Izbrušena buka: Antitalent & JBGK records
Helly Cherry
Underground entuzijasta, muzičar i vlasnik malog labela na samom jugu naše zemlje, okružen prirodom, ne odustaje od svojih namera. Zbog izuzetne i krajnje prijateljske saradnje sa njim, odlučio sam da ga priupitam ponešto. Miloš Pavlović, poznatiji kao Packe, u svojstvu noise emanacije Antitalent i gazde JESBOLIGAKURAC Records-a.
HELY CHERRY: Pored bendova kojima je posvećen prostor na HC-u (Pičvajz, Pro-Past), pričaj o projektu Antitalent, zašto baš taj (efektni) naziv i odabir muzičkog žanra kao što je noise? Kako ti tumačiš noise kao pojavu u muzičkoj avangardi?
Packe: U srži svih mojih projekata leži neizmerna količina bunta i revolta, gledajući i slušajući razne talent show emisije i razna takmičenja u kojima se gotovo sve svodi na imitacije i plagiranje već postojećih umetnika odlučio sam da pokrenem projekat koji će u svakom smislu biti 'ANTI' i na neki način "pljunem" na te talente, njihov sistem vrednosti, takve programe, takvu muziku, logičan naziv bio je Antitalent, a žanr noise. Tako na svom prvom izdanju (Antitalent-Hangmankind, split kaseta) svoj set otvaram i zatvaram uvrnutim verzijama uvodne špice emisije "Ja imam talenat". Takođe, smatram da za noise zvuk kao suštu suprotnost popularne muzike nije potreban poseban talenat, bitne su ideje i realizacija istih. Noise je dubina, ogoljena forma zvuka, jedinstven momenat kreiranja, jedinstven osećaj slušanja. Noise je vid apsolutne slobode, slobode izražaja kao i slobode spoznaje, tako da jedna noise kompozicija kod svakog slušaoca ostavlja apsolutno drugačiji i potpuno subjektivan trag.
HELY CHERRY: Danas je, u Internet eri, lako prezentovati svoj i tuđi rad. Pokrenuo si lejbel (kao web-sajt) pod nazivom JESBOLIGAKURAC (kataloški skraćeno JBGK), gde objavljuješ sopstvene uradke, kolege sa ovih prostora, ali i inostrane projekte (Malezija, Argentina itd.), prevashodno grind, noise i HC orijentacije. Pretpostavljam da postoji zanimljiva priča u vezi naziva lejbela i kaži nam kako je to sve počelo.
Packe: Ideja za label je nastala još pre više od 10 godina ali se sa realizacijom krenulo tek pre 2 godine kada sam osnovao Jesboligakurac Records. Što se imena tiče, to je prilično jednostavna priča, imamo gomilu nekih labela, records-a, productions-a. Sve sa istom idejom da se smlate pare. Svoj label sam pokrenuo sa idejom i ciljem da ispromovišem što je više moguće neke interesantne bendove i aktove, totalno DIY produkcija, apsolutno jednostavni i skromni uslovi. Vodio sam se mišlju-boli me kurac što ću izdati svega 50 kopija, što će štampa biti crno-bela, na običnom papiru itd. i tako dadoh ime svom labelu. Možda nekim ljudima zvuči vulgarno, meni je iskreno i realno. Istovremeno je i ime i celokupna filozofija labela. Label je orijentisan ka totalnom underground zvuku i pravcima koje privatno slušam (grindcore prvenstveno, a tu su naravno i noise, gore, crust punk, powerviolence, thrash, HC, pa čak i black metal). Upravo radim na svom 50. izdanju, sva izdanja su fizičkog formata (CD, kaseta) a na labelu se do sada pojavilo stotinak bendova (Japan, USA, Rusija, Srbija, Italija, Čile, Indonezija, Malezija, Finska...) - gotovo iz celog sveta. Internet svakako olakšava rad, komunikacija je brza i jednostavna a katalog (sajt) je dostupan svima.
