Elisabeth like a dream - Shadow
Helly Cherry
Većina ljudi iz mog bliskog okruženja potcenjuje ili zanemaruje pop muziku. Često brkamo pop i mejnstrim. Nekada je ta granica bila jasnija, a u današnje vreme kada se žanrovi toliko prepliću, skoro je nemoguće razgraničiti lepu pop pesmu, a da nas ne podseća na ružnu kulturu koja je često pratilja ovog žanra. Današnji takozvani pop je više pornografija upakovana u semplove starih pesama ili jednolično ponavljanje rečenica bez dubljeg značenja. Više se novca troši na spotove nego na muziku, maskirajući time bezidejnost nekolicine producenata-kompozitora-autora koji vladaju ovim svetom.
Zato retko iskopamo bisere koji su izuzetak od ovog pravila. Zato na stranicama našeg webzina skoro pa nikad ne možete da pročitate ništa o ovom svetu, jer smatramo da su mejnstrim mediji dovoljno zasićeni pričama i vestima koje vas verovatno skoro i ne inetersuju, osim ako bi trebalo da se zgražavamo nad tim što je Đule obradio pesmu Željka Joksimovića ili tako nešto. Bolje da prostor sačuvamo za one kojima je potrebniji, je l’ da?
Ali eto, pojavi se i nešto lepo što zaslužuje naš prostor i malo vašeg vremena jer zaista vredi, a spada u totalni pop.
Predstavljamo vam mini EP benda “Elisabeth Like A Dream” naslova “Shadow”, koji se sastoji od dve pesme, jedne istoimenog naslova i druge “No Use To Pretend”. Treću bonus pesmu “Mine” možete preslušati kupovinom EP-ja ili ograničene količine od 300 ploča koliko je spremljeno za ovo izdanje. Bend čine Alekandra Plavšić iz Beograda i Myriam Bâ iz Remsa. Pre dve godine objavili su EP pod imenom “Sing Sing” i sada se vraćaju u žižu javnosti sa ovim dream-pop ekskluzivnim uradkom, za čije je snimanje bio zadužen Francois Pavan i Plavšićeva, dok je miks rađen u Londonu u “Alchemy Mastering” pod vođstvom Barry Grinta.
Ovaj duo je kombinacija audio i vizuelnog, jer dosta pažnje posvećuje i tom aspektu ali ne na onaj porno način o kojem sam govorila gore, već u totalnom artu. Ako pogledate neki od spotova, videćete da se provlače slike koje su i coveri albuma, a koje radi Bâ. Ili miksevi različitih tradicionalnih plesova iz svih krajeva sveta kao što je u spotu za “Sing”.
“Elisabeth Like A Dream” je klasičan elektro-drim-pop. Ovaj EP je ono što bi u nekom udžbeniku za ovu vrstu muzike, da takav postoji, bio reprezentativni primer. Jednostavni ritmovi, pravo iz neke soft mašine, spori, bez mnogo cimanja ili naglih dramatičnih preokreta. Slatke melodije sa retro sintisajzera i sanjiv ženski vokal koji sve to prati. “No Use To Pretend” je na neki način razrada pesme “Shadow”, nastavlja u istom tempu i tekstom se nadovezuje na nju. “Mine” je po meni i najbolja, malo drugačija i brža, više dens i liči na neke nordijske elektropop umetnike. Sjajna tema koja se kao mantra provlači kroz celu pesmu i razrađuje do kraja čak i lepom gitarskom deonicom. Bend bi trebalo da ide u tom pravcu.
U ovo današnje vreme prepuno besa i nervoze kojom smo svi zaraženi, zaista prija prebaciti se makar na desetak minuta u neki sintpop imaginarni svet i regenerisati nekoliko moždanih ćelija ovim lolipopom. Mislim da sam poslednji put to radila sa “Keep Shelly In Athens”, to je taj vajb. Ne boli.
Olja Wagner
Zato retko iskopamo bisere koji su izuzetak od ovog pravila. Zato na stranicama našeg webzina skoro pa nikad ne možete da pročitate ništa o ovom svetu, jer smatramo da su mejnstrim mediji dovoljno zasićeni pričama i vestima koje vas verovatno skoro i ne inetersuju, osim ako bi trebalo da se zgražavamo nad tim što je Đule obradio pesmu Željka Joksimovića ili tako nešto. Bolje da prostor sačuvamo za one kojima je potrebniji, je l’ da?
Ali eto, pojavi se i nešto lepo što zaslužuje naš prostor i malo vašeg vremena jer zaista vredi, a spada u totalni pop.
Predstavljamo vam mini EP benda “Elisabeth Like A Dream” naslova “Shadow”, koji se sastoji od dve pesme, jedne istoimenog naslova i druge “No Use To Pretend”. Treću bonus pesmu “Mine” možete preslušati kupovinom EP-ja ili ograničene količine od 300 ploča koliko je spremljeno za ovo izdanje. Bend čine Alekandra Plavšić iz Beograda i Myriam Bâ iz Remsa. Pre dve godine objavili su EP pod imenom “Sing Sing” i sada se vraćaju u žižu javnosti sa ovim dream-pop ekskluzivnim uradkom, za čije je snimanje bio zadužen Francois Pavan i Plavšićeva, dok je miks rađen u Londonu u “Alchemy Mastering” pod vođstvom Barry Grinta.
Ovaj duo je kombinacija audio i vizuelnog, jer dosta pažnje posvećuje i tom aspektu ali ne na onaj porno način o kojem sam govorila gore, već u totalnom artu. Ako pogledate neki od spotova, videćete da se provlače slike koje su i coveri albuma, a koje radi Bâ. Ili miksevi različitih tradicionalnih plesova iz svih krajeva sveta kao što je u spotu za “Sing”.
“Elisabeth Like A Dream” je klasičan elektro-drim-pop. Ovaj EP je ono što bi u nekom udžbeniku za ovu vrstu muzike, da takav postoji, bio reprezentativni primer. Jednostavni ritmovi, pravo iz neke soft mašine, spori, bez mnogo cimanja ili naglih dramatičnih preokreta. Slatke melodije sa retro sintisajzera i sanjiv ženski vokal koji sve to prati. “No Use To Pretend” je na neki način razrada pesme “Shadow”, nastavlja u istom tempu i tekstom se nadovezuje na nju. “Mine” je po meni i najbolja, malo drugačija i brža, više dens i liči na neke nordijske elektropop umetnike. Sjajna tema koja se kao mantra provlači kroz celu pesmu i razrađuje do kraja čak i lepom gitarskom deonicom. Bend bi trebalo da ide u tom pravcu.
U ovo današnje vreme prepuno besa i nervoze kojom smo svi zaraženi, zaista prija prebaciti se makar na desetak minuta u neki sintpop imaginarni svet i regenerisati nekoliko moždanih ćelija ovim lolipopom. Mislim da sam poslednji put to radila sa “Keep Shelly In Athens”, to je taj vajb. Ne boli.
Olja Wagner