Priče o spotovima (27): IrieFM – Kliziš

Kada je ovaj spot objavljen, sećam se kako su ga devojke masovno delile na svojim Fejsbuk stranicama, ređe uz komentare koliko je pesma dobra, a najčešće o tome koliko je Vukašin zgodan. Moja tadašnja devojka je toliko bila oduševljena njegovom pojavom u ovom muzičkom videu da sam morao da prihvatim realnu mogućnost da više ne bude sa mnom, ali sam je zavetovao, ukoliko ikada ispuni svoje fantazije sa njim, da mi prepriča koju su muziku slušali tada.

Kada sam prvi put gledao spot, možda iz lične sujete i ljubomore, uopšte mi se nije svideo. Da se razumemo, spot je pozerski, to kažem čak i sad dok pišem ovaj tekst i pevušim refren pesme, ali ovo je potpuno drugačija vrsta poziranja od one o kojoj smo pisali u slučaju Šišarki ili Hipnotajzda. U čemu je razlika?

Spot može da podigne značenje pesme na viši nivo, može i da upropasti njenu ideju, a nekada može da posluži i kao reklama. Ukoliko je pesma kvalitetna, kao što je slučaj sa ovom, spot skoro da nije ni važan, jer je muzika ono što nas vezuje, a video je tu samo da bi nam držao pažnju na pokretnim slikama. Ovaj muzički video nije u potpunosti reklamnog karaktera, nije klasičan svirački spot u kojem se bend prikazuje iz različitih uglova dok glumi da svira na plej bek, iako ima scena gde je puna pažnja na pojedinačnim muzičarima. U fokusu je frontmen benda, a javlja se i druga polovina u liku Elene Dušej, koja tako dobija ulogu one kojoj je pesma upućena. Ono što je odlika poptuno negativnog značenja pozeraja je da vulgarnim i nametljivim slikama pokušava da privuče pažnju. U ovom slučaju oba glavna aktera su prikazana sa stilom, sa dozom erotskog, što je potpuno drugačije od pornografskih kadrova kojim se služe oni drugi. Ne možemo poreći da je Vukašinova uloga u tom spotu pozerska jer je od samog početka njegov lik u krupnom kadru i polako nam se otkriva ostatak njegove razgolićene figure. Ali baš u tome se vidi razlika između visokog stila i običnog, vašarskog poziranja – iako je akcenat na telesnom, sve je dozirano na pravi način: da ne nosi onaj kućni ogrtač na početku, bilo bi previše; da mu je donji deo odeće za centimetar niže spušten, bilo bi previše; da se samo takve slike vrte kroz ceo spot, bilo bi suviše. Takođe njegova figura je antipod onome što je predstavljeno kao ideal muške lepote u današnjem svetu – napucani likovi sa Džastin Biber frizurama. Pogledajte bilo koji kadar iz pomenutog spota benda „Šišarke“ i u liku gitariste koji se stis'o da bi mu se ocrtao svaki mišić, videćete kako izgleda vulgarni pozeraj. Vukašin ovde izgleda prirodno, taman toliko razuzdano da svaka devojka poželi da ga smiri i dovoljno kul da poželite da ste na njegovom mestu. Takođe on je medijska ličnost od kada je klinac, verujem da ga više ljudi zna kao Bebana nego po pravom imenu, pa mu to više daje za pravo da sebi dozvoli ovakvu vrstu eksponiranja.

Ono što je svakako presudno u slučaju muzičkih spotova je muzika. Pesma „Kliziš“ je previše dobra da bi bilo priče o bilo kakvom podvaljivanju preko spota. Ako vam ne prija u ovoj verziji, poslušajte onu sa „Tri boje zvuka“ gde možete da čujete i vidite koliko je ta ekipa ozbiljna i da im je muzika ipak na prvom mestu. Jedan bend takvog kalibra ima puno pravo da koristi sve svoje potencijale, pa je dopadljivost njihovog frontmena dobra karta na koju mogu da igraju. Zasigurno su ovim spotom privukli više ženske publike, a to može samo da bude dobro po scenu, jer ništa gore nego kada odete na rok svirku i vidite samo muškarce u publici. Bend „irieFM“ ovim spotom postavlja standard za sve buduće spotove sličnog tipa, jer pokazuju i pozitivnu stranu poziranja, koje u ovom slučaju nije samo poza, jer je dobro opravdana sjajnom muzikom.