Vremenom se čovek nauči da razabre muzičke dragulje, što naravno zavisi i od ukusa i okolnosti. Takođe se nauči otrgnuti od šovinizma i praviti nepotrebna poređenja sa ovim ili onim bendom, naročito kad je isti tehnički potkovan. Neću kriti oduševljenje jednim od najboljih kraut/math/prog/post-rock senzacija, Zagrepčankama ŽEN. To nedvosmisleno potvrđuju novim "Jantar"-om (kakav naziv!), kao i dosadašnjim trudom i prisutnosti na sceni. Na tragu debi-albuma, set novih bajkovitih sfera kojom oblikuju muziku je fenomenalna. Toliko živosti, kosmičkog optimizma, boja, slojeva, intelekta i veoma intimne, ekspresivne lirike (što kao pesnik pozdravljam) - takvom nečemu je teško odoleti. Smatram da većina muzičara može slobodno rešavati domaći zadatak koji su cure postavile, naročito u okviru žanra!

Repetirajuća gitara, gomila efekata, furiozni ali kompaktni synth, ritam-sekcija odlična (uz opasku da je bubanj ponekad mutnjikav), fenomenalno višeglasje (o da!) kao njihov znamen - ništa ne bi trebalo da spreči beskrajno uživanje u ovom precizno izbrušenom dragulju. Primetljiv je malo čvršći, siroviji zvuk, uz prepoznatljive drone-asto ambijentalne pasaže, bez kojih ne bi valjalo. Moja preporuka je preslušavanje celog albuma, 'u cugu'. Međutim, moram izdvojiti favorite, tj. posebno drage: ultramelanholično divna "Žal" (+ vrhunska lirika), superkolajderska (hehe) "Igra protona, elektrona i neutrona" sa odličnim riffom, vrcavo-lirički eksperimentalna "Slavenska bajka" (je li neko pomenuo Vesnu Parun?) i heavyheavy "Ja ću biti bor". Ocenu neka da univerzum sam.

Desya Lovorov