HELY CHERRY: Interesuje me tvoj lični stav o DIY filozofiji i koliko to utiče na kreativnost pri kreiranju diskova, omota i drugog, kao i 'instituciji' trade-a (srpski rečeno, menjaže); koje je tvoje iskustvo, naročito na internacionalnom nivou i koliko je to značajna pojava za underground umetnike?
Packe: Moj stav najbolje definiše parola - DIY OR DIE! Uglavnom bendovi imaju odrađene pripreme za omote svojih albuma koje ja svedem na nivo svojih mogućnosti, zatim se sve to lepo odštampa (u najjeftinijoj pristojnoj varijanti), zatim sledi seckanje omota, nalepnica, nasnimavanje kaseta ili rezanje diskova, pakovanje finalnog proizvoda... Jedan potpuno zabavan i kreativan proces. Što se trade-a tiče on je u svakom smislu glavni oblik poslovanja underground labela (pa i bendova). Putem trade-a promovišem svoja izdanja van granica Srbije, dopunjavam svoju ponudu stranim izdanjima i širim svoju privatnu kolekciju. Sarađivao sam sa zaista puno stranih izdavača, sa nekima čak radio i kolaboracijska izdanja. Značaj ovog principa rada za umetnike je svakako veliki, naravno, bendovi i umetnici se moraju i sami zalagati za sopstvenu promociju, nerealno je očekivati da će vam underground label odraditi sve (izdanje, promociju, svirke, turneje) ali će (makar u mom slučaju) uvek izaći u susret i u svakom pogledu podržati i pomoći oko organizacije svega toga.
HELY CHERRY: Živiš u Brusu. Kakva je situacija tamo što se tiče događaja, koncentracije umetnika i bendova koji se bave sličnim stvarima kao ti? Da li ti to daje podstrek da nastaviš dalje, kako okolina reaguje na tvoje aktivnosti i da li vrednuje tvoj rad? Budi iskren.
Packe: Zapravo, poslednjih nekoliko godina ne živim u Brusu već u Velikoj Grabovnici (selo u blizini Brusa), radim i stvaram okružen predivnom prirodom, mirom i tišinom. Situacija u Brusu je istovremeno i sjajna i katastrofalna. Sjajna jer sa svega nekoliko pojedinaca uspevamo da imamo 4-5 bendova i da sve to funkcioniše, katastrofalna jer pored tih pojedinaca u Brusu nema ljudi koji su zainteresovani za ovaj vid kulture i umetnosti. Sa ekipom iz svog (sada već bivšeg) benda Pičvajz sam organizovao Wake Up Fest koji je održan tri puta do sada, na kome je pored nas nastupilo još 7 bendova (čak i 2 iz Crne Gore) ali da bi ovakva dešavanja uspela u Brusu morate gađati pogodan termin, nešto oko praznika i odmora kada se studentarija vrati u svoj rodni kraj, inače bi na svirci osim članova bendova bilo eventualno 10 ljudi od kojih su barem polovina vrhunski "kritičari". Mislim da većina ljudi iz okoline i nije upućena u moj rad sa labelom i Antitalentom, mali broj onih koji su upućeni me svakako podržavaju u tome što radim, a možda neko čak i razume, haha. Ovakva situacija mi daje podstrek da nastavim dalje, naravno.
HELY CHERRY: Planovi za budućnost? Pošto pratim tvoj rad, znam da si blago hiperproduktivan (što je odlično), da li planiraš neki nastup u skorije vreme u bilo kojoj inkarnaciji?
Packe: Imam novi bend (čiji je naziv tajna), materijal je u pripremi, tako da se u neko skorije vreme može očekivati i vatreno krštenje benda, Antitalent ima još par spremnih izdanja koja se očekuju svakog momenta a u najavi je i live ali o tome više detalja nekom drugom prilikom, a što se Jesboligakurac recordsa tiče, par izdanja su u pripremi i biće objavljena vrlo uskoro.
