Betmen stoji na vrhu nebodera, među gotičkim figurama. Zlikovac dana, Black Glove, uveo ga je u stanje halucinacije. Jedna od figura ga pita “Da li ponekad vidiš mrežu?”. Odjednom, pred njim se pojavi zelena mreža linija, nalik na arhitektonski plan. “Mašina dizajnirana da proizvede Betmena”, izgovara zaštitnik pod plaštom, uobičajeno dramatično. 


Ova scena iz serijala Batman RIP, je prilično otvorena aluzija na Korbizjeov moto da je kuća mašina za življene, ali svakako nije prvi put, da se govori o posebnoj vezi između grada i njegovog najpoznatijeg stanovnika. Gotam je često bio meta Betmenovih protivnika (znatno skromnije, od Supermena koji spašava svet, a u Metropolisu samo živi). Džoker je pokušao da otruje vodovod, minimum tri puta su bombe bile podmetnute u najčuvenije nebodere, ceo grad je jednom bio pod karantinom zbog zaraze, zemljotres ga je jednom potpuno uništio, a na obodu postoji močvara koja pretvara ljude u zombije.

Kada se strip pojavio 1939. radnja je bila smeštena u Njujorku, tek godinu dana kasnije Finger i Kejn su izabrali ime Gotam, ali je grad u suštini ostao isti - mešavina Njujorka i Čikaga, svakako lučki grad, verovatno na istočnoj obali.

Promena je došla 1960. sa TV serijom, koja je imala potpuno drugačiju estetiku - snimana je u Kaliforniji, pa je i Gotam postao svetliji (uglavnom se sve i dešavalo po danu), topliji, sa mnogo svetlećih reklama i planinama u pozadini.

Stripovi su se narednih godina vratili originalnoj estetici, a pošto su izlazili izrazito dugo, morali su da pokažu i klimu Gotama. Zima je naime neobično duga, hladna i praktično paralizuje grad. Ovo bi viša bila odlika ameirčkog zapada, nego istočne obale, ali je ipak odgovoralo estetici lika.

Tim Burton je 1989. doveo Betmena na veliki ekran i (kao što su se nebrojani fanovi bunili) nije do kraja bio odan izvornom materijalu. Doduše, bez obzira koliko je menjao u odnosu na stripove, razumeo je u suštinu Gotama bolje nego drugi do tad. “Grad treba da izgleda kao da je pakao probio kroz asfalt i nastavio da raste” – rekao je Burton.

Znatno slabiji nastavci, stripovi i impresivna animirana serija devedesetih nastavili su u ovom maniru - to nije bio savremeni Gotam i nije bio prosto noir grad iz četrdesetih, već iščašena mešavina oba.

Šumaherov Betmen zauvek i Betmen i Robin, otišli su drugim putem, sve je postalo veće svetlije, manje realno, više čisto i uglačano. U prvom filmu ovo je relativno i uspelo, ali Betmen i Robin je verovatno najslabija verzija (Betmen ima kreditnu karticu sa svojim znakom. Besmislenije ne može). Grad zato izgleda kao velika prodavnica igrača u kojoj se svaka zgrada može kupiti (posebno).

Kristofer Nolan, donosi odluku da svoj Gotam prenese iz Njujorka u Čikago (i kompjuterski ga nadogradi).  Ovo je prikladno delimično i zato što svaki drugi guverner Ilionisa i gradonačelnik glavnog grada završi u zatvoru kad mu istekne mandat. Do poslednjeg dela trilogije u Gotam su inkorporirani delovi Njuarka, Pitsburga, Los Anđelesa, pa i samog Njujorka odakle je sve počelo.

Poslednju verziju mogli smo videti u seriji Gotham, koja se odvija u periodu pre nego što je Brus Vejn postao Betmen. Ovo je pružilo priliku autorima da istražuju istoriju grada zajedno sa istorijom Vejna. Uspeh je bio relativan, sama serija ne nudi previše u smislu zapleta ili tenzije i njena najveća prednost je mogućnost da se referira na sve buduće likove, čije začetke sad gledamo. Isto je i sa gradom, pominju se delovi koji će kasnije biti poznati po kriminalu, što je dovoljno da zagolica maštu fanovima, ali nije zamena za uzbudljivu radnju.

Trejler za Betmen protiv Supermena, koji izlazi ove godine je otkrio previše u pogledu radnje (to je jedan od onih trejlera posle kojeg imate utisak da ste pogledali ceo film), ali premalo u vezi sa tim kako će najnovija inkarnacija Gotama izgledati.

Iskustvo pokazuje – koliko je dobar Gotam, toliko i Betmen.

Jan Kanja