GKC Užice, 24. novembar: Brat, Hit by Pain, Odd Crew

Po drugi put u svojoj dugogodišnjoj karijeri bugarski sastav Odd Crew udostojio nas je dolaska i još jedne dobre svirke u okviru nove balkanske turneje. Momci ne prestaju sa radom i odlučili su da publici promovišu svoj novi album – „Mark these words“. Dočekalo ih je standardno sumorno jesenje Užice, ali ne i ljudi koji su (iskreno rečeno, a i teška srca) došli u manjem broju nego prošli put. Hladno vreme nateralo je ljude da sačekaju početak svirke u holu Gradskog kulturnog centra dok se u vreme kada je svirka trebala da počne održavala tonska proba. 
 

Negde oko 21 h vrata su nam otvorena. U salu ušetalo je oko 80 ljudi i odmah sam stekao onaj uobičajeni osećaj praznine koji prati ovakva dešavanja. Ako izuzmem to video sam dosta poznatih lica, ljudi sa ovdašnje scene, onih koju su tu bili pre dve godine, ali je dosta njih nedostajalo. Još jedno prijateljsko okupljanje iskrenih poklonika pravca. Nije se čekalo dugo. Dovoljno da uzmeš pivo, zauzmeš mesto i posmatraš brzo „montiranje“ domaćeg sastava BRAT, koji smo po prvi put mogli da vidimo u aprilu ove godine. Koliko znam momci su uhvatili zalet. Od jednostavne ideje o uživanju u muzici počeli su da ozbiljno prezentuju hard core pravac kako publici tako i onima koji o tome malo, ili nimalo ne znaju. Simpatična postava sa dva autorska hita „Imamo li problem?!“ i „Fish in Ljubiš“ odsvirala je hitove poznatih hard core punk izvođača u svojoj slobodnoj improvizaciji koja je našla simpatije među gostima iz Bugarske. U odnosu na svoj prvi nastup primetan je bitan napredak i čini se da iznad svega uživaju da dele svoju strast sa publikom. Odličan nastup koji je bio propraćen okom kamere, jer ovi momci aktivno rade na svom prvom spotu. Kraj „bratskog“ nastupa kao da je zagrejao umorna i promrzla tela.

Svi su iz sveg glasa pozdravili sledeći bend. „Hit by Pain“, još jedan hc sastav iz „komšijskog“ Čačka, izvršio je momentalni udar na scenu. Ovo je upečatljiv sastav, tvrd i jakog vokala, znan ovdašnjoj publici i toliko pristan sa njom da bih slobodno mogao da ih nazovem drugim domaćinom. Ono što je uobičajeno za ovaj bend jeste da ne kreće na put bez pratnje. U proseku dvaseset do dvadeset pet Čačana, najokorelijih fanova benda, prisustvuje njihovih svirkama. Uprkos tome da ih je ovog puta bilo znatno manje, momci su odradili svirku kako najbolje umeju i zapalili celu publiku. Svaka pesma bila je propraćena povicima i aplauzom. Ovakav bend podseća da underground scena živi u Srbiji i da ima svoje fanove, a prateći ih u predhodnim godinama, postaju sve brojniji. Kako je svirka odmicala niko nije klonuo duhom. Čak i oni koji su se držali po strani smelo su prilazili korak bliže jer ne možeš ostati ravnodušan na ovakvoj svirci. Čačani su odradili svoje i pozdravili publiku najavivši one zbog kojih smo došli. 
 

Bio sam na njihovoj prvoj svirci i malo je reći da su me oduševili. Doduše, tada su i oni bili brojniji. Čak su i svog tonca doveli. No i ovaj put Odd Crew je došao da „rutinski“ odradi svoj posao. Vassil Raykov (vokal) umešao se na kratko u publiku da “oslušne” puls, pozdravio nas i pošao na binu vidno raspoložen i nasmejan. „Stara dobra pozitivna vibracija“, pomislio sam aplaudirajući im. Svi smo ih dozivali njihovim imenom i momci su uzvratili jako. Već na samom startu primetilo se značajno odstupanje u kvalitetu zvuka. Oni koji su prošli put bili na istom mestu znaju o čemu pričam. Sa druge strane, bend je radio na zvuku i dostigao drugačiji nivo. Verujem da je to „posledica“ probijanja na inostrano tržište i rada sa poznatim i prekaljenim muzičarima i producentima. Nema šale, ovo im je posao. Ipak ih slava nije promenila. Uprkos tolikom radu i stalnim turnejama ostali su oni pozitivni i neumorni momci koji su ostvarili komunikaciju sa publikom i time kupili njihove simpatije. Verujem da nije bilo one glupe ograde da bi publika bila sa njima na bini. Eto i male zamerke organizaciji. Publika nije stala nijednog trenutka, a atmosferu konstano su raspirivali euforični domaćini. Svirka nije dugo trajala ako izuzmem solo deonicu Bonzy-ja (bubnjar), ali taman toliko da nam pokažu dokle su stigli i da neće na tome stati. Već je bilo kasno i počastili su nas jednom pesmom i samo što sam se okrenuo sve je bilo gotovo. Narod se razišao sa paljenjem svetala. Ostali su domaćini i nekolicina fanova da sa članovima Odd Crew-a da razmene koju na engleskom uz hladno pivo. Bili su poprilično raspoloženi da se slikaju sa nama i potpišu po neki album, podele sa nama svoje iskustvo i podsete se predhodne posete gde sam lično upoznao basistu koji me se setio i ponudio mi pivo. Generalno – ne može čovek da ostane ravnodušan na tako malu posećenost, no bio je početak radne nedelje, jedne hladne i spore nedelje. To Bugarima nije bitno. Njima je svaki dan takav. Ipak, dobro je što je svirka bila odlično organizovana, gotovo tačna, po programu. Stiče se na kraju utisak da je ovo bio mali skup odabranih i da se toliko i očekivalo od svega i da su svi bili zadovoljni. Iskreno, nisam čuo zamerke prisutnih. Izgledalo je da svi uživaju pa i nekolicina njih koji nisu u tom „fazonu“. Bugari su još jednom pokazali koliko su dobri ljudi i održali nam malu lekciju uspeha na metal sceni što budi optimizam. Hvala domaćinu i organizatoru na ovom događaju koji nas je malo razmrdao i nadam se da će ovoga biti još. Nadam se – vikednom! 
 

Tekst i foto: Carra Vany