~
Zahvaljujem kolegi Packetu na iscrpnim odgovorima. Šta drugo da vam kažem, nekolicina ljudi mlađe generacije se odlučuje na ovakve korake, a naročto što se tiče izdavanja kaseta (!). Zato, trk na http://jesboligakurac.jimdo.com/ i poručite, menjajte se, nemojte biti ograničeni i lenji, naročito ako se bavite sličnim stvarima!
 |
| foto: John Wolfrik |
Packe: U srži svih mojih projekata leži neizmerna količina bunta i revolta, gledajući i slušajući razne talent show emisije i razna takmičenja u kojima se gotovo sve svodi na imitacije i plagiranje već postojećih umetnika odlučio sam da pokrenem projekat koji će u svakom smislu biti 'ANTI' i na neki način "pljunem" na te talente, njihov sistem vrednosti, takve programe, takvu muziku, logičan naziv bio je Antitalent, a žanr noise. Tako na svom prvom izdanju (Antitalent-Hangmankind, split kaseta) svoj set otvaram i zatvaram uvrnutim verzijama uvodne špice emisije "Ja imam talenat". Takođe, smatram da za noise zvuk kao suštu suprotnost popularne muzike nije potreban poseban talenat, bitne su ideje i realizacija istih. Noise je dubina, ogoljena forma zvuka, jedinstven momenat kreiranja, jedinstven osećaj slušanja. Noise je vid apsolutne slobode, slobode izražaja kao i slobode spoznaje, tako da jedna noise kompozicija kod svakog slušaoca ostavlja apsolutno drugačiji i potpuno subjektivan trag.
HELY CHERRY: Danas je, u Internet eri, lako prezentovati svoj i tuđi rad. Pokrenuo si lejbel (kao web-sajt) pod nazivom JESBOLIGAKURAC (kataloški skraćeno JBGK), gde objavljuješ sopstvene uradke, kolege sa ovih prostora, ali i inostrane projekte (Malezija, Argentina itd.), prevashodno grind, noise i HC orijentacije. Pretpostavljam da postoji zanimljiva priča u vezi naziva lejbela i kaži nam kako je to sve počelo.
Packe: Ideja za label je nastala još pre više od 10 godina ali se sa realizacijom krenulo tek pre 2 godine kada sam osnovao Jesboligakurac Records. Što se imena tiče, to je prilično jednostavna priča, imamo gomilu nekih labela, records-a, productions-a. Sve sa istom idejom da se smlate pare. Svoj label sam pokrenuo sa idejom i ciljem da ispromovišem što je više moguće neke interesantne bendove i aktove, totalno DIY produkcija, apsolutno jednostavni i skromni uslovi. Vodio sam se mišlju-boli me kurac što ću izdati svega 50 kopija, što će štampa biti crno-bela, na običnom papiru itd. i tako dadoh ime svom labelu. Možda nekim ljudima zvuči vulgarno, meni je iskreno i realno. Istovremeno je i ime i celokupna filozofija labela. Label je orijentisan ka totalnom underground zvuku i pravcima koje privatno slušam (grindcore prvenstveno, a tu su naravno i noise, gore, crust punk, powerviolence, thrash, HC, pa čak i black metal). Upravo radim na svom 50. izdanju, sva izdanja su fizičkog formata (CD, kaseta) a na labelu se do sada pojavilo stotinak bendova (Japan, USA, Rusija, Srbija, Italija, Čile, Indonezija, Malezija, Finska...) - gotovo iz celog sveta. Internet svakako olakšava rad, komunikacija je brza i jednostavna a katalog (sajt) je dostupan svima.
HELY CHERRY: Interesuje me tvoj lični stav o DIY filozofiji i koliko to utiče na kreativnost pri kreiranju diskova, omota i drugog, kao i 'instituciji' trade-a (srpski rečeno, menjaže); koje je tvoje iskustvo, naročito na internacionalnom nivou i koliko je to značajna pojava za underground umetnike?
