Upravo pred kraj godine, kada se bliže praznici pojavio se poslednji broj Stripburgera. Kako oni najaviše, taman da imate uz šta da pregurate praznične mamurluke. :)
66-ica nam dolazi kao regularno izdanje ovoga puta predstavljajući autore mlađe generacije (mada je vreme relativno jelte). Centralno mesto zauzima šestočlani kolektiv iz Belgije "Tieten Met Haar" iliti "Dlakave sise". Svaki od autora je predstavljen sa po jednim stripom u boji, a svoju priču ispričali su u uvodniku broja.
Veliku pažnju, kroz opširan intervju dobio je i Olaf Ladousse, autor kome je eksperimentalna muzika kojom se takođe bavi možda i draža od stripa. U svakom slučaju čini mi se da posle duže vremena u časopisu imamo jednu ovakvu osobu koja govori i o muzici, posredno o slobodi u muzičkom i strip izrazu, fanzinima, grafičkom dizajnu, ukratko, o andergraundu u malom.
Nicolas Presl sa druge strane je osoba koja često putuje po svetu, i nakon života na Balkanu, otišao je u Oman. Iskustva sa putovanja i puno čitanja su svakako dovoljna inspiracija za njegove stripove koji su bez reči. Nicolas upravo govori o prednostima i manama ovakvog stripa, da li ga zbog nedostatka teksta upravo mogu svuda "čitati", i koliko je zapravo teže samo crtežom ispričati priču. Gde je granica razumiljivosti i koji su izazovi sa kojima se suočava u ovakvom izrazu.
Pored ovih, Burger donosi i još nekoliko stripova, ali ne bismo baš sve otkrivali.
Na početku pomenuh praznike. Te eto, ako vama drage osobe vole alternativni i andergraund strip, Stripburger nije loša opcija kao mali znak pažnje. :)

Nenad