Belgrade Bleed To Death festival
21.11.2015. Mixer House, Beograd
THE ENDLESSFALL, DESOLATION, NEXUS, MUD FACTORY, OUTLAW, HIT THE GROUND, INSTEAD OF A KILL


Ovo je bio treći po redu BBTD festival, i mislim i meni treći kom sam prisustvovao. Prijateljica iz Zagreba je neočikavano banula do prestonice Mordora pa smo iskoristili priliku da zajedno prisustvujemo događaju. Sa svoje slave u jednom trenuku zbrisah na isti, zaštićen Ocem, Sinom, Svetim Duhom i Aranđelom da se stopim sa death – speed – metal – hardcore-om i ljubiteljima istog.

Sam festival je bio najavljen na vreme, sa kartama u predprodaji u „Žila“ shop-u i celodnevnim „happeningom“ koji je obuhvatao radionice i tetoviranje pred sam koncert. Sve za pohvalu. Upali smo oko 9, ispred prostora je bilo ljudi koji su uživali u blagodatima taurina i ostalih čarolija iz sponzorskog napitka festivala u kombou sa raznim alkoholom. „Kafana je to“ style.

Prvi bend koji smo videli je bio NEXUS, zanimljiva kombinacija muškog i ženskog vokala uz taj death – metal – core zvuk. Pošteno su odradili svoj deo programa mada ih je trema malo pojela. Nisam fan takve muzike ali cenim da bi sa malo poboljšanja u smislu scenskog nastupa, izgleda... mogli da opstanu na sceni koju predstavljaju. Ženski vokal je bio melodičan, muški je naravno rondao u growl-u uz po neki squeel deo. Muzika korektna.

Sledeće što samo gledali su bili OUTLAW iz Skoplja. Bend je više new school hardcore sa tim prepoznatljivim stilom koje gaje Smut i Hardfaced ali opet svoji. Uvežbano, iskusno i sa korišćenjem festivalskog vremena u maksimumu. Prijatno su me iznenadili mada je bilo i za očekivati da će da „operu“ svirku za prvi put u Beogradu.

BLANKFILE su prilično impresivan bend uživo, bez obzira što ih pratim dugo, uvek uživam i nikada nisam imao zamerku kada rokaju. U poslednje vreme su doživeli neke rokade, izdali EP ali to im ni malo ne smeta, šta više... Na bini se vidi da su srećni i bez presije kada sviraju. Bubnjar me užasno ali užasno podseća na Bill Stevenson-a (Descendents, Black Flag) svojom energijom i čačkanjem bubnja između pesama. Dakle, BLANKFILE - pokidali.

MUD FACTORY su bend iz Varnje :), a po njima u Vranje nema zezanje. Metal u punom smislu te reči, nekako južnjačko trešerski, vokal u rasponu od Pantere preko Lamb Of God, možda Crowbar-a do ne znam čega uz dosta vrištanja i growl-a. Simpatični momci, ostavili su odličan ustisak na mene a koliko sam video i na publiku za valjda, kažem valjda prvi nastup u prestonici jer se pevač između svake pesme od 2 do 4 puta drao „hvala Beograde“ ali, recimo da je to od utiska do onog navoda sa početka – previše energetskih napitaka i klo – klo-a. Odlični 5. 


Želim da pohvalim tonca, uradio je sjajan posao, svaki bend nije ni malo bio zakinut za kvalitet zvuka i sve je zavisilo od izvođača tj umešnosti, znanja i volje umetnika na bini. Kamere su snimale, fotoaparati bljeskali. E kad smo do toga, prijatelj i većini koja se bavi foto i video zapisima, znan Aleksandar Zec je dobio nagradu za životno delo. Što je i zaslužio jer je car i celog sebe je posvetio poslu kojim se bavi i mnogi od nas sa bine smo mu zahvalni na tome. Još jednom – BRAVO Zeče!

Poslednji na binu su izašli INSTEAD OF A KILL sa Dorkinom koji je jedan od ljudi koji su nam omogućili festival. Čovek se trudi, ne staje. Bend mu kida, letos sam ih gledao s Domuzom na jednoj gitari, sinoć je svirao neko drugi, Jeki je bio na bubnjevima. Nekada mi se čini da imaju rukometne izmene ali to im ne smeta da budu brutalni, nekada do tačke pucanja brutalni, bez greške kao švajcarski satovi... Odgruvali su 5 pesama i koncertni deo festivala uz hvala svima je bio gotov.

Broj ljudi je bio ok, što će reći po mojoj proceni 200+ osoba. Obzirom da je bio Aranđelovdan, dobra poseta uz svo šarenilo posetilaca, po neke stare kuke kao što su Sale iz SMF-a, Rudara iz Vox Populi... i neobjašnjivih brada na skoro svakom drugom muškom licu... nije brada za svakog rođaci ali nema veze, da ste mi svi živi i zdravi i do sledećeg izdanja Belgrade Bleed To Death festivala. :)

Kompletnu galeriju pogledajte ovde.

txt: Nenad Živić
foto: Jovan Mihajlović