Librarion priča je krenula pre nešto više od godinu dana. Osmišljena kao multimedijalni projekat, razvijala se lagano, i nenametljivo. Prva frakcija je bila fanzin koja je u želji da da novu dimenziju ovom glasilu dobila "mlađeg brata" - etiketu "Librarion". Sama etiketa je pratila ideju i estetiku fanzina. Iako muzičke granice ne postoje, Librarion je više okrenut skrajnutim i opskurnim pravcima. Ovoga puta pomenućemo poslednja dva izdanja lejbla koja upravo pokazuju šarenolikost kataloga.


ATAR je poslednja inkarnacija priče koja je krenula kao kantautorska Desye Lovorova, vlasnika Librariona. DL je u svojoj sledećoj fazi postao pun bend, i time dobio jedno novo i drugačije lice. A onda je promenio i ime u, ako mene pitate, efektnije - ATAR! Nisam siguran koja se priča krije iza imena, i da li je moje tumačenje tačno, ali ATAR me je podsetilo na seoski atar, Vojvodinu, ravnicu, prostranstvo, ali i maglu, i melahnoliju. I upravo takvu atmosferu donosi singl "Večernja šetnja". Iako počinje mirno i lagano, ATAR pokazuju da stvari mogu da postanu i bučnije. Sam snimak je prilično sirov (demo je u pitanju). I neka vam ta činjenica ne bude prepreka. Iz pouzdanih izvora (čitaj Youtube :) znam da bend ima i produkcijski boljih uradka, ali pretpostavljam da baš ovaj ima neko bitno značenje bendu. Možda je upravo on trenutak kada je DL(O) sazreo u "Swamp dada bluescore" ATAR, te je ovo neki način da se stavi tačka na tu fazu razvoja.

Drugo izdanje na koje ćemo se osvrnuti je "Ultra noise", split Antitalenta i projekta Vermacvlaar Destrvction. Drago mi je da nakon X godina i projekta "Suicidicisijalicalizacija" (aj čik izgovorite naglas :), Daniel opet jaše bučnim talasima, ovoga puta kao VD. Ravnica, mala mesta (Brus, odakle je Antitalent) i priroda su uvek na poseban način uticala na pojedince. Ako Vojvodina ima tu dozu melanholije i usporenosti, jug Srbije ima dozu besa, buke ali i posebnog kontakta sa prirodom. I ne treba da čudi što takva mesta rađaju upravo ovakve neobične aktove. Kako oba autora rade i drugačiju muziku, ovi projekti predstavljaju vid igre, slobode, istraživanja i pomeranje (sopstvenih) granica. Prilično bučno i oslobađajuće izdanje koje je ipak namenjeno onima otvorenijeg uma i sa "nabildovanim" ušima. "Ultranoise" ne stoji u naslovu bez razloga.

Iako smo se ovde bavili poslednjim izdanjima lejbla, preporučujemo da na bandcamp stranici potražite i ostala jer iza svakog stoji povod, priča i tema. Izdanja su nabavljiva i u fizičkom formatu, jedno i na flopiju, da, dobro ste pročitali, na flopiju. Pa vi sad vidite koliko je čitava priča neobična. :)