Uđosmo u Amerikanu i primetismo duplu providnu zavesu preko bine. Ta dva poveća komada tkanine u meni probudiše znatiželju. Šta će sad s tim i kako će fotografi da se izbore sa istim? Isto tako, pomalo sam se zabrinula kakav će biti odnos bendova i publike ako oni budu skroz tamo nazad. Te ogromne zavese podsetiše me na baldahine, što su ih nekada stavljalii na krevete. Kao, tu smo u istoj prostoriji, ali me i dalje komad ovog providnog materijala deli od tebe smrtnika. Nego, dosta o zavesama. Za sada.

Prvi bend koji se pojavio u ovoj pomalo čudnoj postavci sa zavesama, u kojoj bend stoji tek tamo negde na zadnjoj polovini bine, a bubnjar je u ravni sa ostalim članovima benda, bili su Crvi. Obično, ukoliko do sada nisam slušala bend, pred koncert preslušam po koju pesmu, kako bih imala predstavu šta da očekujem, a i o čemu da pišem. Ovaj put sam otišla na svirku sa "surprise me" stavom. I, vala, bila sam iznenađena. Pri izlasku na binu, ovaj bend mi je iz nekog razloga odavao The Beatles vajb. Međutim, kada su počeli da sviraju ostala sam zatečena. Muzika ovog benda je mnogo žešća nego što sam očekivala. I to mi se veoma sviđa. U pitanju je dobar, direktan alternativni zvuk, a imam osećaj da je DOB za vreme njihovog nastupa bio epicentar sirove, snažne energije koja u isto vreme pokreće i baca u trans. To je moj omiljeni momenat kod alternativnog roka, kao i muzike generalno. Ako ovako zvuči bend koji je, kako sami kažu, stalno u nastajanju, neka Crvi nastaju večno.


Dok su, nakon nastupa Crva, ljudi užurbano trčkarali po bini i nameštali instrumente, na ranije spomenutim savesama, pojavio se čuveni Artan Lili trougao. Lilijevci su nakon prvih taktova izazvali oduševljenje pune Amerikane i đuskanje je zvanično počelo. Ovaj mladi i perspektivni bend koji definitivno izlazi iz muzičkog podzemlja je bio očekivano energičan i fizička blizina između onih koji drže instrumente i onih koji ih slušaju zaistanije bila potrebna. Tokom celog nastupa na zavesama ispred benda puštane su projekcije koje su meni, koja sam stajala sa strane, na samom kraju improvizovanog platna, izgledale samo kao gomila linija. Međutim, oni koji su stajali na sredini, imali su bolesno dobar prizor pred sobom. Ipak, meni kao osobi koja voli detalje, je bilo estetski veoma privlačno to putovanje svetla sa zavesa, preko lica članova benda do zadnjeg dela bine. Igra svetlima je bila fantastična. Jesam očekivala da na ovom koncertu vidim nešto vizuelno primamljivo i kreativno, ali nisam mislila da će u pitanju biti ovako nešto. Kada je bend napustio binu, gromoglasnim ovacijama su pozivali bend na bis, a pridružila im se i jedna nemirna žica bas gitare, koja je jednolično svirala svoj ton, iako su više puta pokušali da je umire. Nakon odsviranog bisa, vidno raspoloženi članovi benda ostali su u holu da potpisuju ploče.

Krajnji utisak o ovom koncertu je više nego pozitivan. Otkrih još jedan bend kojem ću sigurno posvetiti mnogo pažnje i za koji verujem da će mi se, u muzičkom smislu, za svu tu pažnju odužiti. S druge strane, nojzična deca su prevazišla sebe i navela me da već razmišljam o njihovom sledećem koncertu.

Kompletnu galeriju pogledajte na našoj fejsbuk stranici.

txt: Jelena Ostojić
foto: Jovan Mihajlović