Packe: Moj stav najbolje definiše parola - DIY OR DIE! Uglavnom bendovi imaju odrađene pripreme za omote svojih albuma koje ja svedem na nivo svojih mogućnosti, zatim se sve to lepo odštampa (u najjeftinijoj pristojnoj varijanti), zatim sledi seckanje omota, nalepnica, nasnimavanje kaseta ili rezanje diskova, pakovanje finalnog proizvoda... Jedan potpuno zabavan i kreativan proces. Što se trade-a tiče on je u svakom smislu glavni oblik poslovanja underground labela (pa i bendova). Putem trade-a promovišem svoja izdanja van granica Srbije, dopunjavam svoju ponudu stranim izdanjima i širim svoju privatnu kolekciju. Sarađivao sam sa zaista puno stranih izdavača, sa nekima čak radio i kolaboracijska izdanja. Značaj ovog principa rada za umetnike je svakako veliki, naravno, bendovi i umetnici se moraju i sami zalagati za sopstvenu promociju, nerealno je očekivati da će vam underground label odraditi sve (izdanje, promociju, svirke, turneje) ali će (makar u mom slučaju) uvek izaći u susret i u svakom pogledu podržati i pomoći oko organizacije svega toga.
HELY CHERRY: Živiš u Brusu. Kakva je situacija tamo što se tiče događaja, koncentracije umetnika i bendova koji se bave sličnim stvarima kao ti? Da li ti to daje podstrek da nastaviš dalje, kako okolina reaguje na tvoje aktivnosti i da li vrednuje tvoj rad? Budi iskren.
Packe: Zapravo, poslednjih nekoliko godina ne živim u Brusu već u Velikoj Grabovnici (selo u blizini Brusa), radim i stvaram okružen predivnom prirodom, mirom i tišinom. Situacija u Brusu je istovremeno i sjajna i katastrofalna. Sjajna jer sa svega nekoliko pojedinaca uspevamo da imamo 4-5 bendova i da sve to funkcioniše, katastrofalna jer pored tih pojedinaca u Brusu nema ljudi koji su zainteresovani za ovaj vid kulture i umetnosti. Sa ekipom iz svog (sada već bivšeg) benda Pičvajz sam organizovao Wake Up Fest koji je održan tri puta do sada, na kome je pored nas nastupilo još 7 bendova (čak i 2 iz Crne Gore) ali da bi ovakva dešavanja uspela u Brusu morate gađati pogodan termin, nešto oko praznika i odmora kada se studentarija vrati u svoj rodni kraj, inače bi na svirci osim članova bendova bilo eventualno 10 ljudi od kojih su barem polovina vrhunski "kritičari". Mislim da većina ljudi iz okoline i nije upućena u moj rad sa labelom i Antitalentom, mali broj onih koji su upućeni me svakako podržavaju u tome što radim, a možda neko čak i razume, haha. Ovakva situacija mi daje podstrek da nastavim dalje, naravno.
HELY CHERRY: Planovi za budućnost? Pošto pratim tvoj rad, znam da si blago hiperproduktivan (što je odlično), da li planiraš neki nastup u skorije vreme u bilo kojoj inkarnaciji?
Packe: Imam novi bend (čiji je naziv tajna), materijal je u pripremi, tako da se u neko skorije vreme može očekivati i vatreno krštenje benda, Antitalent ima još par spremnih izdanja koja se očekuju svakog momenta a u najavi je i live ali o tome više detalja nekom drugom prilikom, a što se Jesboligakurac recordsa tiče, par izdanja su u pripremi i biće objavljena vrlo uskoro.
~
Zahvaljujem kolegi Packetu na iscrpnim odgovorima. Šta drugo da vam kažem, nekolicina ljudi mlađe generacije se odlučuje na ovakve korake, a naročto što se tiče izdavanja kaseta (!). Zato, trk na http://jesboligakurac.jimdo.com/ i poručite, menjajte se, nemojte biti ograničeni i lenji, naročito ako se bavite sličnim stvarima!