Bernays Propaganda - Politika
Helly Cherry
Makedonski bend Bernays Propaganda najavio je izlazak svog novog albuma Politika za sredinu marta 2016. godine. Imao sam priliku da album u celosti čujem pre izlaska, i zaista sam pozitivno oduševljen. U odnosu na prethodna izdanja, ovaj album je proživeo „elektrifikaciju“ u vidu ritam mašine i povratak nekim starim new-wave zvucima. Ako želite da vam bend uporedim sa nekim stranim izvođačem sličnog zvuka, to bi onda sigurno bio kanadski Metric.
Kroz sva izdanja, bend održava jasan i ubrzan ritam, skoro u potpuno dance maniru, dok sa Politikom tek blago spuštaju tempo, daju prednost vokalu, a instrumente potpuno prebacuju u elektronske vode. Gitare više nisu prljave, rasute, već su zategnute, smirenije i melodičnije. Ritam sekcija jednostavno ubija, bas i bubanj su u tako bliskoj vezi da sve prosto zvuči kao jedan jedinstven, još nepostojeći instrument. Sam ton bas gitare je umirujući i zanimljiv, topao i jasan, dok je bubanj sušta suprotnost, oštar, naglašen, razuđen, a ove dve suprotnosti se sjajno prepliću u numerama.
Bend kaže da nam rane prave oni koji nas vole, a da su nam duše zarobljene u iPhone i sličnim uređajima. Neko drugi će misliti umesto nas, a na nama je da rešavamo tuđe probleme, jer nam to najbolje ide. Pominje se konzumerizam, ali na jedan skoro statistički način, u vidu nabrajanja, što je novina u tekstovima o ovim temama. Kažu da je tek dvanaestina novca fizički postojeća, dok je ona ostala većina samo zamišljena u našim glavama, što kao budući ekonomista sa svog trenutnog stanovišta mogu i da potvrdim. Provlači se i pohlepa i potreba za potvrđivanjem od strane velikog broja ljudi. Kroz par stvari pominju da kuća rođenja ne mora biti dom, i da treba putovati i večno tražiti svoje sklonište.
Numere uglavnom počinju laganim perkusionim uvodom, gde se nadovezuje bas, zatim uplovljava jednostavna i pitka melodija, i onda se javlja i pevanje. Kompozicije su mahom rađene po ovom sistemu, i time odaju mainstream duh, pa se svaka može izdvojiti kao pevljivi hit. I zaista, svaka zvuči kao singl, pa ceo album izgleda kao skup singlova.
Najlepša stvar kod ovog albuma je ta što zvuči kao da ste ga već slušali. Pesme su toliko bliske slušaocu, da ima osećaj kao da mu je ovo jedan od omiljenih albuma. Proste su, jednostavne, nema mnogo umetničkog i virtuoznog izražaja, već se poruka prenosi na najjednostavniji i najkraći način. Iako album nije previše optimističan, a njegove poruke melanholične, često pune cinizma, kompletan zvuk je i više nego živahan, svež i vredan pažnje.
Tihomir Škara
Kroz sva izdanja, bend održava jasan i ubrzan ritam, skoro u potpuno dance maniru, dok sa Politikom tek blago spuštaju tempo, daju prednost vokalu, a instrumente potpuno prebacuju u elektronske vode. Gitare više nisu prljave, rasute, već su zategnute, smirenije i melodičnije. Ritam sekcija jednostavno ubija, bas i bubanj su u tako bliskoj vezi da sve prosto zvuči kao jedan jedinstven, još nepostojeći instrument. Sam ton bas gitare je umirujući i zanimljiv, topao i jasan, dok je bubanj sušta suprotnost, oštar, naglašen, razuđen, a ove dve suprotnosti se sjajno prepliću u numerama.
Bend kaže da nam rane prave oni koji nas vole, a da su nam duše zarobljene u iPhone i sličnim uređajima. Neko drugi će misliti umesto nas, a na nama je da rešavamo tuđe probleme, jer nam to najbolje ide. Pominje se konzumerizam, ali na jedan skoro statistički način, u vidu nabrajanja, što je novina u tekstovima o ovim temama. Kažu da je tek dvanaestina novca fizički postojeća, dok je ona ostala većina samo zamišljena u našim glavama, što kao budući ekonomista sa svog trenutnog stanovišta mogu i da potvrdim. Provlači se i pohlepa i potreba za potvrđivanjem od strane velikog broja ljudi. Kroz par stvari pominju da kuća rođenja ne mora biti dom, i da treba putovati i večno tražiti svoje sklonište.
Numere uglavnom počinju laganim perkusionim uvodom, gde se nadovezuje bas, zatim uplovljava jednostavna i pitka melodija, i onda se javlja i pevanje. Kompozicije su mahom rađene po ovom sistemu, i time odaju mainstream duh, pa se svaka može izdvojiti kao pevljivi hit. I zaista, svaka zvuči kao singl, pa ceo album izgleda kao skup singlova.
Najlepša stvar kod ovog albuma je ta što zvuči kao da ste ga već slušali. Pesme su toliko bliske slušaocu, da ima osećaj kao da mu je ovo jedan od omiljenih albuma. Proste su, jednostavne, nema mnogo umetničkog i virtuoznog izražaja, već se poruka prenosi na najjednostavniji i najkraći način. Iako album nije previše optimističan, a njegove poruke melanholične, često pune cinizma, kompletan zvuk je i više nego živahan, svež i vredan pažnje.
Tihomir Škara