Sinoć (5.2.) je u Domu omladine pružen jasan dokaz da scena nikako nije mrtva. Za rođendansku žurku Samostalnih Referenata tražila se karta više.

Prvi bend podrške na ovoj proslavi bili su Venerin Breg. Ova ekipa se nikako nije štedela. Počeli su žestoko i dali nam dobru dozu HC panka specifičnih tekstova, koji možda ne bi bili primamljivi svakom. Najviše podrške bendu su pružili najmlađi naraštaji pankerske publike. Svideo mi se prisan odnos benda sa ljudima koji su došli da ih podrže. Svoj nastup su završili svojevrsnim omažom Lemiju u vidu njihove obrade pesme „Ace of Spades”, koja se zove „Venerin breg”.

Ubrzo nakon kraja nastupa Venerinog brega na scenu su izašli PogonBGD. Oni nisu bili ništa manje energični. Ova „mekša” verzija panka je više odgovarala mojim afinitetima na polju muzike. Pogon bi verovatno trebalo da dodam na podužu listu novootkrivenih bendova kojima bi trebalo posvetiti malo više pažnje. Tokom koncerta su mi na smenu odavali neki KUD Idioti i Atheist Rap vajb, a opet su bili totalno svoji. Tokom njihovog nastupa je u Amerikani već postalo tesno, a samim tim se i atmosfera počela približavati tački ključanja. Počele su prve veće šutke, a samim tim su i čaše piva magično dobile krila. Rekla bih da je atmosfera kulminirala tokom pesme „Pobednik”. Bend je ispraćen uz ovacije, a nakon nekoliko već ustaljenih povika premijeru (za koje inače mislim da ni najmanje nisu zanimljivi i da koncerti nisu mesto na kojima tako nešto treba uzvikivati) salom se prolomila navijačka pesma Partizana i zaista sam imala osećaj kao da sam na stadionu.


Nakon podužeg čekanja, na binu su kročili slavljenici i konačno je došlo vreme da ska-ska-skačemo! Bend je najavio glumac Bojan Ristić, a onda smo mogli da se prepustimo pokretu. Od najavljenih gostiju, iz opravdanih razloga, nastupio je Pećinko, nekadašnji član benda Atheist Rap. Energičnim monologom nas je sve opomenuo da ne klečimo ni pred kim i da preuzmemo stvar u svoje ruke.Sala je bila krcata, ljudi su bukvalno stajali i u vratima. Masa je dobila priliku da svoj gnev prema spomenutom političaru ispolji kroz pesmu „Život mafije”. Zar to nije bolji način? Nekoliko stotina duša je ispratilo koncert konstantnim, neumornim skakanjem. Da ne bude zabune, ne smeta mi skandiranje Vučiću jer ga volim, već jer preuzima pažnju publike na koncertima, umesto da ona bude fokusirana na bend. Previše ga ima svuda, ne moramo da se osećamo i kao da je sa nama dok uživamo u koncertu. S druge strane atmosfera stadiona me je oduševila. To mi je nekako bilo oličenje jedinstva.

Bilo je toliko dobrog raspoloženja na jednom mestu, da je bilo skoro pa opipljivo. Publika je takođe bila i veoma darežljiva, pa je bend dobio i napojnicu u vidu novčanica od 10 i 20 apoena.  Ljudi su se penjali na binu da pevaju sa bendom... Ma, bilo je opšte ludilo! Samostalni referenti su dokazali da nam treba samo „komad hleba, muzika i parče neba”. Sinoć smo, barem za to kratko vreme koje smo proveli na ovom koncertu, uspeli da sagradimo svet samo za nas.

Da su želeli, mislim da ne bi uspeli da proslave dve decenije postojanja na bolji način od onoga kako je to bilo sinoć. Dobra muzika, razigrana publika i pozitivno raspoloženje. Ništa više nije ni potrebno. Što se publike i budućih svirki tiče, manje negativnog skandiranja političarima, više pozitivnog bendovima i na konju smo.


Kompletnu galeriju možete pogledati na našoj fejsbuk stranici.

txt: Jelena Ostojić
foto: Jovan Mihajlović