Nakon skoro godinu dana, ponovo se uputih na concert jednog od najdražih mi domaćih bendova. Očekivanja su mi bila visoka, s obzirom na to da je u pitanju proslava 25 godina opstanka na alternativnoj sceni.

Za ovaj concert Kanda kodže i Nebojše bilo je najavljivano svašta. Za početak, projekcije retkih video materijala nisu izgledale baš onako kako sam očekivala. Prvo su bile puštene one, a zatim publika u salu. Uspela sam da primetim snimak sa samo jednog koncerta, ali je preko snimka bila puštana random muzika, tako da taj deo nije mnogo privukao pažnju publike.

Nakon malo duže ture čekanja, bend se popeo na binu i započeo prvi, akustični deo nastupa koji  je bio prisan i opuštajući. Reakcije ljudi su od prvog momenta bile neverovatne. Čak i ovaj akustični deo je toliko pokrenuo masu, da se unapred moglo očekivati da za električni nastane opšti haos. Oliver je, kao i uvek, koristio svaku priliku (iako ih nije bilo baš mnogo) da između pesama popriča sa publikom. Preneo je pozdrave Drakule iz benda Direktori, koji zbog, kako Oliver kaže, ustajanja u 5 ujutru nije mogao da bude gost na koncertu. Sve vreme dok je bend svirao, na platnu iza njih su se vrtele razne projekcije. Ono što sam uspela da vidim mi se prilično svidelo i uklopilo u celu atmosferu. Znate, teško je opisati vizuelni deo nečijeg nastupa, ako vas njegova muzika naprosto vuče da žmurite i prepustite se pokretu koji vas nosi u ritmu.


Sa početkom električnog dela nastupa zamišljeno njihanje je preraslo i nešto malo žešće i Mixer House je postao plesni podijum. Raspoloženje i benda i publike je bilo na najvišem nivou, a pauza između pesama skoro da nije bilo, tako da žurka nije prestajala ni na momenat. Bend je šarao svojim opusom pesama, tako da se našlo po nešto za stare, kao i za nove slušaoce KKN-a. Bek vokali novog basiste benda su uz svaku pesmu zvučali sjajno. Imam osećaj kao da su sada pesme kompletirane. Prvi od gostiju na ovom koncertu bio je Coyote, a zatim je Oliver iz publike izvukao i pevača čuvene Generacije bez budućnosti, te izjavio kako kasnije ne želi on da peva „Štastopojo”, već da će ih naterati da to urade oni. Tako je i bilo. Nakon što su dva puta obrnuli pesmu, a bend nastavio da svira, Oliver im je rekao da improvizuju i napustio binu. Ubrzo se vratio, za kapuljaču državši Wikluh Sky-a, te se ova pesma pretvorila u jednu ogromnu improvizaciju. Ekipa na bini se odlično zabavila, a ni publika nije zaostajala. Što se odnosa sa publikom tiče, bilo je ovo veoma interaktivno veče. Na nekoliko pesama, mikrofon je bivao spuštan u masu koja je rado preuzela mesto vokala. Moj omiljeni momenat iz publike je bio kada je osoba prilično dobrog glasa uzela mikrofon i počela da peva „Get Up Stand Up”. Ostatak ljudi ga je zapratio, a Oliver je rado dovršio pesmu.

Bend se dva puta vraćao na bis i između ostalih odsvirao „Ahead There”, pesmu koju ja već dug period vremena priželjkujem da čujem uživo. To je, na totalno ličnom nivou, za mene bio najbolji momenat večeri. Međutim, oni koji najviše vole da padaju u svest, neočekivano, nisu dobili svoj momenat. Nekoliko puta u toku koncerta Oliver pevao publici nepoznate stihove, za koje se ispostavilo da pripadaju sledećem singlu KKN-a. Nakon što su ga na kraju koncerta članovi benda bukvalno odneli od mikrofona, on se vratio insistirajući da odsviraju predstojeći singl, naglašavajući kako je ubeđen da oni to mogu.

Tako je, uz novu stvar koju je publika rado prihvatila, došlo do kraja ovih trosatnih, rođendanskih prekida stvarnosti koje nisu mogli pokvariti ni poslednji busevi jer je sala do samog kraja ostala puna. Iako mi se utisci sa ove svirke nisu još kompletno slegli, nekako već rado očekujem sledeću epizodu ove psihodelije.

Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

txt: Jelena Ostojić
foto: Jovan Mihajlović