Blues Rezervata - Evo ti ritam
Helly Cherry
PLES U RITMU PRAZNIH DŽEPOVA I PUNE DUŠE
Kruševljani Blues Rezervata su se vratili novim odličnim albumom suptilno nazvanim "Evo ti ritam!", pozivajući nas na ples i evocirajući sirovu energiju starog dobrog rock'n'roll-a.
Za razliku od debi albuma "Kamen, duša, žica", koji je sebi dozvolio kuriozitet psihodelije i nesvakidašnjeg garažnog zvuka, tu je prisutna mnogo jednostavnija i svedena produkcija, i garažna izvedba numera, opet sa primetnim bluzerskim zavrzlamama, tekstovi su ikonički sa jednostavnim mislima-vodiljama, koji pored svega, govore mnogo o muzici i nama samima. Tmurne kretnje u našoj okolini i dalje mnogo utiču na poetski sloj rock muzike, pored "standardnog" tretmana emocija u rasponu od ljubavi do mržnje, preko prljavog seciranja naše stvarnosti i prilika u ovoj zemlji "na brdovitom Balkanu". Ili u blatu Zapadnog Balkana... Malo je reći da cenim njihov pristup u nepristajanju kalupljenja u okviru određenog žanra, malo eksperimentisanja i "oslobađanja" duhova nikome ne škodi.
Što se tiče melodičnosti, riffova i ritam sekcije, ono što se računa jeste ljudskost, bez suvišnog studijskog "peglanja" - takođe se primećuje da je to ekipa ljudi koja ima zajednički jezik i ideju, a i retki su, kao i starosedeoci Amerike. Vokal je u pojedinim momentima malo prenaglašen, ali je to zanemarljivo u odnosu na sveukupni kvalitet. Nešto sam već i izrekao o tekstovima, ali moram naglasiti da su oni krajnje iskreni. Džaba nekom filozofiranje i upotreba ne znam kakvih reči, kad nema ni trunke osećanja. Od naslovne numere i drugih trominutnih rapsodija (kratko-jasno), do krajnje "Raskršće" (što je sasvim u blues-maniru), lirika je ogoljena i pamtljiva, zaokružena slatko-gorkom oblandom odlične muzike.
Ovog puta ću izdvojiti lične favorite, koji predstavljaju esenciju albuma: najefektivnija "Ja nikad neću biti dobar pas", "Suviše različiti", "Evo ti ritam!" kao dostojan uvod i uvid u materiju koju razvijaju - singlovi se podrazumevaju.
A kad pominjem singlove... Fora sa pakovanjem nalik gramofonskoj ploči tzv. "gatefold" i folija za disk je upriličila praznik prvog otvaranja (za ljubitelje ploča to JESTE praznik)... Oduševljen sam.
"Evo ti ritam!" je pitak album i teče vrlo glatko. Istorijski gledano, čak i ako ste uvek "svesno" preskakali klasični rock'n'roll (a to je izuzetna akrobacija, i u domenu 'nemogućeg' što se tiče muzičkog entuzijazma), barem jednom godišnje se zalečite dozom rasnog blues-rock-a, a Blues Rezervata je ovom prilikom vaš lični "witch-doctor" za 2016. godinu.
Desya Lovorov
Kruševljani Blues Rezervata su se vratili novim odličnim albumom suptilno nazvanim "Evo ti ritam!", pozivajući nas na ples i evocirajući sirovu energiju starog dobrog rock'n'roll-a.
Za razliku od debi albuma "Kamen, duša, žica", koji je sebi dozvolio kuriozitet psihodelije i nesvakidašnjeg garažnog zvuka, tu je prisutna mnogo jednostavnija i svedena produkcija, i garažna izvedba numera, opet sa primetnim bluzerskim zavrzlamama, tekstovi su ikonički sa jednostavnim mislima-vodiljama, koji pored svega, govore mnogo o muzici i nama samima. Tmurne kretnje u našoj okolini i dalje mnogo utiču na poetski sloj rock muzike, pored "standardnog" tretmana emocija u rasponu od ljubavi do mržnje, preko prljavog seciranja naše stvarnosti i prilika u ovoj zemlji "na brdovitom Balkanu". Ili u blatu Zapadnog Balkana... Malo je reći da cenim njihov pristup u nepristajanju kalupljenja u okviru određenog žanra, malo eksperimentisanja i "oslobađanja" duhova nikome ne škodi.
Što se tiče melodičnosti, riffova i ritam sekcije, ono što se računa jeste ljudskost, bez suvišnog studijskog "peglanja" - takođe se primećuje da je to ekipa ljudi koja ima zajednički jezik i ideju, a i retki su, kao i starosedeoci Amerike. Vokal je u pojedinim momentima malo prenaglašen, ali je to zanemarljivo u odnosu na sveukupni kvalitet. Nešto sam već i izrekao o tekstovima, ali moram naglasiti da su oni krajnje iskreni. Džaba nekom filozofiranje i upotreba ne znam kakvih reči, kad nema ni trunke osećanja. Od naslovne numere i drugih trominutnih rapsodija (kratko-jasno), do krajnje "Raskršće" (što je sasvim u blues-maniru), lirika je ogoljena i pamtljiva, zaokružena slatko-gorkom oblandom odlične muzike.
Ovog puta ću izdvojiti lične favorite, koji predstavljaju esenciju albuma: najefektivnija "Ja nikad neću biti dobar pas", "Suviše različiti", "Evo ti ritam!" kao dostojan uvod i uvid u materiju koju razvijaju - singlovi se podrazumevaju.
A kad pominjem singlove... Fora sa pakovanjem nalik gramofonskoj ploči tzv. "gatefold" i folija za disk je upriličila praznik prvog otvaranja (za ljubitelje ploča to JESTE praznik)... Oduševljen sam.
"Evo ti ritam!" je pitak album i teče vrlo glatko. Istorijski gledano, čak i ako ste uvek "svesno" preskakali klasični rock'n'roll (a to je izuzetna akrobacija, i u domenu 'nemogućeg' što se tiče muzičkog entuzijazma), barem jednom godišnje se zalečite dozom rasnog blues-rock-a, a Blues Rezervata je ovom prilikom vaš lični "witch-doctor" za 2016. godinu.
Desya Lovorov