Rambo Amadeus svojom originalnošću i neponovljivom lucidnošću zaslužuje da i u ovim pričama o spotovima bude izdvojen u posebnu kategoriju. Spot za pesmu „Privatizova“ razlikuje se od svih drugih sa ove liste ne samo po svojoj sadržini već i po načinu na koji je napravljen. Ovaj muzički video je zapravo slajd šou niza fotografija.

Da ovaj postupak nije slučajan, pokazuje kratak uvodni video u kojem gledamo Ramba u prugastom sakou na nekoj buvljoj pijaci pored čoveka koji meri broj cipela tako što ih prislanja jednu uz drugu. Tu deonicu prati glas naratora koji nas uvodi u priču o privatizaciji, jer nema više naše i vaše, postoji samo ono što je u vlasti drugog i ono što može da bude privatizovano. U trenutku kada muzika uđe u gruv, tada kreće i slajd šou. Tim postupkom kao da je sugerisano da je i video format privatizovan i da može da se izdaje samo u zamrznutim deonicama. Smenjivanje fotografija uglavnom prati ritam muzike, mada postoje i odstupanja u nekim deonicama koje se tako ističu kao naglašenije. Sadržina fotografija je zapravo komentar na ono što govori narator, pa svi pojmovi navedeni u tekstu direktno se sudaraju sa onim što je prikazano slikom. Ozbiljne državne institucije kao što su policija i vatrogasci vezuju se za sliku igračaka, spomenici, muzeji i škole su samo stari ukrasi na nekoj tezgi. Sve ono što je od krucijalne važnosti za jednu državu, rastura se na gomilu artikala za prodaju.

Smeštanjem radnje na pančevačku buvlju pijacu postiže se doza humora, ali je baš u tom smehu ključ – mi se smejemo, a privatizacija se dešava odvojeno od nas i proždire sve više firmi i institucija. Mi smo već rastureni po zemlji kao roba koju će neko jeftino pokupiti. Duh lakrdijaškog koji Rambo neguje u pesmama ovde ima duplo dno. Buvlja pijaca je šarena, na njoj možete da nađete neverovatne stvari, sve je nabacano jedno uz drugo kao da postoji logična veza među predmetima. Rambo, u onom prugastom sakou, ide okolo i procenjuje robu. Te slike su zabavne i ako ih posmatramo bez previše razmišljanja, možemo da uživamo u njihovom veselom karakteru, ali u onom duplom dnu se krije mrak usled pitanja – da li i naše živote neko procenjuje tako olako? Ako ste ikada posetili neku buvlju pijacu, znate kako već to ide sa trgovinom – ako ste dovoljno vešti i uporni, određenu robu možete da kupite po nižoj ceni, cenjkanje je sastavni deo pogodbe, a nema računa, niti bilo kog dokumenta koji ostaje kao dokaz razmene. Ako i naša država funkcioniše po sistemu buvlje pijace na kojoj se rasprodaju državna preduzeća, firme, fabrike, televizijiske i novinske agencije, moramo da se zapitamo gde je naše mesto. Mi sigurno nismo oni koji kupuju, a nije da smo videli para od prodaje, pa prema tome – gde smo mi?

Ako ste u pesimističnom raspoloženju, ova pesma može da zvuči kao proročka, pa Rambo Amadeus postaje jedan od onih ludaka iz filmova koji stoje na ulici i vikom obaveštavaju prolaznike da je kraj blizu. Možemo da budemo potpuno nezainteresovani za ono što nas ovaj spot obaveštava, ali privatizacija se dešava mimo naše volje i stava, pa ćemo verovatno na kraju zateći sebe na nečijem privatnom posedu koji je nekada bio naš. Tad ćemo se smejati ili ćemo pevati ovu pesmu kroz suze. 



Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.

Andrea Kane