Kraj programa - Ovdje pripadam
Helly Cherry
Konačno bend koji zna kako da snimi intro koji zapravo i zvuči na nešto! Album Ovdje pripadam počinje jednom vrlo jednostavnom melodijom, uz izuzetno naglašene perkusije, doboš pre svega, da bi taj isti doboš lagano zatvorio tu malenu celinu, i otvorio put ka onom drugom početku – konkretnom početku albuma.
Muzika na ovom albumu je nešto kao pop punk, oseti se onaj nasmejani bes prošaran neprekidnim melodijama. Javi se tu i poneka balada, sa setnim motivima i sanjivim vokalima, kao i instrumentima koji su potpuno dovedeni na rub potpune digitalizacije. Ono što je ovde omamljujuće je to da album zvuči lako, široko i zanimljivo. Provlače se često šabloni, prosečni efekti i slična opšta muzička mesta, ali je to toliko vešto i lepo uklopljeno i umereno dozirano da se ne oseti nikakav déjà vu, pa rok trajanja ovog albuma postaje neograničen. Dosta je brejkova, bubanj igra veliku uloga sa mnogo marširajućih ritmova i jednostavnog dobovanja, što s jedne strane čini jednostavnu sliku, a sa druge strane tu sliku u velikoj meri upotpunjuju i “otežavaju” žestoke distorzije, povremeni kontrapunkti gitara i vrlo tečan vokal.
Sama sredina albuma je najslabija tačka albuma, bend kao da se u tim numerama blago povukao i distancirao od instrumenata. Mada, možda se takav utisak javlja isključivo zbog izuzetno udarnog početka albuma, koji je apsolutno neprikosnoven i savršen. Uz numeru Buđenje, bend se opet budi i vraća u formu s početka albuma, sredina je bila blagi predah, a pred sam finiš hvataju izuzetan zalet.
Tekstovi su mahom jednostavni, pevljivi – emotivna srednjoškolska poezija koja podiže ovu muziku i daje joj temperamentan i mladalački, buntovni stil. Nemaju za cilj da vam šmirglaju mozak u potrazi za skrivenom suštinom, već su jasno ispevani, sa jasnim motivima i porukama. Ono što je važno pomenuti kod teksta – da, svi tekstovi su dostupni u digitalnom formatu, ovaj bend zna kako se uspešno i potpuno vrši promocija svog stvaralaštva.
Sam album se završava horskim pevanjem, koje toliko podseća na neke metalcore bendove, da se prosto isčekuje neki pakleni brejk nakon kog će uslediti najoštriji disonantni rifovi i nihilističke misli. U tom pevanju kažu nam da osete da nije kraj, i zaista na ovome ne smeju da stanu, jer album je izuzetno dopadljiv i lep.
Tihomir Škara
Muzika na ovom albumu je nešto kao pop punk, oseti se onaj nasmejani bes prošaran neprekidnim melodijama. Javi se tu i poneka balada, sa setnim motivima i sanjivim vokalima, kao i instrumentima koji su potpuno dovedeni na rub potpune digitalizacije. Ono što je ovde omamljujuće je to da album zvuči lako, široko i zanimljivo. Provlače se često šabloni, prosečni efekti i slična opšta muzička mesta, ali je to toliko vešto i lepo uklopljeno i umereno dozirano da se ne oseti nikakav déjà vu, pa rok trajanja ovog albuma postaje neograničen. Dosta je brejkova, bubanj igra veliku uloga sa mnogo marširajućih ritmova i jednostavnog dobovanja, što s jedne strane čini jednostavnu sliku, a sa druge strane tu sliku u velikoj meri upotpunjuju i “otežavaju” žestoke distorzije, povremeni kontrapunkti gitara i vrlo tečan vokal.
Sama sredina albuma je najslabija tačka albuma, bend kao da se u tim numerama blago povukao i distancirao od instrumenata. Mada, možda se takav utisak javlja isključivo zbog izuzetno udarnog početka albuma, koji je apsolutno neprikosnoven i savršen. Uz numeru Buđenje, bend se opet budi i vraća u formu s početka albuma, sredina je bila blagi predah, a pred sam finiš hvataju izuzetan zalet.
Tekstovi su mahom jednostavni, pevljivi – emotivna srednjoškolska poezija koja podiže ovu muziku i daje joj temperamentan i mladalački, buntovni stil. Nemaju za cilj da vam šmirglaju mozak u potrazi za skrivenom suštinom, već su jasno ispevani, sa jasnim motivima i porukama. Ono što je važno pomenuti kod teksta – da, svi tekstovi su dostupni u digitalnom formatu, ovaj bend zna kako se uspešno i potpuno vrši promocija svog stvaralaštva.
Sam album se završava horskim pevanjem, koje toliko podseća na neke metalcore bendove, da se prosto isčekuje neki pakleni brejk nakon kog će uslediti najoštriji disonantni rifovi i nihilističke misli. U tom pevanju kažu nam da osete da nije kraj, i zaista na ovome ne smeju da stanu, jer album je izuzetno dopadljiv i lep.
Tihomir Škara