Ne mogu da kažem da povremeno ne uživam da sav bes i gađenje koji osećam zbog trenutnog stanja muzike na našim prostorima ne istresem na ovakvim bendovima. Kao i u slučaju teksta o Šišarkama i njihovom spotu za idiotsku pesmu „Mrdačica guze“, mučilo me je samo kako da kulturno verbalizujem sve psovke i uvrede na račun autora spota i članova benda, koje su mi dolazile dok sam gledao muzički video za pesmu „Kreten“, beogradskog šatro benda „Hypnotized“.

Da bih bio potpuno objektivan, moram da priznam da spot nije loš. Ideja, način izvedbe, pojedini kadrovi, pa čak i sama realizacija priče ima smisla i sigurno bih pohvalio čitavu stvar da je neki drugi bend u pitanju. Ali nije. U pitanju je „Hypnotized“ i svako ko je imao priliku da ih uživo čuje tokom „Jelen top 10“ turneje, kada su se besramno provlačili uz velikane rokenrola na koncertima po Srbiji, zna koliko je ovaj bend loš, koliko je njihova muzika nepotrebna ovom svetu i koliko je sve samo jedna farsa, jeftin (ili u ovom slučaju skup) marketinški trik. Od kada objavljujemo ove tekstove, uvek napominjemo da je muzički video dodatak na celokupni autorski izraz benda, ali da on može da posluži i kao sredstvo manipulacije. To manipulisanje je nekada vrlo očigledno i jeftino (kao u slučaju Šišarki), a nekada je suptilnije i zahteva poznavanje konteksta. Konkretno spot za pesmu „Kreten“ sam po sebi nije loš. Jeste jeftin, jeste već viđen, jeste kretenski, ali da je neki drugi bend u pitanju, mi bismo mogli da celu priču shvatimo kao foru, rokenrol zezanje i pitali bismo se šta se sve dešavalo tokom snimanja iza kamere. Ali nažalost, u pitanju je bend koji se probio na scenu snimajući mlake obrade kafanskih pesama, bend koji je beskrajno davio na svim svojim nastupima (imao sam nesreću da ih čujem na 2 koncerta u okviru Jelen Top 10 turneje i jednom na Beer Festu u Beogradu), bend koji glumi da je rokenrol, a zapravo je podvala.

Kada bi se sad pojavio novi Hitler, ako već nije, sigurno bi imao razvijen sistem vizuelne propagande preko koje bi skupljao svoje male poklonike-botove koji bi ga veličali i aplaudirali mu tokom vatrenih govora. Vrlo je lako zavesti ljude, ugurati im slike u misli i ubediti ih da je ono što im se prikazuje ono što jeste. Zato me i ne čudi što „Hypnotized“ ima preko 40.000 (i rečima: četrdeset hiljada) pratilaca na svojoj Fejsbuk stranici. Ne verujem da su pridobijali svoje fanove očajnim živim nastupima i još gorim pesmama, već jeftinom propagandom i predstavljanjem sebe kao rokenrol benda koji je jako bitan. Jednostavno morate da budete baš dobro istripovani da biste izmontirali živi nastup sa Beer Festa kao oficijalni snimak za lošu obradu jedne dobre kafanske pesme. U tom činu se vidi kako su gradili svoj lični kult, jer znam iz ličnog iskustva da su na tom nastupu bili užasni, da je publika, barem ona oko mene, bila u neverici zašto je tim ljudima uopšte dozvoljeno da sviraju, a oni su iskoristili brojnost ljudi, prisustvo mase, da naprave jeftin video na koji su nalepili studijski snimak pesme. Dakle, iskoristili su nasumičnu masu ljudi, publiku koja se okupila u najvećoj meri zbog piva, predstavili su je kao svoje obožavaoce, a pritom su prelepili živi zvuk svirke onim iz studija (koji je mogao da snimi bilo koji drugi bend). To je vrlo jeftin potez, ako iole obratite pažnju vrlo providan, ali očigledno uspešan, jer takav video ubedi druge ljude da su oni zapravo dobar i kvalitetan bend i da imaju veliki broj obožavaoca, još važnije obožavateljki i da pevaju sve one pesme koje prosečan kafanski čovek već zna...

Ukoliko radite na nečemu godinama, nesumnjivo napredujete u tome, pa je tako i ceo propagandni projekat „Hypnotized“ došao do trenutka da snima jako skup spot za vrlo jeftinu pesmu sa ciljem da učvrsti svoj položaj u građenju iluzije o beogradskom rokenrol bendu „Hypnotized“. Kada gledate spot sa svešću da neko pokušava nešto da vam proda, tačnije da vam uvali, uviđate sve elemente tog sistema i koliko je zapravo proziran. U prvih deset sekundi spota već imate dobru ribu i brza, skupa kola. Priznajem da eksploatisanje žena u ovom spotu nije toliko jezivo kao u slučaju Šišarki, nema onih direktnih kadrova na nečije sise ili dupe, ali krupni kadrovi čizama (00:14) pokazuju reklamnu tendenciju koju ovaj spot ima. Zapravo, sve je vrlo očigledno, seksistički, već viđeno, ali postoji razlog zbog kojeg spot ipak nije neprijatan za gledanje. Razlog je to što je za glavnog junaka izabran simpatičan dečak čije prisustvo celu priču opušta i daje joj šaljiv ton. Ne znam da li su uvideli da je jako iritantno da u svakom spotu gledamo članove benda kako poziraju sa instrumentima (za koje znamo da loše sviraju), ali su ovom odlukom omogućili da spot ne bude toliko nesnosan. Ipak, postoji trenutak u kojem sve propada, to je onaj momenat kada vidimo frontmena „benda“ kako se budi na podu, obučen u istu košulju kao i dečak u prethodnom kadru, što znači da je zapravo sve vreme to bio on, što ceo spot zakopava, jer od početka je očigledno da je dečak samo fora, neki pokušaj metafore, ali ako na kraju i potvrdite da je sve fora, onda je to baš loš fazon, jer više ne postoji nijedan razlog da spot pogledate više puta kada znate da ćete na kraju videti omraženo lice pevača. Ovde se rokenrol prodaje kao roba. Mit o rokenrolu se vulgarizuje kroz žurke, alkohol, dobre ribe u kožnim pantalonama, automobile, ali nema onoga što je suština – a to je ideja u pesmi, muzika, srž.

Spot za pesmu „Kreten“ je zapravo trominutna reklama za propagandni projekat „Hypnotized“ koji ima za cilj da vas ubedi kako su oni zapravo kul bend, strava momci, veliki frajeri i još bolji muzičari. Ali to je reklama, samo što na njenom kraju nema ubrzanog glasa koji vam kaže: „O neželjenim dejstvima slušanja ovog benda posavetujte se sa vašim muzičkim kritičarem“. To je samo reklama, a ko još (pored pomenutih 40.000 pratilaca na fejsbuku) veruje u reklame?  


Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.