Otvaranje bašte KST-a (2. veče): Hadži prodane duše, Ničim izazvan i Artan Lili

Ovogodišnje otvaranje bašte KST-a je bilo drugačije nego prethodna. Trajalo je dva dana i reklo bi se da je bilo za svakog po nešto, umesto žanrovski koncipirano na žešći zvuk. Prvo, rep veče, kada su nastupali Marčelo i Who See sam propustila i ne mogu da kažem da nešto žalim zbog toga.

Drugo veče sam u poptpunosti zaboravila da sve u KST-u počinje poprilično kasno, pa su me Hadži prodane duše probudile iz dremeža izazvanim čekanjem do pola jedan ujutru. Već  tokom prve pesme sam bila pozitivno iznenađena ovim momcima u crveno – crnoj odevnoj kombinaciji. Hard rock/grunge zvuk mi je odlično legao i pomno sam pratila ceo nastup. Naspram onog što sam čula na jutjubu, mnogo mi bolje zvuče uživo, s obzirom na to da im je zvuk daleko žešći. Rekla bih da je ljude najviše pokrenula „Vruća stvar” (obrada pesme „Hot Stuff” Donna-e Summer). Bend je veoma energičan, odaje taj neki zabole-me-za-sve stav i zna kako da pokrene publiku. U publici je bilo dosta drugara benda, te su se između pesama mogli čuti različiti povici koji su zasmejavali ostatak publike. Za kraj svog kratkog nastupa odsvirali su pesmu „Doktor”.

Bina je postala tesna kada su na nju izašli Ničim izazvan, bend koji je najduže svirao ove večeri (ili je to samo moj subjektivni osećaj). Muzika ovog benda je razigrana, njena poenta je da tera na pokret. Pesme imaju bogate instrumentale, što ne čudi, s obzirom na broj instrumenata koje članovi sviraju, dok duboki vokali daju posebnu draž. Čini se da njihova muzika dolazi do različito žanrovski orijentisanih ljudi. Tokom pesme „Niko nije kriv” se videla prva značajnija reakcija publike i kao da je ona bila okidač ka podizanju atmosfere. Istakle su se još i „Bilo gde”, kao i pesma „Glupost” snimljena u saradnji sa grupom S.A.R.S, koju sam prepoznala jer se konstantvno vrti na radiju. U publici je nastalo ludilo. Mahom devojke su sve vreme igrale i pevale i zaista je stvorena dobra, živahna atmosfera.

To je objektivno stanje sinoćnjeg nastupa ovog benda. Što se subjektivnog doživljaja tiče, mene sva ta atmosfera nije ni okrznula, a kamoli pogodila. Izgleda da ova muzika jednostavno nije moj fah, s obzirom na to da sam se prilično dosađivala i čak ni taj razigrani ritam nije uspeo da me pokrene. A mene nije baš toliko teško pokrenuti. Instrumentali su mi okej, vokal mi je divan, kvalitet benda ne osporavam, ali jednostavno mi ne leže te pesme koje liče jedna na drugu. Imam osećaj kao da se iznova vrti ista stvar. 

U svakom slučaju, Ničim izazvan su sa oduševljenjem publike pozvani na bis pre nego što su uopšte sišli sa bine, te su još jednom izveli pesmu „Odlaziš?”

Nakon ovog nastupa jedva sam čekala da na binu izađu moji miljenici i iščupaju me iz učmalosti. Već prvim taktovima Artan Lili su to i uspeli i žurka u prvim redovima se nastavila. Na prošlom koncertu u DOB-u je jedna bas žica bila izuzetno nemirna i nastavljala da svira čak i kad bend nije bio na bili, dok je ovog puta (ista ili neka druga) jednostavno odbila saradnju, te su morali da je zamene već posle druge pesme. Nakon pauze su se profesionalno vratili u ritam uz „Profesionalce”. Naravno da je najveće ludilo bilo uz „Novi zvuk u gradu”, „Ako stanemo tu” i „Srce”, ali nisu zaostajale ni sve ostale. Zavidan broj nas je od početka do kraja otpevao pesmu „Na vodi”, koja tek treba da bude objavljena u ponedeljak. Posebnu pažnju moram da skrenem na Romanu, koja mene na svakom koncertu sve više oduševljava kao pojava. Ona na binu donosi dozu senzualnosti, ali je isto tako divljeg duha. Ne znam ni kako bih tačno opisala svoj doživljaj ove osobe. Romana je moj spirit animal. 

Izuzetno energična svirka nojzične dece (sad sam shvatila da ova pesma nije svirana i obuzela me je tuga) trajala je dosta kraće nego što je publika očekivala. Nažalost, izlaska na bih nije bilo, ali što bi rekao narod, bilo je kratko ali slatko.

Celokupan doživljaj sinoćnjeg koncerta je da je bilo prosečan. Može to mnogo bolje, pogotovo u smislu stvaranja atmosfere. Ima mesta za popravni, s obzirom na to da je bašta KST-a ovim koncertima otvorena, te da će se sledećih pet meseci (nadam se) održavati sjajne svirke.