Metal veče kada se ni publika ni bendovi nisu štedeli
Helly Cherry
Žurku su zagrejali Prototype Unleashed. Mogu reći da skoro nisam čuo ovako dobar i pitak metal zvuk. Kreću se u krugovima klasičnog metala, povremeno pređu u thrash, i sve zvuči kao kombinacija Hammerfall-a, Triviuma ponekad, uz dodatke one klasične Maiden melodike. Iako su često pesme molske i jednostavne, oseti se visok nivo inventivnosti, vokal šeta kroz više oktava bez imalo težine, dok su rifovi sveži i razigrani, zaista nesvakidašnji. Ko je obratio pažnju na muzičare, mogao je zapaziti visok nivo tehničkog umeća (ne onog što se uči na OTO-u) u vidu skoro robotski preciznog sviranja. Svirku su izveli bez mnogo priče, snažno i precizno, i publika je to vrlo dobro primila.
Nakon njih, žurku je nastavio Deathonation. Njih sam već slušao i pisao nakon nastupa na petom Scena festu. Stvari su se od tad dosta popravile. Oseti se pomak i svežina u zvuku, prisutno je dosta više osećaja u sviranju. Ali nekakva loša karma prati ove momke. I tad su imali loš i slabo balansiran zvuk, a to je bio i sinoćni slučaj. Gitare su se dosta nadglašavale, vokal je tonuo, da bi se zvuk popravio tek pred kraj. Osim tok tehničkog aspekta, svirka je bila korektna i zanimljiva, a to je potvrdio i povećan broj publike, kao i šutke koje su lagano počele da se prave.
Usledila je malo više duža pauza, pa sam mislio da će se na bini pojaviti dečiji hor Čarolija ili Beogradska filharmonija na primer, ali je binu zaposeo trio Obscured i death/thrash masakr je usledio. Filovali su numere sa zadovoljstvom, malo prvog, malo drugog žanra, i mogu reći da su imali verovatno najkvalitetniji misk zvuka koji je potpuno prijao ušima. Ova ekipa zna da vlada binom, imaju kulturu ponašanja na njoj, i sve to upotpunjuju agresivnim i razbijajućim zvukom. Zaista zadovoljstvo i za oči i uši.
Onda je došlo vreme da se duvaju svećice. U mraku i dimu, prženje su započeli slavljenici iz benda War Engine. Brzo, oštro, mračno, bez mnogo zajebavanja. Pevač je sve u publici nazivao drugarima i sve vreme pozivao na šutke, tako da je u publici tokom svirke trajao opšti pičvajz i guranje. Pred kraj su otpevali pesmu protiv svih onih koji su nas ikad izdali, a skoro svaki posetilac je sevnuo srednjim prstom u vazduh, i to je jedan od udarnijih i energičnijih momenata ove večeri. Takođe, na samom kraju pridružio im se basista prvog benda i još jedno meni nepoznato lice, pa je tako proširena postava zaista išibala i silovala poslednju numeru. Iako sam malo izgubio koncentraciju i otputovao mislima negde drugde tokom njihovog nastupa, mogu reći da je energija bila na vrhuncu i da su se zaista pokazali kao odlični domaćini.
Za kraj je ostao poznati Nadimač. Kec-kec-kec divizija ubijala je opakim i ozračenim rifovima, koji su oplemenjeni žestokim vrištećim vokalom. Nisu baš pucali od energije, što je inače karakteristično za njih, verovatno zbog umora i prethodnih svirki. Pevač Dača nije krio nezadovoljstvo prema određenim posetiocima koji su dobacivali raznorazne gluposti, pa ih je u više navrata pošteno spuštao i dovodio u red. Iako nisam podrobnije zalazio u njihov opus, primetio sam da su izveli one najjače i najudarnije stvari, na koje publika nije ostala ravnodušna. Svirka im je trajala malo kraće nego kod drugih, ali i pored toga ni za šta nas nisu uskratili.
Zaključak je i više nego pozitivan. UMF kao organizator pokazao je da sve konce drži u rukama i da radi na podizanju ove priče na jedan viši i profesionalniji nivo. Posećenost i više nego zadovoljavajuća, a bendovi provereni i kvalitetni. Posetilaca je bilo zaista mnogo, i to je ono što me raduje. U par navrata sam izašao napolje da vidim koliko ih ima ispred, i osim par ljudi koji su jeli ili telefonirali, nikog nije bilo. Neću da mračim da su bili unutra jer je napolju bio minus, već ću ostati pri mišljenju da su ovaj put zaista upijali svirku svih pet opakih bendova. Pokušao sam da nađem neku zamerku, ali ovaj put ćete biti uskraćeni tog zadovoljstva.
Tihomir Škara