom redu za Dance Arenu nakon nastupa britanaca, uputio se na Guarana As Fm Stage, koji pamtim kao najneposećeniji veći stejdž do pre 4 godine, a koji je za ova 4 dana konstantno bio krcat.
Pošto sam čekirao i ova 2 stejdža svratio sam ponovo na Explosive gde su svirali Norhod, simfonsijski metal iz Italije sa muško-ženskim vokalima. Mali broj ljudi je bio prisutan ispred bine i par vernih fanova. Dobro je sve to odsvirano i videlo se da im je jako drago što nastupaju na festivalu, ali jako malo ljudi da to isprati. Moja šolja čaja nije simfonijski metal pa nema neke merodovnije ocene.
Pošto sam se oprostio od Explosive-a za ovu godinu otišao sam to isto da uradim i sa Fusion Stage-om. Tamo su svirali Werefox, alternative rock bend iz Slovenije. Scena slična nastupu Norhod-a. Malo ljudi, par njih koji igraju ispred bine i zadovoljni muzičari na istoj. Vokalistkinja se zahvaljivala nakon svake pesme ljudima koji su ih ispratili i nakon 45 minuta repertoara, napustili su stejdž zadovoljni. Bend koji je zatvorio Fusion, bili su crnogorski reperi Who See u 04:30. Radovao sam se njihovom nastupu, a videh, već sa prvom pesmom, da nisam bio jedini. Nastup su počeli pesmom ’’Dinamida’’, usledile su ’’Kroz grad’’, ’’Nisam doma’’, ’’Pušti đaola’’... DJ Seagull Prime je bio za DJ pultom i vrlo dobro ispratio celu priču. Nizale su se dalje trep numera ’’Kruzer’’, zatim rege-rep ’’Legalizacija’’, hit ’’Što piješ kad ti škodi’’ i još veći hit ’’Reggaeton Montenegro’’ koji je naterao celu publiku na ples. Jako je interesantno gledati Who See uživo iz razloga što postoji totalni kontrast na bini između Dede (Dedduh) i Noyza, u tom smislu što je Deda statičniji i mirniji dok je Noyz pokretljiviji i za nijansu opušteniji. A i jedan nosi kačket a drugi šeširić, hehe. Moju omiljenu stvar ’’Bar Bari’’ su takođe repovali, pa onda i ’’Nemam ti kad’’, ’’Podstanar’’, ’’Prevaspitaj đecu’’... U par momenata je bilo i call’n’response-a, kad je Noyz rekao ’’Who See’’, publika je odgovorila sa ’’Klapa’’, kad je Dedduh rekao ’’Klapa’’, publika je odgovorila sa ’’Who See’’. Letnju atmosferu upriličila je i lopta za plažu koja je šetala po publici, a istoj je doprinela i iduća hit numera ’’Đe se kupaš’’. I za kraj pesma koja ih je poslala na Evroviziju 2013. godine, kojom se bokeljska brigada oprostila od publike.
Otišlo se još do Wenti Wadada Positive Reggae Stage, stejdža na koji se neretko dolazi da se iskulira i sluša neki od karipskih muzičkih pravaca, pa onda i do Urban Bug Stage-a, na kome se zabavlja ekipa koja neće do susedne Dance Arene uz slične zvuke elektronskih muzičkih žanrova. I to je bilo to. Ove godine Exit je ispunio sva očekivanja i čini mi se da je oboren rekord posećenosti. Do godine opet!
Kompletnu galeriju možete pogledati na našoj fejsbuk stranici.
txt: Nemanja Mitrović-Timočanin
foto: Jovan Mihajlović
txt: Nemanja Mitrović-Timočanin
foto: Jovan Mihajlović