Entuzijazam se isplati!


Ulazimo u varoš ušuškanu između brda na jugu Srbije, drugog festivalskog dana, baš na Veliki Petak. Vlasotince, jedno od najlepših mesta u ovom regionu odavno važi za grad u kome je sve stalo. Kiša i vetar polako nose zaostale plakate sa predizborne kampanje. Motivacioni slogani vise iznad glavne ulice, klate se na granama i prolaznicima usađuju mišljenje da je nemoguće bilo šta pokrenuti bez politike. Po gradu gotovo da i nema nikakvih najava za alternativni muzički festival koji se upravo događa. I ovde je kultura potisnuta u zapećak. Organizovati festival u zemlji Srbiji, u jednom od najsiromašnijih mesta gde su se svi pomirili sa činjenicom da od muzike ‘leba nema (kao ni od svega ostalog) graniči se sa ludilom i gotovo da bi svačija prirodna reakcija bila podsmešljiva neverica. Ipak, uspelo je jednom, pa što ne probati opet. Drugi po redu Underground fest je privukao znatnu pažnju. Ovoga puta festival je trajao tri dana, od 28. do 30. aprila. Mudro je iskorišćen termin praznika jer se svi studenti i mladi koji rade sa strane vraćaju svojoj postojbini i gradske ulice dobijaju više boje. Mesto koje je osuđeno na stalno rasipanje mladih mora da poseduje ovakve “iventove” da bi ljudi imali zbog čega da se vraćaju, jer i ovde, kao i svuda manje ili više, veliki problem predstavlja nedostatak kvalitetnog kulturnog sadržaja.

Vlasotince posebnim čini okruženje u kome je smešteno. Ne može se opisati ni kao urbano, a ni kao ruralno, zapravo, glavni šmek ovog mesta je zanimljiv spoj ta dva. Prelepa priroda koja je nadomak ruke čini da se na vlasotinačkom asfaltu mnogo lakše diše. Ni manjeg mesta, ni više parkova i ‘’štekova’’ prepunih zelenila – što bi rekli: dušu dalo za opuštanje i bleju tokom lepih dana. Vlasotince u stvari ima puno da ponudi, ali neiskorišćavanje potencijala i velika letargija u narodu  izazvana lošom ekonomskom situacijom glavni su razlozi što se ovo mesto godinama ne miče sa mrtve tačke.

Čudan osećaj imate kada dođete u Vlasotince, možda je najbolje napraviti poređenje sa atmosferom u pričama Bore Stankovića – s jedne strane vidite svuda idilični sklad, a istovremeno je konstantno prisutan nekakav “žal”, neka teskoba, nešto što očigledno jeste odlika južnjačkog mentaliteta a u Vlasotincu se posebno primećuje. Češće nego u drugim krajevima Srbije se ovde u razgovorima čuju reči “sevdah” i “inat”. Ovde ljudi veoma vole muziku i bore se da je bude što više, ali vrlo često dižu ruke jer je podrške veoma malo ili je uopšte nema. Vreme čini svoje, kultura, moda i trendovi se vrtoglavo smenjuju, ali svemu tome ipak kao da autentična tradicija ovog gradskog mikrokosmosa odoleva promenama – još uvek na ulicama Vlasotinca stasavaju  mlade generacije  koje imaju želju da  uz pomoć “štapa i kanapa” situaciju promene na bolje.

Tako se grupa mladih entuzijasta, pokrenula i osnovala Udruženje Underground fest, s namerom da doprinesu kulturnoj, pre svega muzičkoj sceni na malo alternativniji način. Sem Vinskog bala (koji se organizuje krajem leta i sve više ima komercijalno usmerenje), nema apsolutno nikakvih muzičkih događaja i van školskih raspusta vlada potpuno mrtvilo. Ovde muzička scena ne postoji,  svega nekoliko bendova su uspeli da postignu nešto u širim okvirima, a sve više talentovani ljudi traže utočište u većim gradovima. Underground fest je pokušaj da se stvari makar malo pokrenu, da se mladi muzičari podstaknu da sviraju u svom mestu i da se ostvari saradnja sa bendovima u zemlji i regionu. 
 

Podrška je važna!

 
Underground klub (drukčije zvan Od sumraka do svitanja) jedino je alternativno mesto u ovom gradu. Smešteno u podrumu, kao i mnogi klubovi sa sličnom koncepcijom širom Srbije koji simbolično poručuju da je alternativna kultura još uvek osuđena na katakombe. Čini se da ovom malo mestu i ne treba veći prostor, ali da li je zaista tako?
 
