Na krilima novog singla
Progutaj me, kultni zrenjaninski rock bend
Oružjem protivu otmičara stigao je juče (26.12.) i u malo banatsko mesto Padinu. Posle svojevrsne implozije minule postave benda - koja se desila negde letos, tačno između
TLO Festa i Kulpin Festa - grupa je opet u novom sastavu. Osim Nikole Pavkovića na bas gitari (glavni autor u bendu, već duže vreme jedini originalni član) i Pavleta Kirćanskog na gitari (nekad u bendu Hype!) u bendu su sada pevačica Jovana Popović (veoma mlada, rekao bih srednjoškolka, studentinja, zapravo izgledom tu negde kao Dragana onomad) i bubnjar Nebojša Durmanović (svirao u bendu Alterdeus). Inače, grupa OPO je za dvadeset godina rada izdala pet albuma:
Oružjem protivu otmičara (1995),
BarbieCue (1996),
Komadić koji nedostaje (1998),
Maštoplov (2002) i
Znaš ko te pozdravio (2007) dok je sada prema rečima Pavkovića, bend više u fazonu da svakih 40-50 dana izdaje po singl tj. video, od čega će se do proleća možda nakupiti dovoljno pesama za album. Počelo je dakle sa pesmama
Panika i
Ljubi me (tu je pevala Jovana Oljača), pa je onda bila
Vrati mi snove i evo sad je red na
Progutaj me.
Nastup u Padini je bio održan u hali
Hole. Dakle radi se o pravoj hali - ogromnom prostoru sa pravom binom koji je namenjen za velike proslave i veselja poput svadbi, godišnjica i sl. Tako da je tu moglo da dođe i sto ljudi i to bi i dalje izgeldalo praznjikavo. Osim toga, termin je bio veoma loš - ovo je vreme božićnih praznika i dan između dva velika imendana (Jan i Stefan, dva veoma česta muška imena kod Slovaka) što je značilo da će u ove večeri po Padini biti veliki broj žurki i da će ogromna većina ljudi imati preča posla od izlaska na koncert. Valjda zbog manjeg broja ljudi, celo dešavanje je kasnilo, Umesto oko 21h, čak i koncert predgrupe je počeo sa dva sata zakašnjenja - oko 23h. Predgrupa je bio padinski cover bend
Arsenovo ogledalo. Osim obrada (EKV, Pink Floyd, Block Out, Darkwood Dub, Azra) - za šta ja lično nisam imao nimalo strpljenja i vreme sam iskoristio da popričam sa dragim mi ljudima iz Padine, koje ne viđam često - bend nas je počastio i jednom svojom pesmom
Smutná Ranná Električka, Super im je ova pesma i baš mi je žao kada vidim da ovako nadareni ljudi traće svoj talenat na obrade ...
Konačno, Oružjem protivu otmičara na binu izlaze nešto posle ponoći, Lepo raspoložena četvorka ekspresno kreće u baraž, pucačinu, blok brzih i energičnih pop punk pesama -
Vrati mi snove, Panika, Ptica, Samo svoja, TV, Moja soba, Voajer i
Lica. Ove pesme, sviraju poput Ramonsa, bez ikakve pauze, uz stalni rafalni ritam, bez prekida, čak prelazeći direktno iz pesme u pesmu. Naravno ni tada ni do kraja svirke nije bilo nikakve priče između pesama. Uzgred, primetio sam koliko je pesma
Lica (sa
Znaš ko te pozdravio) dobra i koliko je ovaj bend oštećen u smislu da ljudi najbolje znaju pesme sa prva dva albuma (uz onih par obrada, naravno) dok je veliki broj odličnih pesama objavljen i na ostala tri albuma... Elem, onda idu pesme
Nikako ne mogu, Dobra ideja, Super sexy, Udari me, Baš me briga, Budi tu i
1000 (svaka čast na ovoj pesmi, jer baš sam razmišljao kako moje omiljene pesme (
Tonemo, Amnezija, 1000) nema šanse da sviraju ikada... Mada Jovana bi morala malo da prilagodi tonalitet i pevanje na ovoj pesmi, jer je ovo ipak balada).
Na pesmi
Hodamo na rukama sam se grohotom smejao kod onog lažnog završetka kad sam krenuo da aplaudiram a ono nije bio kraj pesme, Inače znam pesmu, ali eto desi se i meni da se zeznem ... Mada nisam se samo ja izblamirao, pa mi je bilo lakše. Onda idu
U koloru, Maštoplov i
Na biciklu. Dakle, odjednom masa pesama sa ona tri manje poznata albuma. Meni super, mada ne znam kako je bilo ostalima slušati manje poznate stvari. Poslednju trećinu repertoara je grupa posvetila numerama
Pesma o meni, Kućni duhovi, Vidim se, Progutaj me, Izabela, Saša Ajdanov, U mraku, Tik-tak i za kraj nezaobilaznu
Mladiću moj. Dakle, odrađeno za sve pare, bilo je to oko sat i po svirke. Bend se naravno vratio na bis i publiku počastio sa dve pesme, obrade -
Help! od The Beatles i
Miki, Miki od Slađane Milošević.
Odličan koncert, žao mi je što nije bilo više ljudi. Mada, da je ova svirka održana u originalnom kafiću
Hole (poznatiji kao
Rupa, za koji ne znam da li više postoji) bio bi mnogo lepši utisak i sa ovim ljudima koji su došli večeras ... Na kraju, Nikola je pomenuo da ima neke šanse da ovamo dođu i na leto, tako da će i svi oni koji su večeras radije sedeli negde za stolom - i pretpostavljam trpali u sebe rusku salatu i špricere - imati šansu da ipak vide ovu sjajnu novu postavu i čuju ove odlične nove pesme kultnnih Zrenjaninaca.
Janko Takač