Drugo veče festivala (29. 04) protiče vrlo dinamično. Celokupni program podeljen je na revijalni i takmičarski deo. Koncept druge večeri osmišljen je za ljubitelje žešćeg zvuka – old school punk, hard rock i thrash metal su dominirali. Takmičarski deo činila su tri benda iz Leskovca, Niša i Vlasotinca.

Slepo crevo, pankeri iz Leskovca bili su pobednici takmičenja, a imali su najteži zadatak – da probiju led svirajući prvi i da podignu atmosferu u klubu. Njihov nastup održao se uz veliku podršku publike koja nimalo nije bila pasivna, već je pevanjem i skakanjem pokazala da im se muzika zaista dopada. I ovoga puta je dokazano da je postojanje punk bendova neophodno u ovakvim vremenima – skretanje pažnje na realnost i pozivanje na bunt i aktivizam na najbolji način podstiče omladinu.  

Lokalni metal bend Avet putem ovog festivala dobio je priliku za svoj premijerni nastup. Bend je inače delom sastavljen od članova nekadašnjeg Testatora koji je pre nekoliko godina izazvao znatnu pažnju, ali, nažalost, prestao sa radom nakon samo par svirki. Avet ima puno potencijala da se probije, a njihov muzički koncept je zanimljiva mešavina old school thrash metala i doom-a  u kombinaciji sa srpskim lyrics-ima koji govore o teskobi i ništavilu.

Rage against the Komšije svojim nastupom su zaključili takmičenje toga dana. Oni su na svom polju već mogu smatrati profesionalcima, a njihovu muzika je poigravanje sa  najrazliitijim stilovima metal pravca sa tekstovima na srpskom u šaljivom fazonu i samim tim doprinose sceni na jedan jako autentičan način.

Mesto se konstantno punilo i punilo. Ko kaže da ovde muziku nema ko da sluša, neka od sada zauvek začepi gubicu. Iako nije moglo da se diše, jako je ohrabrujuća činjenica da je interesovanje bilo tako veliko da mnogi nisu ni mogli da udju zbog gužve. Revijalni deo večeri protekao je u nesmanjenom intezitetu žestine – lokalni bend Decayed Earth, čiji su članovi ujedno i organizatori festivala predstavili su svoj kreativni rad i poslali poruku svojim refrenom: “Pusti priče i bori se”. Nakon ovih smelih momaka na binu dolaze stari niški pankeri Novembar koji su već dugi niz godina uzori novim mladim generacijama, pa je i ovaj njihov nastup bio veoma inspirativan i motivišući – nikada ne pristajati na to da nam drugi diktiraju život, već preuzeti stvari u svoje ruke. Glavna poslastica večeri bio je bend iz Bugarske Daily Noise Club koji su drugu etapu celokupnog događaja završili u žestokom rock’n’roll stilu. Njihov nastup bio je nabijen energijom, pa samim tim publika je do kraja držana aktivna i na nogama. Zvuče zaista svetski i mogu da krase velike bine širom Zemljine kugle, stoga veliki “rispekt” što su svojim prisustvom uveličali vlasotinački festival.

Raspolaganje sa postojećim, vera u uspeh, složni rad, ogromna količina dobre volje i pozitivne energije ipak nisu ostali nenagrađeni. Kod organizatora prisutna je velika doza zdrave samokritičnosti pa se na osnovu date situacije već razmišlja kako da sledećeg puta sve bude kvalitetnije i zanimljivije. Kuju se planovi za sledeću godinu – i naravno, ide se sa težnjom da bude i ozbiljnije i veće – na otvorenom i uz mnogo bolje ozvučenje.

Ovakva organizacija je primer aktivne borbe za scenu i dokaz da je sve lakše samo ako se usudimo da pobedimo inerciju. Za to je itekako potreban dobar vetar. U Vlasotincu duva svom snagom, samo ga treba usmeriti na prave stvari. Potrebno je mnogo truda i rada na putu ostvarivanja cilja kada je uspeh ovog festivala u pitanju. Ključ je u pažljivom osmišljavanju koncepcije i dobroj promociji i marketingu bez čega je i ova priča osuđena ili na propast ili na samo lokalne okvire. U vremenu kada se ništa ne može učiniti bez politike, važno je ostati dosledan i beskompromisan kada već postoji ogromna volja da se kroz umetnost ulepša življenje u ovom malom južnjačkom mestu .

Ana Nikolić